Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

САВКОВИЋ

Новинама, Српству, Слози (у Темишвару) и Радикалу (у Новом Саду), а и на књижевним: у Српском књижевном Гласнику и Летопису Матице (Орпеке. (О. се бавио нарочито културним и националним питањима. Војводине, а у последње доба написао је расправу: Милетићева народна странка и српска новосадска гимназија. од 1866—1873, коју ће издати гимназија. у Новом Саду. Д. Ш.

САВНКОВИЋ СВЕТОЗАР (10/10 1838, Земун — 6ј2 1913, Ердевик, Орем). Гимназију је учио у Оремским Карловцима, Винковцима и Пешти, а права у Пешти (1860—1864). 1865 је постао наставник у новосадској српској тимназији. Касније

(1872) је положио професорски испит. Као.

студент живо је учествовао у омладинском покрету, као члан пештанске Омладине и као сарадник Преоднице. Касније је као наставник био уз Милетића, те је због тога неколико пута отпуштан из службе. Сарађивао је на Застави, 2 касније на Бранику. Превео је Кастеларове списе О слободи савести и Основна, шрава човекова, а од Октава Фејеа, Роман сиромашног младића. Био је добар. знаmam немачког језика, те је превео неке Змајеве песме на немачки. 167.

САВОЈСКИ. ЕВГЕН, шринц, војсковођа. (18/10. 1663, Париз — 921/4 1736, Беч). Увређен понашањем француског paja ЈГуја XIV, (0. је прешао 1683 у зустриску службу и у брзо се истакао својим великим војничким способностима. Већ 1688 постао је фелдмаршал-лајтнант и увео је учешћа. при заузимању Београда од 'Турака. Нарочито се прославио победом код Сенте (11/9 1697), кад је за једно поподне скршио силну турску војску. После те победе OC. је, у једном смелом замаху, ДОпро до Сарајева и опљачкао та, одведавши у робље велик део, не само муслиманскот, него и православног и јеврејског елемента, који је населио од (Орема до Будима. Један део тих људи вратио се ускоро кући. (О. је ратовао, сем тога, мното против Француза, и то са успехом. На Балкану се (О. истакао. поново у рату с Турцима 1716—1718. Његова победа. код Петроварадина, (5/8) сломила је турски отпор и отворила му шут у Орбију. 1717 узео је (О. Београд, пошто је 16/8 поразио турску војску, која је хитала граду у помоћ. Турска је 1718 била принуђена на, мир у Пожаревцу, по коме је одестушидла. Аустрији Србију до западне Мораве, један део северне Босне и Малу Влашку до Олте. (О. није доживео нови рат с 'Турцима, који је наскоро лишио Аустрију тих тековина. :B. 'B.

САВРЕМЕНА БИБЛИОТЕКА почела. је излазити у Београду 1913, са издавањем превода, из класичне и модерне књижевности. До сада је издала 38 превода. Између остадих дела, изашла, је у 0. Б.: Саламба 'од Флобера и Beprep om Гетеа,

' OOU.

Оњегин од Пушкина, Васкрсење од Толстоја, Јадници од Достојевског, Бесмртник од Доде-а и превод дела Мопасана, Дикенса, Тургењева и др. Уредник С. Б. је Шетар Петровић. JL H.

САВРЕМЕНА ПИТАЊА (ОпезНопз соп-

· temporaines), колекција брошура, коју је

1917—1918 издавао Културни Одбор 7 Паризу (ГАвие des Universitaires зегБосгоајо – 8Јоубпе5), и у којој су изашли: 1. E. Denis, Kautsky et la Serbie, 2. J. Radonić, Les Albanais et les Serbes, 3. A, Belić, Ami Bouć et la question macedonienne, 4, M. Ibrovac, Га Јапбие зегђоcroate, 5. A, Belić, Les cartes ethnographiques et historiques au service de la propagande bulgare, 6. & 7. St, Stanojević, La Civilisation serbe au moyenage, et Les Relations serbo-grecques, 8, A. Belić, Lavenir des langues dans la Peninsule Balkanique, 9. A, Arnautović, Les Phares (E. Denis et J, Brunhes), 10. E. Denis, Du Vardar 4 lIstrie, 11. J. Žujović, A. Belić, Ž. Đorđević, Le Rapprochement intellectuel jranco - yougoslave, 12, & 13. A. Arnautović, Un počte de lunite yougoslave {P, Preradović), et De la Serbie 4 la Yougoslavie, 14, 1. Žolger, Les Slovčnes, 15, V. Petković, L'Art dalmate, 16. M. Spalajković, Le Drame russe, 17. A, Chervin, Le Jugement de Salomon, 18. E. Marbeau et L. Vojnović, Un apotre de lUnite& yougoslave (Mgr. Strossmayer), 19. J. Skerlić, Les Serbes et la Dćmocratie occidentale, 20, F, Šišić, Zrinski et Franko-

pan, 21. Branko Popović, L'Art moderne уопбозјауе, М. И.

САВРЕМЕНИ ХРВАТСКИ ПИСЦИ назив је колекције, коју је 1909 почело издавати Друштво Хрватских Књижевника у Загребу. Излазило је годишње 6 књига, а штампани су у првом реду млађи писци, који дотле нису успели да уђу у Матицу Хрватску. Тако су међу ОХП изишли шрви пут писци, који су касније ушли у прве редове наших књижевника. (Шимуновић, Домјанић, Назор). За време рата, штампани су у тој колекцији и неки српски писци (Пандуровић, Црњански). После рата не излази. : 2 и ВИ,

САВРЕМЕНИКНК. 1. Лист за забаву, поуку и уметност. Излазио је у Београду, под уредништвом песника Владислава, Ст. Каћанскот 1895. У ОГ.

2. Књижевни месечник. Почео је излазити 1906, као орган Друштва Хрватских књижевника у Загребу. (О. је био орган млађе књижевне тенерације, која је водила борбу против старијих, окупљених, углавном, око Матице Хрватске. Уредници су му били: Ђуро Шурмин, Бранко Водник, Бранимир ЈЛивадић, Јулије Бенешић, Андрија Милчиновић и Јоза Ивакић. 1920 преузео је управу и редакцију О. Милан Марјановић, који је лист почео издавати двапут месечно, но није издржао до краја. тодине. После тога лист је излазио нере-