Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š
, склопити
ОИ
UC
бале су предложити обе стране Бугарској посредовање или арбитражу владара сила Тројног споразума или шефова других држава. Ако би то Бугарска. одбила и покупала. силом наметнути своје захтеве, обе стране требале су се међусобно jOмоћи целом својом оружаном силом, и мир само заједнички и споразум но (5). Требала се што пре склопити војна конвенција, (6). Грчки краљ се обавезао, да, ће његова влада дати све потребне олакшице и тарантовати за период од 50 тодина пуну слободу српске увозне и извозне тртовине преко еолунекот пристаништа и железнице из Солуна према Скопљу и Битољу. Та је слобода требала, бити што шира, али у сагласности са пуним извршивањем грчке суверености. За промену овога плана требале су обе стране у року од године дана склопити конвенцију (7). После дефинитивног “уређења. питања, која су произашла из тадашњег рата, оба главна штаба требала су се сепоразумети о повећању војних сила (8), и обе стране приступити проучавању нацрта о царинском споразуму, да се што тешње вежу трговачки и привредни интереси обе земље (9). Овај утовор није се мотао откавати пре истека 10. година. (10). Утовор се требао одржати у тајности, а ратификације изменити у Атини.
У војној конвенцији од истог датума, утврђена је војна сарадња у случају рата или изненадног напада (1), paga ca 90.000 бораца и са флотом, а ерпска са.
150.000 бораца. У случају нападаја“ неке“
друге силе, сем Бугарске, требале су помоћи уговарајуће силе једна другој са онолико војске, колико се споразумеју према, даној ситуацији (4). Ако би једна, уговарајућа, сила, без претходног споразума са другом, огласила рал ЂБутарској, друга је требала одржати блатонаклону неутралност и мобилисати: Грчка бар 40.000, а Србија, 50.000 бораца, (5). Kamo тод се развијале војне операције у случају (para са Бугарском, утврђена је дефинитивна, окупација, крајева, који леже шреко транице, предвиђене 'у српеко-грчком савезном уговору, и у њој за Србију зона од 10 км на левој обали Месте, се-
верно од Кеантија и источно од Bypy-
Голи, а за трчки утицај сав териториј источно од те зоне. Србија се обавезала, да пусти слободан пролаз Грчкој преко те зоне (7). Дефинитиван циљ војних операција, савезних војска било је уништење војних сила Бугарске, па су у том циљу обе савезне војске могле и требале оперисати (и изван свог попришта операшција (8). Примирје дуже од 24 сата могло се склопити само споразумно (9). Савезне војске требале су треципрочно уживати
сва права, сем реквизиција, једна. на те-
риторију друге, као и народна, војска, те земље, а плаћати готовим новцем (10).
У Светском Рату Србија је била, савезник сила, Антанте, па је и Краљевина, СХО
ких сила, поред Белтије,
- ОДВЕЗИ ОРБИЈЕ И КРАЉ. СХО
ушла у уговоре о миру уз главне савезне и удружене силе (Америчку Унију, Beлику Британију, Француску, Италију и Јапан), као једна од савезних и удружеКине, Кубе, Грчке, Никарагве, Панаме, Пољске, Пор-
'тугала, Румуније, Сијама и Чехо-Словачке.
Да би ликвидирала питање тразграничења с Италијом и Ријечком Државом, склопила, је наша држава с Италијом Рапалсни Утовор (в.) од 12/11 1920, у коме је уговорено, да се сазове једна конференција стручњака и да стави предлоте за установљење ~ најердачнијих ~ економских и финансиских и јачање културних
"односа, између обе земље. Нератификова-
не Нелтунске Конвенције (в.) од 20/6 1995 требале су да реше сва нерешена шпитања. Шре њих склопљен · је 27/1 1924 са Италијом Римски Џакт (в.) пријатељства и срдачне сарадње. Шре истека, трогодишњег рока продужен је у јануару 1928 за даљих шест месеца.
Међутим је наша држава склопила (О). с Чехословачком и Румунијом, познат под именом Мала Антанта.
(О. између наше државе и Чехословачке склошљен је у Београду 14/8 1920 у дефансивној конвенцији са циљем, да се одржи мир, предвиђен пактом Друштва, Народа, као и ред установљен 'Тријанонским Уговором (в.) од 4/6 1990 са Утајрском. У случају неизазваног нашадаја, Утарске против једне утоварајуће стране, друга, је. страна обавезна прискочити у одбрану нападнуте стране (1). Технички стручњаци једне и друге државе требали су се споразумети о потребним мерама за, извршење овог споразума (2). иједна, страна, не може склопити савез са прећом силом, без претходног обавештења, друте (3). Вредност конвенције утврђена је на, две године. После тога, рока могла) је свака, страна, откавати за шест месеца, унапред (4). Ова, конвенција требала. је бити саопштена Друштву Народа (5).
Сличан уговор склопила је наша Краљевина са Румунијом 7/6 1991 за осигурање Тријанонскот (в.) и Нејиског УТОвВОDa, (в.) против Утарске, односно Бугареке. У случају навале једне или обеју ових држава, савезнице су се обавезале стати са свима силама једна на страну друге, да чувају одредбе Тријанонског и Нејиског Утовора, (1). Обе уговарајуће стране задржале су слободу, да склапају друге споразуме без претходног међусобног споразумевања, (3). Да подвуку своје заје- | дничке мирољубиве намере, обе уговарајуће стране обавезале су се, да се споразумевају у својој спољашњој политици с погледом на Угарску и Бугарску (4). Вредност уговора одређена је на две POдине. У случају отказа после тога, рока, задржава. уговор вредност 6 меседа по отказу (5). Одређено је, да се овај спора-
зум саопшти Друштву Народа. (6):
— 15 —