Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

;

бару S

а о би

| | |

САМАРНИЦА, планина у Јужној СОрбији, између река: Шемнице-Старе Реке, источни повијарац Бигле Планине, око 19 км северозападно од Битоља. Пружа се од зашада-југовашада на исток-североисток, одговарајући правцу двеју спомекутих река. Највиши висови су: Дорев

Гроб (1.113 м), кота 1.122 м, Самарница “

(1.100 м), 'кота 866 м. Југоисточним и јужним подножјем пролази индустриска. железничка пруга Прилеп—Алинце—Во-

ђани—Мутрташево — Лера, источним JOJ ~

ножјем, друм Кичево—Доленци—Мургашево—Битољ, јужним, колски шут Лопатница— Црновци— Стрежево— Лера. и Битољ—Мечкарица—Стрежево, а преко шланине води неколико стаза. Ђећи део (С. је под вегетацијом, нарочито на северозападу. 77. ОВЕ.

САМЕЦ ЈАННО, песник (5/4 1886, Трет). Свршио је учитељску школу у Копру, У Истри (1901—1905), 'и био је учитељ у Барковљама и Ројану, код 'Грста, а. 1926 је морао, због политичких прилика, оставити Италију. Сада је учитељ у Марибору. (С. се шојавио као песник 1911 У Оловану, где је био сарадник до краја (1917). Сарађивао је и у Дому ин Овету (1914), Љубљанском Звону (од 1916 до

данас), у Њиви (Трск), у торичкој и пре-.

ваљској Младици, Женском Овету, мариборском Клопотцу и др. У окриљу Звезе Словеначких Учитељеких Друштава Јулиске Крајине у 'Трету (О. је покренуо часопис Нови Рад (1921), 'и био му је TIDву годину уредник, а затим до забране (1926) сталан сарадник, нарочито омладинским“ песмама. 1996 основао је и уређивао код Единости (Трст) прилог За нашо децо, важан за чување културе словеначког народа у Италији. Од 1997 јавља се дечјим песмама, у љубљанском Вртцу и Антелчку. Засебно је издао збирку лирских песама: Живљење (ОСплошна, књижница, 16, 1923). У рукопису има збирку дечјих песама: Чрни Пајек, и збирку лирике. (0. је израстао из“ Жупанчићева имшресионизма, а учио је код талијанских и немачких песника, старијих и млађих. Као лиричар он импресивно изражава,

унутарње догађаје и осећања, која, су где-

тде проткана и чистом рефлексивношћу, често социјално поантираном, а без тенденције. Као шисап, песник, књижевни и позоришни критичар, (О. је сарађивао у дневницима, Кдиност, Новине, Дело и у књижевној ревији Налп Глас. Као учитељски организатор покренуо је 1920 Учитељски Лист Звезе Оловеначких Учитељ

о ских Друштава, у "Трсту, # уређивао. га. је

тодину дана. О. је вршио и послове језичког уредника код Одбора за састављање уџбеника, за словеначке основне школе у Италији. И. Графенацер.

САМЕЦ МАНС, хемичар (7/6 1881, Љубљана). Шромовисан је 1904 на философ

САМОБОР

ском факултету у Бечу. Радио је научно. код Либена,. Скраушпа и Паулија. Служио је неко време на бечким реалкама, где је увео нови начин обуке хемије у средњим школама. Од 1919 редовни је професор за хемију и директор хемиског института, на Университету у Љубљани. Од његових научних радова најважнији је низ расправа, публикованих у КоПош сћепизеће ВешћеНе под заједничким насловом 5виФеп иђег РПапзепкоПојбе, тде је ушоворио на улогу, коју има фосфорна, киселина код скроба (штирка) и сумпорна, киселина, код залтар-атара. У најновије време издао је велику монографију под наCJOBOM: Die Kolloidchemie der зове,

САМОБОР. 1. Трговиште у Хрватској, у Загребачкој Области, самобореком срезу; у долини (168 м) потока, Прадне, где се она отвара у Посавину (Оамоборски Baбен) према северу и истоку, док је на југу mr западу ограђена горама. Висином се истичу: Јапетић (871 м), Плешивица (786 м) и Оштрц (745 м), а Козјак (302 м) сгојим избоченим положајем над равницом. (О. је крајна станица вициналне ускотрачне железнице (0:76 м) из Загреба и раскршће цеста у: Подсусед—Затреб, CB.

·Недељу—Клинча, Села—Јастребарско, Мол-

вице—дденчину, Руде— Плешивицу—Јастребарско, · Брегану— Словеначку. _ Има, 2.756 становника, Хрвата кајкаваца, у 555 домова. Средиште (О. је'тлавни трг, 'Трг Краља Томислава, са општинском већницом, где се састају: Доњи крај, Нови (О., са, жупеком црквом Ов. Анастасије и са, фрањевачким самостаном Блажене Дјеве Маг рије и Горњи крај, стари (О. са развалинама старога града и са старом жупеком црквом Ов. Михаила. Осим месног општинскот поглаварства, у О. се налаве: поглаварство општине Шодврх (10.392 становника), среска област, котарски суд, 2 пучке школе и женска стручна, школа, пошта, телеграф и телефон. (О. има, према броју становника, више племићеких дворева него икоје друто место у нашој држави. Нарочито вреде спомена: Гизник, Подоље, Ватнерова вила са краеним парком, сада опоравилиште ва школску деду, и негдашњи Ливадићев дворац, где је Гај спевао, а, Фердо Визнер- Ливадић компоновао (на Божић 1833) песму Још Хрватска ниј“ пропала. На том је дворцу постављена, музичару спомен-плоча 90/7 1924, кад је прослављена и 50-тодишњица. певачкота друштва Јека. Ливадићева курија била је једно од тлавних зборишта, врлих Илира. Овојим лепотама и историским успоменама, заносио је О. песнике Прерадовића и Арнолда, а Враз је у њему нашао Љубицу својих Ђулабија. На ме-

оном гробљу почива родољуб Иван Шерковаш под красним мраморним спомени-

ком од кипара И. Рендића. , Оамоборци су понајвише варошани: тртовци и обртници, нарочито“ чизмари, ко-

ADI