Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

| МИХАНОВИЋ

ника оперативне војске, на ком положају ве 16/11 1918 захвалио и ступио у пенсију.

В. Лакса. МИХАНОВИЋ АНТУН, консул и књижевник (10/6 1796, Загреб — 14/11 1861,

Нови Двори). У Загребу је свршио гра“ матичке разреде, хуманиора. философију (1804—1811), а у Бечу права. ОСвршивши науке ступио је у војничку службу. Прешавши у политичку службу био је 1823 до 1836 пресидијални тајник на Реци. 1897 заступао је Реку на сабору У Пожуну. У јесен 1836 постао је први аустриски консул у Београду. Између кнеза Милоша и М. дошло је до личних опрека, јер је кнез тражио све више везе с енглеским консулом, док је М. заступао традиционалне везе с Русијом, и тако се нашао у колу кнежевих противника. Омењен са дужности 1838, премештен је У Солун, где је остао више година, а затим је био у дипломатској служби у Трапезунту, Омирни, Цариграду и т. д. 1854—1858 био је M. y Букурешту. Онда је пенсионисан, као министарски саветник. До краја живота живео је у Новим Дворима, крај Клањца, у Хрватском Заторју.

M. je yugo у Бечу права, у доба, кад су ту живели и радили Копитар, Давидовић, Фрушић и Вук. У тој средини и М. се заинтересовао за филологију. Свршивши права, издао је, као прво своје књижевно делце, кајкавским наречјем писану брошуту: Реч домовини од хасновитости писања ву домородном језику (1815). М. ту развија просветитељску и романтичарску теорију о народном језику и тражи први, пре илирског покрета, да бе латински језик уклони из јавног живота као званични језик, а да се свуда уведе народни језик. У Archiv јаг Сеschichte, Statistik, Litteratur und Kunst (1823) обелоданио је М. расправу о сродности санскрита са славенским језицима, коју је и Добровски похвалио. — Кад је Гај почео издавати Даницу (1835), одмах се јавља и М., и ако већ постар, у колу препородне омладине. У 10. броју Данице изишла је његова песма: Хрватска Домовина, данашња хрватска, химна.

За, свога бављења у Солуну сабрао је M. много старих ћириловских рукописа, који се Kao Collectio Mihanovićiana Hamase у архиву Југославенске Академије, а падају већим делом у 13—15 век. Миклошић је неке од њих употребио ва свој Lexicon рајаеозГоуешсо - вгаесо - latiпшт, Иначе су они нажалост непроучени. Кад се М. 1843 десио на Ов. Гори, открио је у манастиру Зографу т. 8B. Зографско еванђеље, један од најстаријих и најчистијих споменика старословенског језика.

М. је спевао и десетак песама, које су изишле. у Даници (1835 и 1844), и у 0в0градском алманаху Уранија (1837 и. 1838). Песме су рефлексивне, пригодне и еротичке. = 85

Литература: Б. Водник, А. Миха-

новић (Хрватско Коло, 6, 1910). Б. Водник.

МИХАНОВИЋ МИХО ДОН, бродовласник у Јужној Америци. М. је са својим братом и рођацима стекао у Америци велики углед и огромно богатство. Почео је рад као арматер, а 1909 је саставио акционарско друштво 54 АНаплНса, Ово је друштво вршило службу између Бразилије и целе аргентинске обале. Због врло живе трговине, која се углавном кретала путем ових пароброда, стекли су Михановићи огромни иметак. У новије време прекупило је једно велико енглеско друштво од браће Михановића деонице овог паробродарског друштва, а они се сада баве урпавом свога великог имања. М. је радио и на трговачким везама између GXC и Јужне Америке.

МИХАНОВИЋЕВ до (ЗЕЛЕЊАК). B. Клањец.

МИХЕВЕЦ ЈУРИЈ (Млтсћеи7), композитор (1805, Љубљана — 1865, Париз). Учио је лицеј у Љубљани, а права на Университету у Бечу. Компоновао је комичну оперу: Даз Кид дег Еее (приказивана у Бечу 1826), опере: Der ungetreue DienstЂоје и Гле Ва Какиг (1826), оперету Das Reimspiel (1827), кантату Der Wanderer und der Bach, omepy Die Planeten (HaBeдена 1833) и Die Maske (изведена 1840). Доцније се преселио у Угарску, и компоновао је серију композиција по народним мотивима, а 1845 је отишао у Париз, где је компоновао песме и више компо-

зиција за клавир. J. M. МИХЕЛ ЕДУАРД ДР., лекар (24/7 1864. Рихлово, Чешка — 94/3 1915, Паланка).

Гимназију је учио у Београду и у Чешкој, а медицину у Бечу. По свршетку школе, постављен је за помоћника Опште Државне Болнице у Београду. После je био две године општински лекар у Београду, а затим је, као државни питомац, изучавао специјално патолошку | анатомију и судску медицину у Бечу. Наставио је студије 1896 у Фрајбургу и Паризу, па се вратио у Београд, где је постављен за просектора Опште Државне Болнице. Био је лични лекар краља Александра Обреновића, члан Главног Санитетског Савета и референт за јавну хигијену у санитетском одељењу Министарства Унутрашњих Дела. Знатнији су му штампани радови у Орпском Архиву. Ulcus ventriculi et диобдеш, засебна књига, написана је у друштву са Др. Суботићем и Ip. JI. Николајевићем (1907). BB. CG.

MMXEJIHMU AJIOJ3MHJ, opranHcTa H KOMпозитор (30/3 1880, Харије, Нотрањска). Учио је гимназију делимице у Љубљани, а музику (до 1896) у оргуљашкој школи у Љубљани. Олужио је као органиста у различитим местима, најзад до 1919 У Метлици. Компоновао је за цркве 8 зби-

а Aaaa