Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M
МИХАЈЛОВИЋ
R. de ГАсаа, а. 5сјепсе5, Рат15, 166, 1918), Потрес у Бачкој 15 јануара 1921 (Геолошки Анали Балканског Полуострва, 6, 1991), Потреси у околини Окопља (Јужна Србија, 1, 1922), Јухорека трусна област (Геол. Ан. Балк. Полуострва, 7, 1922), Мостарски микросеизми (Геол. Ан. Балк. Полуострва, 8, 1925), Потреси земљине коре (1925). Поред тога М. је штампао статистику земљотреса у Орбији 1901—1909 и 1921 до 19924 (на српском 1906, на немачком 1907/10, на француском 1921/25). ПЏ. Вујевић.
МИХАЈЛОВИЋ ЈОВАН, сликар (1/1 1890, Ниш). Свршивши основну и грађанску школу, учио је у Будимпешти декоративно сликарство (1909—1912) у Школи Уметничкога Заната. Затим је био две године у будимпештанској Оликарској Академији, и, напослетку, провео је једну годину на приватноме курсу у атељеу професора Едви-Илеша. У Будимпешти је провео све до 1919, а 1920 пропутовао је, ради студија, Беч, Минхен, Берлин и Париз. М. слика пејсаже и алегоричне композиције. Излагао је досада више пута у отаџбини и у Будимпешти и Ђечу. BP. IH.
МИХАЈЛОВИЋ ЉУБОМИР, изванредни посланик у пенсији (14/8 1874, Београд). Средњу школу и правни факултет свршио је у Београду, а лисанс права у Паризу. 1899—1918 провео је у дипломатској служби. Дванаест тодина провео је на раду у Јужној Орбији, као чиновник при посланству у Цариграду и консулатима у Скопљу, Солуну и Битољу. Од половине 1912 до краја 1914 био је отправник послова у Риму, 1915—1916 посланик код краља Николе у Црној Гори, 1917—1918 посланик у Вашингтону. 8/2 1925 изабран је за народног посланика. на, листи демократске странке. Основао је при Академији Наука закладу, да се сваке године награди најбоље дело из лепе књижевности. Д.
МИХАЈЛОВИЋ МИЛОШ, дивизиски ђенерал (5/6 1872, Ужице). По свршетку“ реалке у Ужицу ступио је 16/9 1889 у “ Војну Академију. За артилериског потпоручника произведен је 16/9 1899, за капетана 1/4 1901, за пуковника 6/4 1913, за ђенерала 21/10 1918. До 1894 био је водник у пољској артилерији, 1894—1896 слушалац више школе Војне Академије, до 1898 водник у пољској артилерији, до 1902 командир батерије пољске, 1902 до 1904 командир батерије артилериске подофицирске школе, до 1907 командант дивизиона у пољској и хаубичкој артилерији. 1907—1909 био је ађутант Њ. В. Краља и вршилац дужности шефа техничког одсека артилериског одељења Министарства Војног. 1909—1910 био је помоћник команданта артилериског пука и слуша лац Артилериске школе гађања, 1910 до 1912 · командант хаубичког артилериског
пука и наставник Артилериске школе гађања, 1918 командант српских и југословВенских трупа у Боки Которској, 1918 до 1919 командант Југословенске дивизије, 1919—1921 командант дивизиске области (Зетске), 1921—1922 начелник артилериско-техничког одељења Министарства. Војске и Морнарице, 1922—30/12 1925 инспектор · артилерије. Од 30/12 1925 први је помоћник министра Војске и Морнарице.
У рату 1912—1913 против Турске био. је командант хаубичке артилерије 1 Армије, командант хаубичке артилерије при опсади Једрена и командант артилерије пиротског утврђеног логора. У рату 1913. против Бугарске био је командант хаубичког артилериског пука. У рату 1914 до 1918: до 1916 био је командант тешке
артилерије П Армије, у 1916 био је на.
служби у артилериском одељењу BpXOBне Команде, 10/8 1916—1/6 1917 командант артилерије 1 Армије и до 10/11 1919 командант артилерије П Армије.
В. Белић.
МИХАЈЛОВИЋ МИЛУТИН, сликар (1884, Београд). Пошто је свршио средњу школу и Трговачку Академију у Београду, отишао је 1905 у Минхен, да студира сликарство. После двогодишњег бављења у Минхену, прешао је у Академију Уметности у Берлин. Излагао је у Берлину 1910—1999, a у Београду неке радове 1995. М. слика портрете и алегориске композиције, а бави се и иконографијом..
МИХАЈЛОВИЋ НИКА (14/4 1811, Сомбор — 98/2 1895, Сомбор). После свршених правних студија отворио је адвокатску канцеларију у Сомбору, али је убрзо прешао у судску струку. 1865 био је посланик Ha угарском државном сабору и члан прве делегације (1867). 1867—1869 био је велики жупан бачке жупаније, а затим је прешао поново у судску струку, те је био прво потпредседник краљевске курије, а затим председник краљевске табле у Будимпешти. За заслуге као. правник постао је доживотни члан угарске великашке куће. Оставио је 170 лаHama земље за поматање сиротих Орпкиња удавача. Закладом управља православHa црквена општина у СОомбору.
Д.
МИХАЛОВИЋ АНТУН, бан хрватскославонско - далматински ~ 29/5 1917—20/1 1919 (1868, Феричанци). Учио је гимназију у Бечу, а права у Бечу и Грацу. 1593 ступио је у управну службу код жупанијске области у Осеку, а затим је служио, као котарски пристав, у Вировитици, и, као управитељ котара, у Доњем Михољцу. 1901 дао је оставку на службу, али је убрзо постао велики жупан виро витичке жупаније. (а тога је положаја одступио са баном Теодором Пејачевићем, због сукоба у ствари железничарске: прагматике. До 1913 бавио се искључиво.
— 48 —
GRRR RRA a
|
ROSEN
Te O пи Cr ~ ние