Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

цаја Е. на вољу занатлије у погледу одреЂђивања цена његових производа. Морално и опште васпитање како занатлија, тако и помоћног особља ши отстрањивање бесправног рада сачињава важан део задатка BH. Дужност је E. ma се брине о уредном посећивању школа, које закон прописује за ученике и помоћнике, о стварању набављачких и произвођачких задруга, о бирању чланова за изборни суд, коме је задатак, да регулише спорове између мајстора и помоћног особља. Бирање суда части, одређивање чланова Е. за испитну комисију за мајсторске испите, прибављање посла помоћницима и давање статистичких податажа о занатима спада, тако исто у дужност E. — У осталим деловима наше државе не постоје Е. као принудне организације, али их замењују занатлиска удружења и савези ових удружења, који имају испи циљ као и #., али немају принудни жкаражтер. Љ. Олић.

ЕСТРАЈХ КАРЛ ДР. (Оезејсћ), професор физичке географије на Университету у Утрехту (1873). По свршеним студијама био је дуго приватни доцент географије, а 1908 позван је у Утрехт за редовног професора. У свом научном раду највише се бавио геоморфолошким проблемима. Знатан део Е. расправа односи се на Балканско Полуострво: Reisen im Vilayet Kosovo (Мегћ, 4, Сез, E, Erdkunde, 26, 1899), Beitrige zur Geomorphologie von Makedonien {Abh, d, k, k, čeogr, Ges,, Wien, 4, 1902), Makedonien u, die Albanesen, Eine politisch-etnographische Skizze zumeist auf Grund eišener Reiseeindricke (Jahresb. d, Frank, Ver, f, Geogr, u, Stat, 66, 67, 1901/02), Makedonien {Geogr, Zeitschrilt, 10, 1904), Die ВеубКегила «у, Маkedonien (Geogr, Zeitschr,, 16, 1910), Гле Seen Makedoniens (Леизећт, а, Сез, | Erdk,, Berlin, 1916), Makedonien (Деизсћт, 4. Сез, E Erdk., 19, 1916). 7. ОВ,

ЕТИВАЖЕ су подигнуте у главним центрима шљиварске трговине, ради стерилизирања сувих шљива, да би се сачувале од кварења. Највише Е. има у Брч. ком, у Босни, где их има осам. Најваже није су Е.: 1. Прва Босанска Фабрика за Консервирање Шљива. Д. Д., с капацитетом 4 вагона дневно и 80 радника; 9. ј. Земаљске Банке за Босну и Херцеговину, с капацитетом 4 ватона дневно и 100 радника; 3. Е. Муслиманске Централне Банке, капацитета 4'5 вагона дневно и 50 радника и још пет других. У Босни имају још E. друштво Босна у Сијековцу и Спреча у Добоју. У Београду има #. Извозна Банка, а у Инђији Индустрија, Српско-Босанских Шљива А. Д., Београд. Сем тога има још неколико мањих ЈЕ.

С. ПЛ

ЕТИМОЛОШНКИ РЕЧНИЦИ. Ђ. Лексикографија српскохрватска.

ЕТНОПРАФСКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ

ЕТИНГЕР ЈОСИП (1822, Нова Градишка · — 1908, Загреб). Студирао је шумарство у Марнабруну и Винернајштату. СОлужио је као шумар, надшумар и шумарски надзорник. Основао је загребачки 300лошки Музеј. Написао је: Шумско грмље и дрвеће у Хрватској и Славонији, Шумарско-ловачки лексикон (1898). и др. Био је главни сарадник Шумарског Листа.

С. JI.

ЕТИНГЕР ЈУРАЈ, банкарски равнатељ (22/4 1876, Нова Градишка). Овршио је вишу грађанску школу. 1906 основао је Новиградску Штедионицу Д. Д. коју је водио до 1918, а тада ју фузионирао с Напретком Д. Д. Данас је равнатељ Хрватског Овеопћег Вјересијског Завода Д. Д. у Загребу. Основао је више подузећа (Новиградски Џаромлин у Новиграду Подравском, Пучки Паромлин у Клоштру Подравском), СТОЛА

ЕТНОГРАФСНИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ. Народни Музеј који постоји од 1853 имао је, поред историских и преисториских објеката, и једно мало Етнографско Одељење, које је 1901 пренето у данашњу зграду (завештање Стевче Михашловића), у улици Милоша Великог. То Етнографско Одељење бројало је тада свега 980 комада, разних етнографских ствари. 1901 постављен је за управника Етнографеког Одељења Др. Сима Тројановић, професор, а за кустоса Никола Sera, професор. JD. (. Тројановић вршио је дужност управника. До 1921, а од тада врши дужност управника Никола Зега, а дужност кустоса Др. Б. Дробњаковић, професор. — Благодарећи разним изложбеним одборима, који су Етнографски Музеј финансирали, ~ могло се набавити мноштво ствари из свију наших крајева за збирке Музеја. Тако. је Е. М. учествовао на изложбама: 1902/03 у Петрограду на Првој међународној изложби костима, 1904 у Београду на прослави стогодишњице Карађорђевог устан-

ка, којом је приликом и свечано отворен,

1905 у Лијежу на Међународној индустриској изложби, 1906 у Букурешту Ha Јубиларној изложби, 1907 у Лондону на Балканској изложби, 1910 у Прагу на изложби Српска жена, 1911 у Турину на Међународној индустриској изложби. На свима. тим изложбама, награђен је Е. М. првим наградама.

Од 1906 КЕ. М. је одвојен од Народног Музеја, и почео је примати свој буџет, и то само на материјалне потребе музејске. До 14/7 1914 бројно стање музејских објеката било је више од 19.000. Рат је од тога упропастио неколико хиљада, тако да данас, са приновљеним стварима, збирке музеја не броје више од 10.000 комада. Музеј је отворен за публику четвртком пре и по подне а недељом само пре подне. На горњем спрату у 6 великих соба и у доњем дворишту изложене су ствари, а у магацину налазе се многе ствари, које

— 721] — 46