Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЖЕДЕН, кречњачка, суха и гола планина у Јужној Орбији, између велике

окуке Вардара-Оуходолице и Калдрми-Бо- ·

газа, 16'5 км источно-североисточно 'од Тетова. Висока је 1.360 м. Јужним подножјем пролази друм Тетово—СОкопље. JI. BB.

ЖЕЛВА или СИЛВА (талијански б5ејуе), острво у Јадранском Мору, од Лошиња к југоистоку, припада области Оплит, котару Биоград. Производи добар сир и рано грожђе, које дозрева већ пред крај јула.

— Ж. се први пут спомиње око 950. Око:

1091 Задрани су га били даровали. самостану Ов. Марије у Задру. Ж. је главно место на сред острва, где се стањило на 1 км, с луком на источној страни. Паробродарска је постаја на линији Раб—ЖСали—Шибеник. Има римокатоличку жупу, општинско поглаварство, под које потпадају и блиски отоци Олиб, Шремуда и Мулат. J. M-n.

ЖЕЛЕЗНА КАПЛА, варошица у аустриској Словеначкој . Налази се међу красним

шумама, на 0 реци Бели, 558 м над.

морем. Ж.К. има 1.176 становника, Помиње се први пут 1050—1065. Права трговања добило је око 1473. У прво доба била је Ж. ОК. важна као станица на трговачком путу, који је водио уз Белу и преко седла Језерски Врх према југу. Ту се товарило особито гвожђе. 1473 запалили су и порушили Ж. К. Турци. — У 16 веку, нарочито кад је 1650 поправљен пут преко Љубеља, престала је трговачка важност Ж. К. Због тога су се ту у то доба развили занати за прераду гвожђа. У прво доба звало се место само Капла, по старој капели Ов. Михаиха, која се спомиње већ 1050—1065, а тек у новије доба. добило је назив Железна, и то због заната са гвожђем. У најновије доба ти занати су сасвим нестали, а особито после отворења железнице Оинча Вес. — Место Ж. К. је постало познато као летовалиште и гореко здравилиште, и полазна тачка за туристе у суседне Караванке и Камничке планине. Околина Ж. К. даје множину дрва. Због тога су се ту развили занати за прераду дрвета. Народ се бави само још сточарством. На путу, 9 км од Ж. К. налази се летовалиште и купатило Бела, са гвожђевитом и алкаличном слатином. 4. M.

ЖЕЛЕЗНЕЦ. ВВ. Железник.

ЖЕЛЕЗНИ МАЈДАН И ТАЛИОНИЦА ТОПУСНО M. Д., Загреб. Основано је 1923, и преузело је рудник и топионицу гвожђа у Топуском од фирме Ганц-Данубиус из Будимпеште. Капитал је 92,000.000 дин. Радника је запослено око 100. Џроизводња сивог сировог гвожђа је око 15 вагона дневно. Има свој сопствени рудник лигнита. С

ЖЕЛЕЗНИН, планинска жупа у Јужној Србији, у Битољској Области, у изворном пределу Црне Реке. Ж. је на југу и за-

ЖЕЛЕЗНИЧКИ ОДОБРАЋАЈ.

паду | уоквирен. планинама · Илинском, Отруговом и Биглом, на истоку и северу Дрвеником, Бабом и Крачунцем. Између · ових планина котлина горње Црне пружа. се са запада на исток, све до излаза у пространо Прилепско поље. Црна постаје: из три крака различитих имена, а тек од села Железнеца назива се Црна. Долина јој је доста широка. Има плодних равница до 1% км широких, а стране су благе. Околне су планине нешто. шумовите и већином под пашњацима. Жупа има 49 села, од којих 15 чине Горњи, а. 34 села Доњи JR. Главно је насеље Прибилци на левој обали Црне, скоро у средини жупе.

У византиско доба главно и утврђено место ове планинске жупе био је Сидерокастрон, који је према томе при досељењу Срба назван Железнец. То је поменуто данашње село Железнец. За време похода краља Стевана Дечанског против Бугара 1330, византиски цар Андроник Ш био је, поред неких других јужних српских градова, заузео и ЈЛелезнец, али кад је чуо за српску победу, одмах се одавде повукао, што је код нас забележено као: »бежаније цара грчкаго«. По овом је граду име области, које се чује и у првобитном облику, Железнец, а од Турака је по овоме дошао и назив жупе Демир-Хисар. Становништво је стариначко, старо племе Брејаци. Само је село Омиљево од досељених Мијака из турскога доба. У овој планинској жупи врло је укусна ношња, најукуснија У траг тде су жене, поред оних из Отруге, најлепше у Јужној. Србији.

Литература: Ј. Цвијић, Основе за географију и геологију Македоније и Oraре Србије, 1 (337—338), Ш (785—789, 989, 1006); К. Јиречек, Историја Срба, 1 (267 до 268). В. Радовановић.

ЖЕЛЕЗНИЧКЕ МРЕЖЕ. БВ. Мреже железничке. ЖЕЛЕЗНИЧНИ САОБРАЋАЈ. Грађење железница у предратној Орбији ометано је теренским тешкоћама, слабом привредно-финансиском снагом, а нарочито политичким утицајима бивше Аустро-угарске монархије, која је имала циљ изоловања Србије од суседних земаља под режимом аустро-угарских власти. Значај железница. са гледишта фискалног, политичко-националног, одбранбеног и културно-економског, био је уочен још и раније, у књежеBHHH Срби и. За време књаза Александра. Карађорђевића (1851) чињени су и званични кораци код Порте у томе циљу, пошто васална кнежевина није могла самостално одлучивати, нити предузимати грађење железница. Августа исте године појавили су се у земљи и неки Енглези и предузели мерења за грађење железнице Београд—Цариград, тобоже на основи концесије, коју су добили од Порте. Књаз их је позвао у Београд и, са жаљењем, вабранио им даљи рад, пошто за то није

= 31 —