Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ

су битније одредбе: концесију за грађење железница могу добити појединци и друштва; дефинитивна концесија може се дати највише на 90 година, по њеном истеку земљиште и све зграде на њему прелазе у својину државе, а предмети, који служе превозу, превозна сретства и опрема остају предузећу; предузеће дужно је предати држави железницу у исправном стању; – добивена – кондесија – овлашћује предузеће на изградњу железнице по одобреним плановима и осигурава му• искљу· HBO право градње и експлоатације дотичне железнице; даје му право на експропријацију, превоз путника и робе, право одређивања тарифа унутар максимално утврђених граница. — Од важности је још и наредба из 1851, којом је утврђен »Железнички пословни ред«, који, поред неких допуна и измена, још и данас важи на пругама присаједињених крајева.

Но ни донесеним законом о концесионирању железница није се приватни капитал могао у довољној мери заинтересовати за изградњу шпројектованих железница, због ега је и Мађарска, по примеру Пруске, морала ставити у изглед гарантију камата на уложени капитал.

Мађарска, је, услед напред поменутих финансиских тешкоћа, морала већ постојеће, доста разграњене, железнице продати. Тако су постала три велика железничка друштва: 1. ДЦ. Pp. Привилеговано Аустриско Друштво Државних Железница; 2. Ц. кр. Привилеговано Ломбардско-Венецијанско и Централно Италијанско Друштво; 3. Потишко Железничко Друштво. Нас интересује само прво и друго поменуTO друштво. ~ Ломбардско - Венецијанско Друштво настало је уједињењем трију разних друштава: Венецијанског, Источног Железничког Друштва цара Фрање Јосифа и Привилегованог Корушког Лелезничког Друштва. Ово последње служило је основом будућем Друштву Јужних Железница, које још и данас постоји под новим називом: »Друштво Железнице Дунав—СОаваЈадранско Море«, са знатним делом своје железнице на нашој територији. То друштво (венецијанско) изградило је пругу Загрео— Карловац и предало је саобраћају 1/6 1865. Под притиском јавног мњења, а на основу Бечког Утовора о миру из 1866, Аустрија је са тим друштвом склопила уговор, по коме се је територијално раздвојило на Ц. кр. Приватно Друштво Јужних Железница и Ломбардиско и Централно Италијанско Друштво, прво са пругама у Аустрији, последње са пругом у Италији. Ono IL кр. Приватно Аустриско Друштво Државних Железница изградило је прве наше железнице у присаједињеним крајевима, како је то напред изнесено. На основу закона о концесионирању из 1854, заснована је и изградња врло важне пруге Алфелд—Фиуме, која скоро читавим својим делом лежи на нашој терито-

рији, но до остварења је дошло тек 1864, · када је један консорцијум домаћих веле-· поседника и страних банака добио концесију за изградњу пруге од Великог Варадина, према Чабе, Сегедина и Суботице, а годину дана после за наставак од Дунава преко Осијека до Реке.

1867 донесен је мађарски законски члан ХШ о зајму за грађење железница и канала. Овај закон овлашћује министарство да може подићи зајам у сврху изградње железнице и канала до 60 милиона. сребрних форинти као ренту од 4,650.000 сре-

·брних форинти на 50 година. О подели

тог зајма одређује зак. чл. ХХ од 1868 између осталога: »Из зајма има се извршити изградња пруге Жакањ—Загреб и наставак започетих радова на Алфелдској железници од Карловца до Фиуме«. Ове пруге предате су саобраћају 1870 и 1873. -

1869 донет је био и закон о баштинским књигама и експропријацији (1868: L, 1Х и МТ, а аустриски закон протегнут је министарским наређењем и на мађарску територију.

Мађарска влада, с обзиром на велику важност пруге Будимпешта—Земун, одлучила је изградити ју о државном трошку. Зак. чл. 35 из 1880 узакоњена је железничка конвенција, склопљена између Мађарске и Србије, односећа се на изградњу пруге Будимпешта—Земун и на утврђивање прикључка са балканским државама. У смислу тог уговора мађарска влада се обвезала, да ће до 1/6 1883 поставити непосредну железничку везу између Будимпеште и Београда, а Орбија се обвезала, да ће изградити железничку пругу од Београда до Ниша, одакле ће једна пруга водити према Цариграду, а друга према Оолуну. Законским чл. 42 из 1980 одобрена је изградња пруге Будимпешта—Земун. Део пруге БудимпештаСуботица предат је саобраћају 5/12 1889, Суботица—Нови Сад 5/3 1883, Нови СадЗемун 10/12 1883 и Земун—Оавски мост 15/9 1984. Остале главне пруге грађене су осамдесетих година, све у државној режЖиИји. Од еминентне важности по постанак железница локалног карактера нарочито у Војводини, Славонији и Хрватској, био је законски члан ХХХГ из 1880 и чл. ГМ из 1888 о вициналним железницама. На. основу тих закона концесионирано је и изграђено на нашој територији око 30 железница, са укупном дужином од 2.636 км. Преглед тих железница изнет је у приложеном списку.

У покрајинама бивше А устрије: у Словеначкој и Далмацији има укушно 1241 км железница, од којих су 437 км државне, а 804 приватне, у државној експлоатацији. Од државних железница леже на нашој територији делови железница: 1. Привилегована Железница Престолонаследника Рудолфа. Та је железница водила од Св. Валентина преко Трбижа до Љуб-

— 194 —