Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

шић, Самобор (1912): Ђ. Сабо, Средовјечни –

традови у Хрватској и Олавонији (1990). Ј. Модестин.

о. Развалине старота трада у. Босни на десној обали Дрине, код Горажде. По· миње се у средњем веку са подграђем Међуречјем. (О. је био летње боравиште војводе Сандаља и херцега Стевана. Крајем 15 века заузели су та Турци. Цркву, коју је градио херцег Стеван, Турци су претворили у џамију. Она и сада стоји перед града.

Литература: (От. Делић, ' Самобор

· код Дрине (Гласник Земаљског Музеја за.

Босну и Херцеговину, 1899). M. Ф.

САМОБОРСКА ГОРА, планина y XDBaT-

ској, између река: Брегане-Рајића ПотокаВолавидце на северу и западу, а равнице

Покупја и Посавине на југу и истоку. С.

Г. представља непосредни наставак Жумберачке Горе, односно њен источни део, и лежи западно од Загребачке Горе. Шретежно је састављена, од мезозојских кречњака, доломита и лапора, a OKO ЈЛаове: Драте и села Руде од карбонских шкриљаца и кварца. Велике делове уз Савску Долину, а нарочито јужне огранке, од Свете Недеље до Озља (на Куши), покривају терцијерне творевине: миоцени кречњаци и. лапори, и плиоцени конгеријски слојеви и шљунак. На доста, места избиле су еруштивне. стене. Због свога са-

става и С. Г. има доста. карактеристичних <

облика, крша, али је ипак планински изтлед боље развијен, него у Жумберачкој Гори. Орографски се у С. Г. јасно разликује збијени труп на северу, од разуђеоних огранака на југу и истоку. На првом се долине потока пружају од југозапада трема североистоку, а то је и орографски правац О. Г. Средишња тора је ограничена долином Бреганице и Брегане на северозападу, а долином Градна Шотока, на југоистоку. Највећи Вис је Јапетић (871 м), од кота су на северу Велики ЛовHHK (777 M) и Мали Ловник (564 м), а даље на североистоку се шире нижа, карсна зараван Лаове (или Влахове) Драге (486 M) и Кожљак (877 M). њих, одвојени долином Јаворца, дижу се Бијели Бријег (686 м), Оштрц (753 м) и Велики Чрнец (608 м). Северозападни део (O. Г. заузима Пљешивица (в. Шљешивица, 1), а југоисточни крај, Шљешивица, Окићека. (в. Шљешивица, 2). CG. Г. је већим делом под шумом; у' којој преовлађују“ букве, храст и граб, а мање је јеле, смреке, муковнице [(Sorbus Атја) или разног грмља. На пропланцима су мање ливаде, пуне миришљавог биља. Огранци (.'Г. су обрађени, делом су засађени о виновом лозом, делом житима, кукурузом, маунастим и баштенским биљкама. Од природних лепота могу се сломенути пећине, од којих су познатије: Вражја Пећина, пећине на Оштрцу, зарасле шикаром, и пећина у почетку Рударске Драте. Од Отубичких Топлица, шружа, ce Ha

„Краљевина, Хрватске,

На југу од

5. .

САМОДРЕЖА.

југозапад расед, преко (Оамобора и Руде, дуж. кота :се земљиште спустило. Ту се јављају и минерални сумпорни извори топле воде: у Ов. Јелени, северно од Самобора, и у селу Руде. На северозападном

· крају С. Г., у долини Брегане, код Осред-

ка, постојала је творница стакла. Baжнији саобраћајни путеви око (. Г. су: железничка пруга и друм Загреб—Карловац— Огулин, друмови Загреб—ОамоборЂрегана—Стојдрата, Самобор — Руде—Јаска, (Јастребарско), Самобор—Раков Поток— Јастребарско. |

Литература: Х. Храниловић и Д. Хирц, Земљописни и народошисни опис Славоније и Далмадије; 1. Лице наше домовине (1905).

ПЏ. Вујевић.

САМОГРАД, шећина (шпиља) у Хрватској, у ПШриморско-крајишкој Области, у тори Грабовачи (772 мм), 2 км западно од Перушића. Пред пећином је до 22 м широка, а 10—]2 м дубока, толемим стенама ограђена, котлина, вероватно негда, предња дворана, чији се свод ерушио.. На, дну котлине у окомитој литици су до 6 м широка, а до 8 м висока врата. Џећина има данас 5 дворана: прва до 18 м висока, а 7—9 мм широка, Фрасова дворана пуна је прекрасних сталактита и сталатмита, у стотину равзличних слика и прилика. Друга, кнезова ПЏерушића, дворана. ситама још је обилнија. од. шрве. Надесно се од улаза налази прилика. Шећер клобука, а налево Оргуље. У трећој, бана Ивана грофа Карловића, дворани три су веће и три мање каменице, шуне бисестре воде, које је сита батрицама, оградила, те једну од друге оделила. Дно дворане као да је сложено од кристалнога, мозаика. Подаље се. диже највећи самоград у 0.: Олтар. То су два ситаста ступа, од којих је један до 6 м висок, а до 2 м дебео; ступови нису глатки, већ се сита по њима набрала у различним облицима. Мања је четврта дворана, Ивана Кукуљевића-ОСакцинскота. У петој великој дДвОорани разлило се језеро бистре и здене“ воде, Ерјавчево Језеро. Самоградска, је сита жућкаста или вагаситоцрвена, а изнутра је бела попут свежега снега. Пећина, 0. 'дута, је око 2.000 корака. У (О. се нашло људских костију, опека и остатака. угља; ваљда, је тамо био збег људима у време турске опасности. Пећина је занимљива и за, ентомолоте, јер се у њој може наћи и безочних кукаца, нарочито – реткога, Onophthalmus Kiesewetteri, О. је свакако једна од најлепших пећина у Краљевини ОКО. и“

Литература: Д. Хирц, Лика и ПлитвичЧка. Језера (1900). Ј. Модестит.

САМОДРЕЖА. 1. Речица у. Јужној Орбији, десна притока Ситнице. Извире Ha југозападној страни Копаоника, са Бареља, (1.583 M), a на извориштима O. су села: Бајтора и Ковачица. Са изворишта тече

према. јуту-југоистоку и југу, а од села

— 99 —