Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

ПИ

| у 5:

OE ИЕ ИРА

довно, мењајући и издаваче и уреднике (Бранимир ЈЛивадић, Милан Беговић, А. Шимић, Љубо Визгнер). - 4. B-u.

САВСНКА БАНКА основана, је 1896 у Беотраду. Капитал је 6,000.000. Фондова нема, улот 1,995.000, текући рачун пасивни

12,591.000, менице 200.000, текући рачун активни 8,547.000, непокретности 10,128.000, :

хартије од вредности 999.000 Дин. Добити у 1926 није било. Дивиденда није дељена. Главни директор је Мих. LU o

САВЧИЋ МИЛОШ, инжињер, бивши министар и народни посланик (26/7 1865, Свилајнац). Овршио је Политехнику у Мин-

хену (1889), служио је 3 тодине на бавар-

ским државним железницама, а, затим је, до 1903, био инжињер београдске општине. Те године отворио је своју инжињерско-архитектонску канцеларију. Пројекто-

вао је и традио највише велике приватне.

зграде: кланицу у Београду, струтару Шрометне Банке, један део канализације у Београду, а основао је предузеће за грађење пруге Ниш—Књажевац, чији је био директор. Џредседник је Прометне Банке, Врачарске ЈШтедионице, Беочинске – Фабрике“ Цемента, Осигуравајућег Друштва »Орбија«, Фабрике Шећера нај Чукарици, Друштва. за. Земаљске Изложбе у Београду, Друштва за Екслоатацију Горива; члан је управног одбора Народне Банке, Српекот Бродарског Друштва, · Бродареког Синдиката, и других друштава. 1906—19924 био је, са прекидима, народни посланик,

а 1908 министар Грађевина. За време ра-·

та, у друштву са Милићем Радовановићем и Др. Ђоком Јовановићем, нашисао је и издао књиге: Богалство Србије, Ратна, штета и репарације, Будући шривредни програм Орбије. CG. 47. САГАДИН СТЕВАН ДР. државни саветник (9/7 1878, Доња Полекава, сред Марибор). Пимназију је учио у Марибору, а. права. у. Грацу, тде је положио и докторат. После је продужио студије из јавног права на Университетима у Хајделбергу, Лајпциту и Бечу. Пошто је завршио студије служио је као судски приправник, судија и државни одветник у Штују и Цељу. 1919 позван је за, референта. у Министарство за Уставотворну Скупштину. и Изједначење Зажона, а шри реорганизацији Државног (Савета, изабран је за, члана Државног Camera. Ha Университету у Београду. предаје као хонорарни професор административно право. Поргд чланака, и приказа у Словенском Шравнику, Вели, Месечнику и Архиву за правне и друштвене науке нашисао je: Ham саделињи уставни положај и Волилни (изборни) ред ва Уставотворно Скупшчино. г ; 41. IE САГРИ НИКОЛА (САГРИНОВИЋ), помо-

рац и научник (прва половица, 16 века, |

Дубровник — 1573, Манфредонија, Ита-

САЈДЛ

лија). Из ботате је грађанске куће, бавио се математиком ти оцеанотрафијом, те је и сам дуго путовао као поморски капетан. Нашисао је повеће дело о плими и осеки у Атлантском Опеану за употребу помотрских капетана (Кадопатепи зорга le уаrieta dei Пи е газ де! mare Oceano occidentale, 1574) и малу расправицу о плими и осеки у Месинском Теснацу. (Discorso dei flussi e rillussi del faro di Messina, 1580). M. p:

САДАШЊОСТ, недељни лист Ba тшросвету, привреду и забаву народа. Први власник и одговорни уредник био је Паја, Џетровић. Излазио је у Великој Кикинди 1884—1901, 1906. ј MAJU

САЗЛИЈА, бара на Косову Пољу, северно-североисточно од. Урошевца. (О. је тпоаката шо томе, што је вештачким јазом или воденичком вадом везана са реком Неродимком. Тиме је изазвано рачвање Неродимке на ивици Косова Поља: она тлавну масу воде одводи на југоисток, а један део на североисток, просеком кров косу Куку (667 м), према Сазлији, # из ње даље на северозапад. Одатле почиње ток Ситнице. 77. BD.

САЗОНОВ СЕРГЕЈ ДМИТРИЈЕВИЋ, руски државник (1861 — 1928). Био је 1907 руски посланик у Риму, 1910—1916 мИнистар Спољних Послова. Као министар он је највише учинио да Русија помогне Србији пред почетак Светског Рата. 1917 именован је за руског амбасадора у Лондону, ади га је револуција спречила. да оде на ново опредељење. 1918 био је представник руске трошив - револуционарне Дјењикинове владе у Паризу, 1919 министар Опоље них Послова. ;

Литература: Д. Поповић, Успомена С. JL Оазонова. (Српски Књижевни ГлаOHR, 1928); Les annćes latales, Souvenirs , de S, Sazonov, B--b. II.

CAJJUI ФЕРДО (Уеша), професор државне реалке у шпенсији (10/3 1956, Ново Место, Словеначка). Основну школу и тимназију учио је у месту рођења, Университет у Грацу. У државној служби (О. је био 1887—1915, као професор природних наука, на државној реаџлци у Горици 06 Сочи. 1915 пенсионисан је, и од тада живи у Новом Месту. — Поред школског рада, (О. се много заузимао за народни, економски и културни развитал горичких Словенаца. Био је члан извршног одбора Гласбене Матице у Горици и др. O. je с интересом пратио и науку, и на њој је активно радио, проучавајући климу, геологију, сеисмолотију и флору Словеначке.

| Главни радови у тим правцима су: Klima

von Krain (Mitteilungen des Musealvereines Гафасћ, 1891—1902), Камнишке али (Савињеке Алпе. Геолошки MH крајински опис (1908), Егађеђеп уоп Кташ ипа Сбг7Gradiska {Erdbeben-Kommission der k, k, Akademie der Wissenschalten 1896—1915),

„ooo i