Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

љане. На нашој територији лежи 98 км: од Љубљане преко Јасеница и Планице до државне границе према Италији. Концесионирана је законом од 9/7 1868, подржављена је на основу споразума са друштвом од 11/12 1883, који је споразум узакоњен 8/4 1884 законом. 2. Бохињска железница, која води од ШЦеловца преко Јасеница и Горице за Трст. Лежи у нашој држави за 39:6 км, од аустриске државне границе преко Јасеница и Бистрице—Бохињско Језеро до државне границе према Италији. Та је железница концесионирана законом од 6/6 1901, а гаобраћају предата 30/9 1906. Грађена. је у државној режији. 3. Локална железница ЛЉубљана—Камник. Лежи на нашој територији у целости, 24 км концесионирана законом од 14/4 1889, саобраћају је предата 28/1 1891, а откупљена од стране државе 923/12 1894, на основу закона од 19/4 1893. 4. Белокрањска железница од Новог Места до Бубњараца, дужине 48'8 км. Концесионирана је законом од 31/9 1907, а грађена је у државној тежији. 5. Далматинске железнице, дужине 1713 км, у целости на нашој територији. Од њених је пруга она од Сплита до Сиња узаног колосека (76 см), која је и прва предата саобраћају 1875. (Остале вежу Оплит са Книном (1029 км), са огранком од Перковић—Оливна на Шибеник (22'6 км). 6. Хердеговачко-Далматинске Железнице. Југоисточни део Херцеговине и јужна Далмација никако нису имале

везу са железничком мрежом У бившој.

Аустро-угарској монархији. Војна је управа за транспортовање војске у те крајеве била упућена искључиво на пут морем, који јој се није увек чинио поузданим. Спремност одбране бивше монархије апсолутно је захтевала везу преко пројектоване железнице од Габеле на прузи Мостар—Метковић у Боку Которску са 18 км дугим огранком од Ускопља на Груж и Требиње. Огранак на Требиње добио је стратегиску важност тиме, што је, поред утврђеног Требиња, дошао у ужи контакт са монархијом и утврђени град Билећ. У управном и политичком погледу имао је тај спој по босанску управу велику важност, јер су тиме Сарајево и Мостар, оба тлавна града тих покрајина, тесно везани са Требињем, непосредно на, граници Црне Горе. У привредном погледу није се од те железнице очекивала нарочита – корист. Она је имала да учини само први корак на побољшању, до тада запуштених, привредних прилика у Далмацији. Шре изтрадње пруге Габела—Груж ишао је саобраћај из Босне преко Брода и Мађарске, дакле на уштрб Далмације. Мађарска се свом силом опирала споју далматинских пруга са позадином, јер се бојала, да ће подизањем далматинских лука то бити на штету Речке луке, за чији је процват Мађарска принела великих материјалних жртава. Услед тадањих парламентарних

ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ

прилика у Бечу није пројекат за грађење. тих железница могао проћи кроз парла- менат, но важни стратегиски разлози присилили су. аустриску владу, да наређењем од 7/6 1898 осигура изградњу те железнице. У мађарском парламенту концесионирана је та железница зак. чл. 24 из 1898. Железница је грађена у државној режији, а узаног је колосека од 76 см. С o6зиром на трасу и грађевинске околности, она је једна од најтежих железничких грађевина бивше Аустро-угарске монархије. Трошкови су износили 29,000.000 круна. Саобраћају је предата 15 и 16/6 1901.

'Од приватних железница највећа је железница Друштва Дунав-СаваЈадранско Море (пређе Друштво Јужних Железница). са 463:80 км. О развоју те железнице, која је до преузимања од стране ваше државе (1/9 1923) била у властитој експлоатацији, било је говора напред, о

железницама у бившој Мађарској.

Вициналне (локалне) железнице У бившој Аустрији концесиониране су на основу закона од 25/5 1880 и овлашћењима и повластицама локалних железница, који је чешће продуживан и мењан. Последња, редакција је из 1905. Укупна њихова дужина износи 340'3 км.

Прва железница у Босни, од Бање Луке до Новог, предата је јавном саобраћају 1872. На њој је саобраћај већ 1875 био обустављен, због разних тешкоћа. Поводом окупације Босне, аустриској војној управи требала је брзо једна железничка пруга за снабдевање трупа, које су улазиле у Босну, и. пошто је једно предузеће, које је управо тада завршило пругу 'Темишвар—Оршава, имало мале локомотиве и вагоне колосека од 76 см, то је тај материјал, пошто се могао одмах употребити, да се не чека, узет и употребљен за

„трађење пруге од Брода до Зенице. Гра-

ђење ове пруге отпочело је септембра 1878. За шест месеца са трађењем се стигло до Зенице (185'8 км). Трошкови грађења, износили су заједно са мостом на Сави и везом са Олавонским Бродом, 16,000.000 круна. 4/10 1882 предата је саобраћају пруга Зеница—Сарајево (78:3 км). 'Трошкови грађења износили су 7,662.000 круна. 26/1 1885 отворена је пруга ОемизовацЧевљановић (205 то која, је саграђена за. нешто више од 4 месеца. Истовремено је саграђена и Сарајевска градска железница са коњском вучом.

Пруга Сарајево—море градила се, с 06зиром на ограничена новчана сретства, у 4 перијоде. Најпре је изграђена, за суму од 3,400.000 круна, од Мостара до Метковића (43 км) и предата је саобраћају 14/6 1885. Други део, од Мостара до Острошца (65'7 км), предат је саобраћају 22/8 1888, а део од Острошца до Коњица (131 км) 10/11 1889, као последњи део, од Сарајева до Коњица, на коме се имало да пређе босанско разводно горје. Пошто

= 735 ——