Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

шевац. 4. Штип—Кочане— Царево селоПехчево. 5. Штип—Радовиште—Отрумица. 6. Куманово—Ов. Никола до везе. са. прутом Велес— Штип. 7. Унска пруга од Бихаћа до Зрмање. 8. Кочевје — Српске (Камералне) Моравице. Обновљена је раније

извршена траса Куршумлија—Мердаре— ·

Приштина. У грађењу су: Ужице—Вардиште. (58 км); Унска пруга до Бихаћа; Личка пруга до Книна; Мурска Субота —Љутомер—Ормож; Тител—Орловат. Прађење ових пруга има да се заврши крајем 1994.

Експлоатација железница потпада под генералну дирекцију државних железница. На челу генералне: дирекције стоји тгенерални директор, кога. помажу два помоћпика: један за техничку, а други за комерцијално-административну службу. Генералну дирекцију сачињавају одељења: 1. Грађевинско, са отсеком за одржавање. 2. Малшинско, са отсецима: за вучу, за возна сретства и за радионице. 3. Саобраћајно,“ са отсецима: саобраћајним, за De-дове вожње, за централну поделу кола и за активну контролу. 4. Комерцијално, са отсецима: тарифески, за рекламациону и тарифеку службу, за повратак возарине и рефакције и за статистику. 5. Економно, са отсецима: рударским, шумским, за набавке, за централну исхрану и за осигурање. 6. Административно-правно, са о0тсецима: административним, правничким, санитетским и персоналним. 7. Финансиско, са отсецима: буџетским, књиговодством, контролом издатака, ~ рачуноводством и благајничким. 8. Контрола прихода, са отсецима: за контролисање прихода, обрачунским, за контролу каса и ва израду билета.

Надлежност је генералне дирекције да врши једнообразно под надзором Министарства Оаобраћаја, на основу постојећих закона, уредаба и прописа, екеплоата– цију свих државних и уговором најмљених железничких установа, да води надзор и над експлоатацијом приватних и повлашћених железничких установа. (едиште тенералне дирекције је у Београду.

Железнички савет, састављен из генералног директора, оба помоћника, и шефова одељења, даје мишљење тенералној

дирекцији шо стручним и персоналним питањима. Непосредну експлоатацију ~ железница

врше обласне железничке дирекције. Оне стоје у посредној вези са Министарством Саобраћаја, а. у непосредној вези са генералном дирекцијом, од које добијају потребне наредбе и упутства за вршење службе у границама закона и прописа. Обласних железничких дирекција има пет: у Београду, Суботици, Сарајеву, Загребу и Љубљани, На челу обласне железничке дирекције стоји директор и његов помоћник. За обављање послова дирекције постоје одељења: 1. Грађевинско, са отсецима: за одржање, за сигнална шпостројења, за набавку и распоред грађевинског

_ ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ

материјала. 2. Машинско, са отсецима;: за

· вучу и за возна сретства. 3. Саобраћајно, са отсецима: за возну службу, за теле-

трафску и. телефонску службу, за активну контролу, за транспортну и комерцијалну службу, за контролу прихода и за стати-. стику. 4. Економско, са отсецима: за набавке и за обласну исхрану. 5. Рачунско, са отсецима: благајничким, за“ књиговодство и за контролу издавања. 6. Административно-правно, са отсецима: персоналним, санитетским, фондовским, административним и правним. :

Железнички одбор састављају директор, његов помоћник и начелници одељења. Он. даје мишљење обласној дирекцији о персоналним и стручним титањима. Железничке школе постоје ~ за спрему железничког подмлатка.

Дужина железничке мреже у експлоатацији износи око 10.000 км (нормалног колосека, 7.000, узаног око 3.000 км), од којих су приватне железнице нормалног колосека 750 и узаног 900 км. Већина приватних железница нормалног полосека. спореднијег су значаја, т. зв. вициналне железнице, и налазе се највећим делом у Војводини, а затим у Оловеначкој и Хрватској. АЕ

Закон о државном саобраћајном особљу од 1/11 1923 регулише положај и службу. у свима саобраћајним установама. ШПосебним правилницима регулисан је рад појединих врста службе, саобраћајне, фи-. нансиске, за вучу и т. д., које издаје министар Оаобраћаја.

Возни парк био је уништен за време рата у претдратној Србији. У новим областима, пак, заузет је знатан број као ратни плен, но у најгорем стању. Огромним жртвама и напорима оправљено је преко 60% заробљеног неисправног возног парка, и стављено у службу саобраћају.

1/7 1923 стање возног парка било је следеће: локомотива нормалног колосека, у саобраћају 1.176, ван саобраћаја 809: локомотива, узаног колосека у саобраћају 404, ган саобраћаја 305; путничких кола и вагона: а) нормалног колосека: у саобраћа ју 25.814 и ван: саобраћаја 16.690 и 6) узаног колосека: у саобраћају 3.481 и ван саобраћаја 1.479. (Свега дакле: локомотива 2.694 и кола и вагона, 47.464. За, нормалан, редован саобраћај, овај број био би једва задовољавајући, и када би све било У исправном стању. У овај број ушао је MW нов материјал, примљен на рачун ратне отштете Орбије од Немачке: 450 локомотива и 8.627 путничких кола и вагона.

Оправка возног парка врши се у државним железничким радионицама и приватним радионицама у земљи и на страни:

Аустрији, Чешкој, Мађарској. Државне железничке радионице постоје: у Нишу, Сарајеву, Загребу, Марибору, – Великом

Бечкереку, Суботици, Скопљу, Омедереву, за веће оправке и ревизије перијодске.

=— 787 —> 47