Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЖАН-ИВАНОВИЋ

молби; ж) кад се удовица. преуда или ода неморалном животу или умре.

Д. Алимпић. ЖАН-ИВАНОВИЋ РОБЕРТ (Јеап-1, R.), вајар (5/8 1889, (Сарајево). Овршио је

Обртну Школу у Загребу, а 1915 и Уметничку Школу, па је продужио студије у Минхену, Прагу и у Италији. Живи у Загребу као наставник у Обртној Школи и доцент на Високој Техничкој Школи. Главни су му радови досад: циклус Рад, низ портретних биста и плакете. O

ЖГАНЕЦ ВИНКО ДР. (22/1 1890, Вратишинец, Међумурје). Гимназију је учио у Вараждину и Загребу, апсолвирао је теологију и право у Загребу и положио докторат права. Као университетски ђак студирао је музику код професора Ф. Дутана у Загребу. Много је суделовао У раду на националном пољу у Међумурју. Напустивши свештеничко звање прешао је у управну службу у Чаковцу. Бавио се студијом фолклора у опште а напосе музичког. После Ф. Ке. Кухача најспремнији је и најплоднији хрватски сабирач и обраЂивач народног музичког блага. — Главна су му дела: Хрватске пучке попијевке из Међимурја (хармонизације) 1 (1916), П (1920); Зборник југославенских пучких попијевака (Издање Југославенске Академије, 1, 1924); П Црквене попијевке HB Међимурја (1925); Капитањство или старјешинство (збирка сватовских обичаја из Међимурја, 1921). ВР

ЖДАЛА, велико острво на левој обали Драве, управна општина Гола, 2 римокатоличке жупе Гола и ЈЖдала. Запрема 78 км“. Има 1.208 становника. Доста је родно, гдешто мочарно. Ј. М-н.

ЖДРЕБАНИН, манастир у близини Даниловог Града, у Црној Гори. У њему лочивају мошти Ов. Арсенија, које су онде пренесене пре пет година из манастира, Косијерева, у. Херцеговини. Манастир су подигла околна села пре око 120 година. Прича се, да је темељ цркве подигао краљ Милутин. Поље око манастира се зове исто Ждребаник. По предању то је име добило, јер су ту држане ергеле краља Милутина. JI. JI.

ЖДРЕЛО. 1. В. Горњак, Благовештење. — 2. Град на Млави. Сада је у рушевинама. — 3. Црква Ов. Тројице, код села Ждрела, раније црква св. Петра, коју су Татари у 13 веку порушили (плоча са јерменским и српско-словенским натписом из 1218, сада у цркви манастира Витовнице, поуздано је са ове цркве). В. П-ћ.

ЖЕГЛИГОВО, предео у Јужној Србији, у Окопској Области, око вароши Куманова, углавном у границама данашњег жеглиговског среза. То је средњевековни назив за врло значајну област на прелазу великом удолином између Јужне Мораве и Вардара. Налази се између (Скопске

Црне Горе на западу, Моравице на северу, Окопског и Овчег поља на југу и горње Пчиње на истоку. Снижено развође скоро до особине поља у кумановско-пре-. шевској удолини чини моравско-вардарску долину уздужном комуникацијом првога. реда на Балканском Полуострву; овде се укрштавају и неколико врло значајних попречних путева.

Наши средњевековни споменици називају Ж. још: Жеглиговска земља, Жеглитовски предео, Жеглиговско поље. Ж. се 1354 помиње као баштина севастократора Дејана Жарковића. Доцније су Ж. наследили Дејановићи. Констандин Дејановић, који се потписивао »господар српски« и владао још многим другим областима све до смрти 1394, звао се по овој области Жеглиговац. — Краљ (Отеван Дечански прешао је 1330 преко А. у походу на Велбужд. Кроз Ж. је 1389 продро султан Мурат 1 у бој на Косово. Султан Мехмед овуда је 1454 прошао ка Прешеву и даље противу Срба, који су се још упорно 60рили. Мехмед П Освајач. такође је овуда ударио на путу за Босну 1463.

Ж. кроз векове показује необично велике особине географског продирања; кроз њега пролазе највећи народни покрети Балканског Полуострва. Стога је у узбурканим историским временима највише. излагано страдању. 1512 JK. je оплењено од Турака, и тада се под тим именом последњи пут помиње. За време страдања српског становништва 17 и почетком 18 века продрле су овамо многе породице Арнаута од Краснића и Гаша. У етапама су ови Арнаути све даље продирали на исток, тако да су почетком 19 века поставили своја 'насеља до под Рујен, близу Пчиње. Али је српско становништво ипак остало у надмоћној већини, необично дурашно и отпорно. Место средњевековног средишта Ж., које се налазило око Нагоричина, у новије време развила се варош Куманово, које. је у доба Дејановића било село. У новије доба старо Ж. још једном је узело на себе велику географску и историску улогу: кроз Ж., а преко Куманова, нашла је српска војска 1912 пут у српске крајеве на југу, и ослободила је Јужну Србију од петвековног ропства под Турцима. Географски прелазна област првога реда, уз то плодна и згодна за насељавање, ЈЕ, у мирно доба има све услове за велики напредак.

Литература: Др. Ј. Хаџи Васиљевић, Јужна СОтара Орбија, Г: Кумановска Област (1909). ВБ. Радовановић.

ЖЕГОВАЦ, планина у (Старој Србији, између река: Ситнице-Жеговца-Јужне Мораве-Ливоче (Бресаљице), 13 км западнојугозападно од Гиљана. Највиши су BDхови: Плитковић 1.070 M, Маја Фирет 996 м. Његовим југоисточним подножјем пролази друм Урошевац—Гиљане.

== 780: