Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

САВЕЗИ СРБИЈЕ И КРАЉ. СХО

националног територија. Од тога су се броја изузимали борци прекобројних формација и“ трећепозивци. "Тај контингент бораца. требало је послати на границу или преко границе, према циљу рата и развитку војних операција, најдаље двадесетпрвот дана, по 'објави рата. (1). Ако би Румунија нашала Бугарску, Србија. јој је морала објавити рат, и послати против ње најмање 100.000 бораца. Ако би Турска напала Бугарску, СОрбија је морала упасти у Турску и одвојити бар 100.000 бораца. за. вардарско војиште (2). Ако би Аустро-Угарска напала на Србију, Бугарска јој је морала одмах објавити рат и послати најмање 9200.000 бораца, да у 383једници са српском војском оперишу шпротив Аустро-Угарске. Исту је обавезу имала Бугарска, ако би Аустро-Угарска послала, чете у Новопазарски Санџак, а Орбија јој зато огласила. рат или послала и сама чете у Санџак, па тим изазвала. оружан сукоб са Аустро-Угарском. AKO би Турска напала на Орбију, Бугарска. је била дужна, да одмах пређе турску границу и да одвоји најмање 100.000 бораца. за војиште на Вардару. Ако би Румунија напала на Србију, Бугарска је морала. напасти румунске трупе (3). Ако би Бугарска и Србија, по претходном споразуму, огласиле ЂДурској рат, морале су обе послати на вардарско – војиште ~ најмање 100.000 бораца. (4). Ако би једна уговарајућа страна огласила рат некој трећој држави, без претходног споразума и шпристанка, друге уговарајуће стране, ова. шоследња била је ослобођена од обавеза. из првог члана конвенције, али је требала. одржати пријатељску неутралност и мобилисати бар 50.000 бораца, да што боље оситура слободу кретања. свога савезни ка (5). У случају заједничког рата, могло се склопити примирје (дуже од 94 сата), повести преговори за мир и бити потписан мир само са пристанком обе стране (6). Постављено је, углавном, начело, да ће трупама командовати сопствене команде. Главна команда на вардарском ратишту припадала је Србији, ако би. њезина главна војска оперисала, на њему, и ако би била бројно јача од бугарских чета на том ратишту, у обрнутом случају шак Бугарској (7). У случају заједничке команде, наредбе су се требале издавати на српском и бугарском језику (8). За прехрану, уконачење, пренос рањеника, ратног материјала и за лечничку службу, требала, је уживати свака војска на“ савезничком територију иста права као и на свом, а плаћати поглавито тотовим новцем, изузетно специјалним боновима. Транспортни трошкови за чете и ратни материјал падали су на терет странке, па, чијем се територију врши транспорт (09). Шефови тенералног штаба требали су се сепоразумети одмах | JIO закључењу ове конвенције о подели мобилизованих чета и њиховој грушацији (13).

Id -—

У споразуму шзмеђу тенералних JITaбова. уговорено је за случај српско-бугарскот рата против Турске, у претпоставци, ако би главна турска војска била конпентрисана у крају: Скопље, Куманово, Кратово, Кочани, Велес, — да ће савезничке чете на вардарском ратишту бити: овако раздељене: 1. Једна српска. Армија од две дивизије требала је марширати преко Скопске Црне Горе на Скопље, чинећи Десно крило савезничких трупа. “о. Једна. српска. Армија од пет дивизија. пешадије и једне дивизије коњице имата. је да продре долином Моравице и Пчиње на. фронт Куманово—Кратово, Na чини дентар и фронтално оперише против не-. пријатеља. 3. Једна бугарска Армија од три дивизије имала је да чини лево крило савезничких трупа и да оперише против турског десног крила у правцу Ћустендил— Крива Паланка—Окопље и Ћустендил—Царево Село—Кочани (3). Ако би ситуација захтевала појачање бугарских чета на ратишту Марице, а. за вардарско ратиште не би биле све набројане чете неопходно потребне, пребациле би се потребне јединице са Вардара на Марицу, и обрнуто у истом случају са Ма- · рице на Вардар (7). :

После првог балканског рата нису се могле Србија и Бугарска споразумети о игвршењу савезног уговора. Шре изненадног бугарског нападаја, којим је отворен други балкански рат, склопила. је Србија. 'CQ. са, Грчком. Грчки министар Иностра-

· них Дела Коромилас и српеки посланик

у Атини Матија Бошковић закључили су 294 (5/5) 1913 у име својих влада, да. се оне обавезују, да у року од 20 дана. закључе и потпишу уговор о пријатељству и дефансивном (., за који су утврдили и основне тачке. Тај уговор склопљен је у Солуну 19/5 (1/6) 1913. У њему су обе стране гарантовале једна друтој своје поседе и обећале оружану помоћ, ако би која била, наша“ днута, и обавезале се, да ће мир склопити само споразумно (1). У подели територија. Европске Турске није могла, ни једна страна, ући у посебан споразум са Бугарском, и требала је једна другу помагати у тражењу уговорене границе (2), која. је западно од Вардара требала да. буде заједничка, да пође од ланца Камне, да обухвати Охридско, пресече Преспанско Језеро m дође на Вардар око 3 км јужно од Ђевђелије (3). Граница. грчко-бугарска и српско-бугарска. требале су се утврдити по начелу ефективне окупације и равнотеже међу три силе. Орпска је граница. требала, да иде од Ђевђелије током Bapдара, Криве Лакавице, Брегалнице и Злетовске до коте 2.225 на Осоговсекој Шланини на старој турско - бугарској граници. Означена, је детаљно и грчко - бугарска. граница. (4). У случају неспоразума. и иемогућности · пријатељског поравнања. ca Бугарском о наведеним границама, тре-