Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

САЛОНА

За време Светског Рата 1914 заповедао је 71 бритадом, а касније 42 хрватском домобранском дивизијом на Дрини и у Србији, 1915 у источној Галицији, Буковини и Бесарабији. 1916 постао је војни врховни гувернер окупиране (Орбије у Београду, потпредседник врховног војног суда у Бечу, 1917 заповедник 92 дивизије на румунском ратишту. После делимичног примирја био је врховни заповедник у Румунији и остао је тамо до преврата. После преврата примљен је“ у народну војску и пенсионисан 1/7 1919.

> Лакса.

САЛОНА (Зајопа и б5ајопае), у тгрчкоримско доба варош близу Сплита, код данашњег Солина. (О. је била врло рано у тртовачким (односима, са Коринтом. У ратовима, које су Римљани водили с Илирима, итра С. важну улогу. 119 пре Хр. провео је ту зиму консул Метел, који је ратовао против домородаца и који је после добио надимак далматински. 79 пре Хр. заузео је С. Косконије, који је такође ту ратовао. Временом се у О. настанио велики број Римљана. У рату, који се водио између Цезара и Помпеја, (О. су били уз Цезара и храбро су бранили варош против помпејеваца. Колонијом је (О. постала.

· Jom 97 пре Хр.

У римско доба (О. је била једна од најзнатнијих вароши у нашој земљи. Већ у време око Христовог рођења она је надмашала све примореке традове. Нешто доцније везана, је за унутрашњост добрим путевима. Она је била, судско место за. један велики део римске Далмације. У исто време О. је била седиште администрације за целу провинцију Далмацију. У њој је седео намесник провинције и други виши чиновници. Доцније је ту била. фабрика сружја. Цветно доба (О. пада, ва 'владе цара. Диоклецијана, који је био родом из Далмације. Константин Порфирогенит каже, да је (С. била велика као пола Цариграда. 0. је играла важну улогу и у историји хришћанства. Хришћанска вера ухватила, је ту корена већ у шочетку 2 века по Хр. Чувене су владике и мученици салонски из 2 и 3 века. У 4 веку хришћани су у О. имали превагу. С. је долазила, више пута у велику опасност. Тако на “пр. у другој половини 92. века по Хр., за време ратова између Римљана и Маркомана, када су њени традски 8Hдови оправљени. Исто тако на крају 4 века, кад је била опасност, да је не нападну Готи, па око средине 5 века, када. су је нападали разни варвари. У (О. су веома многобројни стари споменици. Особито су важне рушевине: градски зидови, са. кулама, и капијама, купатила, амфитеатар (65:47 M), позориште, цркве, гробља. (ос0бито Марусинац и Манастирине), тде је откопана такође jea ранохришћанска, црква, и: гробови мученика. Најзнатнија, је зграда, Диоклецијанов дворац, који се налази 5 км од С. у Оплиту. ИН. Вулић.“

САЛТИКОВ СЕРГИЈЕ ДР., професор опште патологије ои патолошке анатомије медицинског факултета у Загребу (1/4 1874, Вишњи Волочок, Русија). Гимна·зију је свршио 1892, медицину у Харкову 1897. 1897—1900 био је на усавршавању у Цириху, Марбургу, Прагу и Паризу. 1900—1902 био је асистент на Университету у Гроњинтену (Холандија), 1902—1905 асистент у Базелу, 1905 просектор. у болници за душевне болести у Базелу, 1906 до. 1915 шросектор кантоналне болнице Ст. Гален (Швајцарска), 1915—1918 директор патолошкот института савеза градова. у Харкову, 1918—192% професор шатолошке анатомије на медицинском факултету у Јекатеринославу (Русија). Од 1992 је на садањем положају. Има око 70 штампаних радова на немачком и француском о трансплантацијама, о патолошкој анатемији, процесу запалења и туберкулови.

РС

САМАЈИЛСКА РЕЊА, речица у Србији, десна притока Западне Мораве. Извире на североисточној страни планине Јелице, а изворишни потоци су Брезовица и Премећека Река. Од њихова става река тече на југоисток, под именом Џетничке Реке, а од Јанковића почне тећи према североистоку, као О. Р. У Западну Мораву утиче преко пута села Обрве, око 11 км северозападно од Краљева. Већих притока нема. Дужина, тока. С. Р. је 20:1 км, » површина. слива 73'5 КМ“. Шо Ћ.

_ _САМАЊАЦ, планина у Србији, између река: Честобродице-Грзе-Мутнице-КрчевеСуваје, западно-северозападно од планине Parma, OKO 20 км источно-јутоисточно од вароши Параћина. Оастављена. је потлавито од кретацејског кречњака, разног хабитуса, а местимице се јављају шкриљци, дапорци и пешчари. Било (0. пружа се од северозапада према јутоистоку и на њему су највиши врхови: Брлетница (715 Мм), · Јанков Врх (785 м), Жута. Бара (915 м), Велики Врх (907 м), Јасенова Глава (885 м). Одатле ce, преко Шопурачке Косе, наставља у Ртањ. Било (О. просецају долине многих потока, између којих су косе и повијарци. Најважнији од њих су Скоричка. Коса, (Осој 615 м), која се одваја од Јанкова Врха и пружа на југозапад, а с друге стране Планска Коса. Она се одваја од Жуте Баре, и пружа се према истоку-североистоку, са кречњачким врховима; Ајдучки Камен (747 м) и Клењагр (627 M). — Већи део С. је то, а пошумљене су ниже партије на североистоку и исто- Ry, Делом и на југозападу. Северним подножјем (С. пролази друм Ћуприја и Параћин—Доња. Мутница—Крививир—Бољевац—Зајечар и Књажевац, а југозападним подножјем и преко планине води железничка пруга Параћин—Крививир—дЗајечар. 11. B.

CAMAPMLIA. B. Зрињска Гора.

26 —