Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

Прахово (76:1 км) 1/6 1914; Зајечар—Књажевац (44'3 км) 15/1 1915; Прахово—Ку-

сјак (3 км) јуна 1915; Параћин— Ћуприја ·

(7 км) 1915; Књажевац—Вине (индустриска — 12 км) 1917; Пријепоље—Горијевница (7:км) 1917; Краљево—Гоч (23:5 км) 1917; Лајковац—Угриновци (38'9 км) 2/12 1919: Ханријево—Гостивар (61:7 км) 25/8 1920; Горњи Милановац—Чачак (23 км) 7/6' 1920; Градско—Битољ (1315 км) 4/7 1920; 'Гостивар—Кичево (1025 км) 10/8 1920; Мала Крена—Пожаревац (16:3 км) 1/12 1920; Кичево—Охрид (64 км) 1/9 1921; Бољевац—Оава код Забрежја (Орем 5'2 км) 15/129 1921: Угриновци—Горњи Милановац (25'5 км) 1/6 1922: Подмоље—Ташмуруниште (18 км) 5/7 1992: Ниш—Књажевад (68 км) 15/8 1992: Окопље—Ханријево (5:7 км) 26/7 1923. :

Поред ових саграђене су и концесиониране пруге узаног колосека округа подринског: Шабацп—Лозница—Ковиљача 1909, и трасирана пруга Лозница—дЗавлака, и Дубравица—Пожаревац 1911, а ПожаревацПетровац 1912, округа пожаревачког. Део пруге Петровац— Жагубица трасиран је, но недовршен.

Закон о грађењу државних железница, утврђује, које пруге и којим редом имају да се изграђују, а сама грађења врше се на основи утврђених »општих и техничких услова« и утврђених образаца за објекте и постројења (Угалбдаг а), које одобрава министар (Саобраћаја. Приватне железнице граде се на основи одредбе чл. 18 нижеименованог закона. Концесије одобрава краљевска. влада, на основи чл. 17 закона о грађењу и експлоатацији наших железница од 6/12 1898, са изменама и допунама од 5/10 1899, 2/4 1902, 12/3 1909 и 25/5 1913 утврђена је још следећа мрежа за грађење: · 'Ћуприја—Параћин—Сталаћ (28 км — од које је и други део ПЏараћинСталаћ прошле године довршен); Београд—Обреновад— Шабац (80 км — први део Београд—Обреновац — трасиран); Пожаревац—Градиште—Кучево—Мајдан Шек —Прахово (трасира се сад — 190 км); Ваљево—Косјерићи—Пожега—Ивањица (110 км); Београд—Омедерево са краком Сува Чесма—Омедерево (70 км); Ужице—Кремна—Мокра Гора—Босанска граница (56 км — предата јавном саобраћају 925/1 1995): Лајковац—Уб—Коцељево; у циљу везе Ca подримским железницама у правцу Шабац (60 км); Неготин—Брза Паланка—Кладово (60 км); Жагубица до Beзе са пругом Параћин—Зајечар (40 км): Петровац—Жабари— Велика Плана и Петровац—Градиште (50 км); ЛазаревацСтепојевац—Београд (60 KM — трасирана); Алексинац—Соко Бања—Књажевац (57 км — трасирана ове године); Крагујевац—Топола—Аранђеловац (50 M): Марковац—Рача—Наталинци— Топола (35 км); Марковац—Овилајнац—ДеспотовацЖидиље—Метовница (156 км); Бољевац—

ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ.

Књажевац—Каменида—Кална—Пирот—Бабушница—Власотинце— Лесковац—Лебане

(250 км); Јагодина—Рековац (20 км); При- бој— Врања (20 км — трасирана); Разбојна—Брзеће—Црнатово—СОеочаница | (60 км); Ужица—Златибор до везе са увачком

· пругом (50 км); Параћин—Обреж—Варва-

рин—Крушевац (35 км); Чачак—Мрчајевци—Кнић до везе са пругом КрагујевацКраљево (40 км); Осечина—Педка—ЈЉубовија—Бајина Башта (60. км); Чачак—Гуча—Ивањица (50 км). ~

Ове напред именоване пруге у експлоатацији, за време повлачења непријатељ је дословно порушио и опљачкао, и нашу земљу стало је великих материјалних жртава и моралних напора, да се оне бар“ провизорно обнове и оспособе за саобраћај, али ће дефинитивна обнова трајати још дуги низ година.

У новим областима: Хрватској, Војводини, = Оловеначкој, | Далмацији · и Босни и Херцеговини, грађење железница вршено је под аустро-угарским режимом, водећи рачуна једино о политичким режимима монархије, без обзира на економске интересе дотичних крајева, где живе наши сународници. Карактеристика грађевинске политике огледа се у томе, да све железничке пруге конвергирају ка Бечу, односно Будимпешти, и да нема трансверсалних железничких веза између појединих области. Иначе, историја изграђивања железница у ново присаједињеним крајевима наше државе има свој почетак у историји аустриских и мађарских железница. Прва пруга саграђена на територији присаједињених крајева је део железнице Оравица—Базинаш. Предата је саобраћају 20/8 1854. Пролазила је крајевима државних добара и угљеника. Од ове железнице лежи на нашој територији 25 км, од Врачев Гаја до Јама. Оаградило ју је својевремено, на основу закона о концесији из 1854, аустро-мађарско друштво државних железница. Мађарска ју је подржавила 1891. Исто друштво саградило је и предало саобраћају 1858 пругу ТемишварЈасенова, дугу 94 км, од које лежи на нашој територији 35 км, од Ватине до Јасенова. Исте године то друштво предало је саобраћају и главну пругу, која је спајала. Пешту са Румунијом преко Оршаве. Од те пруге, дуге 524 км, која иде преко Се- · тедина, Велике Кикинде, Темишвара до Оршаве, лежи на нашој територији 54 км, улазећи у нашу Краљевину ниже (Оерега код Оросломоша, преко Валкања, Мокрина, Велике Кикинде и Ов. Хуберта, напуштајући нашу земљу пред Жомбољом.

1854 на западном делу наше државе почето је грађење пруге Зидани мост—СОисак и Загреб—Карловац. Грађење је предузела држава, али су пруге, услед тадањих тешкоћа у државном газдинству, завршене приватним предузећем. 1854 донет је закон о концесионирању железница. Његове

= 1881 —