Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

економијом, а тада је биран, на програму српско-хрватске коалиције, у хрватски сабор. Коалиција та је делегирала и као члана великашке куће хрватско-угарског сабора. 1917 наследио је бана Скерлеца, као поузданик српско-хрватске коалиције. Као бан стекао је нарочито заслута, што Хрватска није морала да доприноси за војску оно, што је до тада давала. Тако је Хрватска могла да криомице помаже Далмацију и Босну и да сачува своје сточарство. 1918, за време преврата поверило му је председништво Народнога. Већа банску власт у Хрватској и Славонији (29/10). 20/1 1919 поднео је М. оставку. М. Џ-г.

МИХАЛЏИЋ СТЕВАН, прота (7/10 1861, Чип, на Чепељском Острву, Мађарска). Гимназију и богословију свршио је у Карловцима. Од 1885 је свештеник. Радио је много на културном и економском подизању :и чувању националне свести код нашег народа у Барањи. Био је члан народног и црквеног сабора у Карловцима, (1590—1918) и члан врховних аутономних институција. 1914—1915 био је у затвору и интернацији. На конференцији мира у Паризу био је додан нашој делегацији, као експерт за Барању. Тада је написао: Га Вагапја (1919) и израдио историску карту Барање (1919). Са проф. А. Ђелићем израдио је статистику Барање. 1920 до 1923 био је народни посланик.

ДА JI

МИХАЉЕВИЋ ВИЦКО ДР., књижевник и политичар (25/4 1861, Сплит — 95/6 1911, Оплит). Учио је гимназију у Сплиту, а Университет у Грацу. Најпре је ступио у управну службу (1884), затим је постао тајник у сплитској општини, за коју је стекао велике заслуге. 1892 отворио је у Сплиту адвокатску канцеларију, оставивши општинску службу. У политици је био прво присталица народне странке, а доцније се придружио правашкој сецесији, али се са својим некадашњим друговима опет нашао после фузије у хрватској странци. 1907 био је M. председник хрватске странке. Исте тодине бирао та је Оплит за свог начелника. Много је радио око материјалног подизања Далмације, оснивања. обртних предузећа, фабрика, рудних истраживања.

M. je пропевао још као тимназиста. штампајући своје стихове понајвише у Народном Листу. Издао је песме, под лееудонимом Neurastenicus, y две збирке: На устук (1900) и нешто доцније: Прегршт шушња. У Народном Листу публи-

ковао је М. различите | чланке, полити-

чког и привредног карактера. Литература: Јубиларни број Ha-

родног Јиста, 1919. 77. M. IJ-a.

МИХАЉЕВИЋ МИХОВИЛ, барун, тенерал топништва (1/1 1770, Св. Иван — 9/3 1545, Темишвар). 1758 свршио је Војну Академију у Винер Најштату, па је ступио као

МИХАЉЕВИЋ

кадет у 6 Вараждинску граничарску пуковнију. Учествовао је у рату против Турака у боју код Дубице и при опсади Београда. За успешно деловање постао је после четири месеца надпоручник, 1794 капетан, 1795 јуришао је на Мајнц-шанац. 1796 био је са својим батаљоном укрцан на, енглеске лађе у ОСредоземноме Мору против Француза. 1797 успешно је деловао у боју Монте Балдо и у битци Риволи, а 1799 у боју Ла Вале, Вале Ледро, 1800 код одбране моста код Белинцона. 1799 и 1800 оио је тешко рањен. 1805 постао је мајор, те је у битци Калдијеро и у боју Кастелфранко заповедао Вараждинском пуковнијом. 1807 постао је потпуковник. 1809 организовао је из жупаније Грђевац пучке усташке чете против Француза и зауставио је напредовање француске војске преко Драве. 1811 постао је пуковник и заповедник 13 граничарске пуковније, 1815 тенералмајор и заповедник једне бригаде против Француза. После рата преузео је бригаду у Панчеву, 1831 постао је подмаршал и заповедник дивизије у Лавову. 1835 дививзионар у Будиму, 1837 у Темишвару. 1838 добио је барунство. 1842 постао је тенерал топништва, и ступио је у пенсију. Pb. „JI:

МИХАЉЕВИЋ МИХОВИЛ, подмаршал (1864, Оштарије — 11/4 1995, Загреб). 1882 свршио је кадетску школу у Загребу, те је ступио као кадет у хрватску 79 пешачку пуковнију, 1886 постао је поручник, 1859 надпоручник. 1894/96 свршио је ратну школу у Бечу. 1896 постао је капетан и додељен је главноме стожеру у Бечу. 1899 додељен је 22 пешачкој пуковнији. 1900 постао је тенералштабни капетан. 1903 главни шеф штаба УП хрв. слав. домобранског окружног заповедни-

штва. 1904 постао је мајор, 1908 потпуковник, 1910 додељен је 36 пешачкој пуковнији, 1911 био је шеф штаба XV

збора у Сарајеву, 1912 пуковник. До 23/11 1914 учествовао је у Оветском Рату на јужном фронту као шеф штаба у бојевима на Дрини, на простору Фоча—ЗворникЦрни Врх—Клисарбучево, до 1/8 1915, као тенералмајор био је заповедник 83 домооранске бригаде и привремено заповедник. 42 домобранске дивизије у Србији и Галицији. Особито се истакао у битци Раску. До 3112 1915 био је заповедник 06 пешачке бригаде у бојевима на реци Злота Липа, Злоцов, Алексинец. 1/5—99/8 1916 био је заповедник 14 бригаде у Албанији код Тиране, Елбасана, и т. д., 999 до 925/6 1917 код шефа допунске војске у Бечу, 1/7 1917—4/6 1918 заповедник 492 хрватске домобранске дивизије (Вражја дивизија) у бојевима Ушчие, Прут на руском ратишту; Отела, Штефле, Талио, Рокало, Понтеба на италијанском ратишту. За време преокрета био је заповедник т домобранског окружја у Загребу. 30/10 именован је од Народног Већа за заповед-

= 949 — - 54