Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š
ОАЈЕВИЋ
Земељски потреси при Чрномљу в звези · 3 теолошко зтодовино тал (Хрватско Шриродословно Друштво, 1925). В.
САЈЕВИЋ ИВАНА (42 1846, Грац — 5/1
1914, Ловран). Отушила је први пут, на позорницу 1862, као наивка, под поз0-
ришним именом "Томашевић. 1866 су је.
послали у Беч, на више науке. Братила, се“ отуда, као хероина, и салонска. дама). Играла, је: Изабелу Орсини, Дону Дијану, Агнезу Бернауер и Амалију у Разбојнидима. Пет тодина провела је са мужем Шандором 'у Новосадском | Народном Позоришту. Кад се вралила у: Загреб, играла. je добродушне, озбиљне и комичне ста-
рице. 16/11 1887 прослављена. је у Загребу.
25-тодишњица њеног рада, Окрибовом “ Ча– шом воде. НА
САЈЕВИЋ ШАНДОР, комичар загребачке позорнице (2/1 1843, Сисак — 30/12 1891, Загреб). Први пут је ступио на позорницу. 1865, као Јуранић у Кернеровом (Кбгпег) Зринском. Годину дана касније играо је првог љубавника. и певао је и у оперети. 1879 оболио: је и охромио“ у једну ногу, те су му одузели љубавне улоге. Увређен, отишао је на новосадску позорницу, тде је био љубимац бачке, банатеке и сремске публике пуних пет година. Кад се вратио у Загреб, преузео је карактерне комичне улоге. У тој струци уздитао се до највишег степена хрватске позоришне уметности, која га и данас слави као прBOT свог реалистичног глумца у доба, када. је на загребачкој позорници још увелико владала декламалција и застарела. патетичност. Умро је на позорници као Молијер. И А
САЈМОВИ, као стедишта за трговину и обрт, итради су у нашој економској и у правној прошлости значајну улогу. (О. су се одржавали у целој области југословен-
ске правне историје, мање у приморским.
странама, пде за О. није било толике п0требе, него у унутрашњости. Право држања. (О. 'било је у средњевековној Олаво'нији регално шраво, које је краљ, одно-
сно његов заменик бан, додељивао. Ша- ·
рочито су (О. били важни за градски живот, те су они били важни и за само по_ стајање града и ва развој његове аутономије. (0. су се држали у. вези, са црквеним светковинама. У Србији, где се зову панађури, а. место где се они држе шанађуриште, били су (О. такође врло добро
уведена институција. На. (О. су се развили |
и посебни правни обичаји, који су ретулисали односе између странака, напосе
и с обзиром на велики број странаца, који |!| је долазио на (О. (О. су стајали под наро- ~
читом заштитом сајамског мира, чије би се нарушење строго казнило. МЕ САЈОВИЦ ГВИДОН ДР. (14/8 1888, Крањ — 947. 1920, Крањ). Учио је гимназију У Крању, философију (природне науке) у Бечу (1902—1906). После је био средњо-
остао суплент 32. · Ветеринарској Високој Школи. 1920 име· нован: је за редовног професора и изабран за ректора. за. 1924/95. Његови стручни
"Вјеснику и МЛепег Тегага.
школски наставник, а од 1907 радио је и на љубљанском Дежелном Музеју. У почетку се (О. бавио и белетристиком, а и после је предавао и писао популарне ствари: Из Дарвинове књиге (Словенски Народ, 1904), Неколико чртиц о чловешкем покољењу (Наши Записки, 3, 1905), Живал ин растлина (Наши Записки, 5, 1907) m т. д. Дисертација му је: Алпа, Hist. u. Ersatz d. Borstenorg. bei Lumbricus, Arb, d, zool. Inst. Wien-Triest (1907). Нашисао је преко 80 расправа, чланака, бележака и оцена. Оригинални · радови тичу се највећма тица и гмизаваца. У Сагпоћн је стално извештавао о појавама, запаженим у птичијем свету. Испитивао је све за награду у Крањској побијене отровне змије. Знатнији су му радови: Крањеки мехкужци. Известја Музеја за Крањско, 18, 1908, Веигаве 2. Кер. Кипбе Кташтз {Verh. d, zool,- bot. Ges,, Wien, 64, 1914), Ein Beitrag z. Geschichte d.
Steiner Alpen ({Carniola, II, 1909),
Литература: Ј. Мантуани, ЖивотоIDO и слисак нашиса у Гласнику Музеја. Друштва за Словенијо 1921/28. J. Х.
САКАРЖ ЈАРОСЛАВ (ЗаКат), професор на ветеринарском факудтету у Загребу (31/83. 1583. Буђејовице, Чешка). Основну школу свршио је у Сиску, гимназију у Загребу, ветеринарске науке у Бечу (1906). Био је у земаљској служби до 1910, a y градској у Запребу 1910—1919, када. је поанашомију на. бившој
Ветеринарском ХЛосћепБебе, Rid.
САКЕЛАРИЈЕ, патријарашки и ешиског
чланци штампани су У
"ски дворанин у средњем веку. С. је вр-
шио надзор над манастирима. у епархији, а шатријарашки (., који је зван великим. 0. био је надзорник ставропигиских или
· патријарашких манастира по свима. епар-
хијама. У грчкој и румунској православној цркви постоји и данас звање С. рат САКЕЛИЈ, епископски и патријарашки дворанин у средњем веку. С. је у цариградској патријаршији водно бригу о женским манастирима, о парохиским цркрама и свештенству и о патријарашкој тамници. Код нас су те дужности BDшили, од 13 века, епископски и патријарашки егзарси. | РО.
САКС МИЛАН (5асћ5), диригент и ROMпозитор (28/11, 1884, Лишов, Чехословачка). Реалку“ је (учио у Буђејовицама, а музичке i је науке свршио (у Прагу, на Консервалоријуму (1900—1906). 1906—1907 био је солиста Чешке · Филхармоније, 1908—1909 концертни мештар Народног Позоришта у Београду и професор Музичке Школе под управом От. Мокрањца, и као такав приредио је много концерата. 1910—1911 |
= 24
у