Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : II. knjiga : I—M

пиринча. Целокупан њихов капацитет је око 1.000 ватона тодишње. Најглавније су: 1. Фабрика Штирка Џанчевачке кредитне Банке у Јабуци. 2. Фабрика Штирка и Конзерви С. Коп и Синови Д. Д., Суботица, (100 НР, 60 радника). 3. Ј. М. Геортијевић и Брат »Унион«, Фабрика Штирка, у Вршцу (120 НР, 100—120 радника). С. Предић.

МЉЕТ (талијански Меледа) је најужнији, а уједно и најисточнији од свих већих далматинских отока. Џаралела, 499 45“ пресеца оток. Његова најзападнија. тачка, (17919“ источне дужине), Голи Рат, 18 је км далеко од отока Корчуле, а најисточнија (17945 ист. дуж.) рт Груј, 27 км од Дубровника. Јужна страна отока окренута је морској пучини, док га на северу 9 км широки Мљетски Канал раставља од полуотока, Пељешца. СО тим полуотоком напоредо пружио се OTOK M. осеком само 2—38 км широк, правцем од зашада, - северозапада, к. истоку - југоистоку 38 км у дужину, припада дакле особитом типу далматинских дугуљастих | отока. 56'5 км дуга обала чини више увала, драга и природних лука. Знатније увале су: Увала Солине на југозападној обали. Из ње води 1 км дуги, уски и плитки (3 м) канал у Велико Језеро, у које за плиме утиче, а за осеке отиче, морска вода, тако јако струјећи у каналу, да би могла окретати млинска колеса. Затим увала од Полаче на северозападној обали са добрим сидриштем, а насред северне обале СОредња. Лука. Мљетска, тде пристају пароброди линије Корчула—М—Груж (Дубровник). Кад на јужној обали стане море млатити о прошупљене стене, настаје, продирањем и збијањем ваздуха, силан шобот, као трмљавина издалека; тако особито код удубине Рикавице, недалеко од Бабина Поља, главнога места на отоку.

Површина М. је 99:% км“. Оток је већим делом бреговит. Између брегова има, малих – долина; · највећа Бабино Шоље, насред отока, јужно од највишега врха, брда Великога Града (514 м), има једва 15 км“. Краско тло има доста толих стена, и спиља, поникава и понора; има и извора, али не доста, те житељи хватају

кишницу у цистерне. Кад падне ки-

ша, неке се поникве претворе у језерца, којих брзо нестане, чим киша престане. Жарко лето пролази тотово без кише, а млака зима доноси честе

олује. Негда су биле на М. густе смреROBE и борове шуме. И данас још има. лепе шуме у западном делу отока, где и пинија доноси свој род. Гајењу шуме наносе велике штете чести пожари (1917, 1922). Главна је привреда на М. од риболова, којим се баве мушкарци, док пољске послове врше поглавито жене, Од жита се сеје пшеница, кукуруз, јечам и просо; нешто се сади поврћа, нарочито

кељ. Винова лоза и маслина не дају OCO-

"(Меј изза), М.

МЉЕТ

бита рода. Има смокава, мендула (обадема) и шипака, а других воћака тотово нимало. Врло је раширена макија и бухач. Како нема пространих ливада, држи се углавном само ситна стока (овца и коза).

Оток М. има 1.934 становника, у 6 села са 356 кућа. Највеће је жупно и општинско село Бабино Поље, са 920 становника. За њим се ређају: Говеђари (жупа), са 317 и Блато, са 304 у западном, па Марановићи, са 182, Прожура, са 179 и Корита, са 132 становника, у источном делу отока. Чувен је са своје романтичне околине негдашњи бенедиктовски самостан Св. Марије на острвцу у Великом Језеру. Мљетска општина припада срезу и области дубровачкој.

Оток М., стара Мелита, помиње се већ у Песеудоскилакову Периплу (338—335 пре Хр.). У римско“ доба био је М. разглашен ca тусарења. Зато је једном цар Август казнио житеље, разорио им главно насеље је био место прогонства за политичке кривце. Тамо је цар Септихије Север прогнао богатога Киличанина Атесилаја Аназарба, јер му се није поклонио, кад је цар славио победу над ШЏарћанима. Атесилај је ту саградио себи палату, од које се знатни тратови још данас налазе. Џо њима се зове поменута Увала, од. Џалаче. — На почетку 7 века освојили су М. Јужни Оловени. Око половине 10 века цар Константин УП помиње М. уз Корчулу и Брач у области неретљанских кнезова. У 11 и 12 веку припадао је М. захумским кнезовима, од којих је прешао у област српеких владалаца из породице Немањића, кад су они завладали Захумљем (за Стевана Немање). У неманићској области остао је М. око 150 година, док та није босански бан Стеван, повељом, писаном 15/2 1338, под градом Сребрницом, даровао дубровачкој репуолици. Мало затим добио је М. свој статут (1345). — Дубровачка република држала је М. све до своје пропасти (1808). На челу управе био је од дубровачке владе изаслани кнез, који је седео у Бабином Пољу. Побуна Мљећана, против тосподарства дубровачког 1402 није успела. 1572 турски су гусари опленили сав оток и самостан, чије су редовнике поубијали. Спасли су се житељи, уколико су се еклонили у гореке збегове.

Бенедиктовски самостан Ов. Марије на острвцу у Великом Језеру, основан већ у 11 или 12 веку, посећивали су словенски владаоци. Већ 1145 тамо је била удовица дукљанскога краља Бодина са, својим сином Ђурђем, а касније жена последњег босанског краља Стевана 'Томашевића, чији је син сахрањен у самостанској цркви. У 16 'веку мљетски самостан био је глава свих бенедиктовских самостана. дубровачке провинције, која се звала Сопдгевано Ме ел, Међу опатима особито се прославио познати песник и научењак Игњат Ђурђевић (Геор-

— 861 —