Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

| САМОБОР

жари, млинари и ткалци, мањином“ ратари, што су поглавито становници самобореког села Градишта. Околина. (С. роди вином, житом и воћем. На велико се производи чувена самоборска. торушица. Чувени су самобореки крух, маслац, сир и печенице. У (О. има неколико. индустриских предузећа: Експлоатација и Фабрика Садре за Уметно Гнојиво, »Самоборка«, Индустрија Финих Кожних Шроизвода, Индустрија Уметнога Камена и Цементне Робе, »Сћгошов«, Д. Д. Творница. Графичких. Ђоја, »Павлица«, Инду-

стрија Ланаца и Железне! Робе, пилана, млин на ваљке и неколико воденица, о штампарије и књиговезнице. Домаћи“

је новчани завод Самоборска Штедионица.

Од' културних друштава, поред Јеке, вреде спомена; Хрватска. Читаоница (од 1861), Соко и: Ватрогасено. Добровољно. Дру

штво. Негда гласовита самоборека. глазба.

замукнула је управо на своју 100-ту Oдишњицу (1807—1907).

Красна је самоборска околина. Најмилије је забавиште Јанин дол или Анин перивој, десно од Прадне, који се зове по капелици Св. Ане, са видиком на ушкеној Горици (251 м). Одатле води птумски пут, Завој, до старе градине, која се налази на избојку брда, 'Гепца, над Градном, уз 'коју се даље вијуга Рударска. Драга. Шреко Прадне на брду Отрашнику је шумски парк. (О. је здраво место: летовалиште, лечилиште и место зимског спорта. У самом месту има хидропатски завод, #9 по сата шетње према северу, уз цесту у Брегану у СОв. Јелени, налази се“ Шмидхеново купалиште са 25% (0) т0плим сумпоровитим извором.

(0. је слободно трговиште. Повељу 0 томе дао је његовим мештанима, славонски војвода. (раније 'талички краљ) Коломан, а обновио је 1942 утарско-хрватеки краљ Ђела 1М. Повластице су састављене »према. садржају слободе мештана петрињских«. Сами бирају старешину ~ места. (тајог ушШае); он им је једини суд, а призива се само на краља. Ако би им бан нанео“ штету у вредности од 1 марке, има, је стоструко накнадити; слободни су од“ његове залазине. Ако ко од њих не буде имао деце, располаже слободно по вољи својим иметком, тако и ако се сели

у које друго место. Олободно бирају све--

штеника. за своју цркву. Краљу имају плаћати тодишњи порез 100 пенза, а за трговину 30 пенза. Осим тих правица, тачно су одређене међе самоборског подручја. Повељу су више шута потврдили потоњи краљеви, последњи пут (1675) краљ Леополд 1. Избор вароштких чиновника вршио се на Блажево (3/9). Ва-

рошки печат имао је слику града. Марија.

Терезија даровала је трговишту Q. посебну заставу. У 16 и 17 веку варошани су много трпели од силовите господе гра-

ла (., али су се знали и бранити и враћали су немило за недраго. Измирили су бе тек 1658. a ; Над (С, на ребру Тепца, стоје развадине старога трада (О. Био је зидан на два ката. Шриземне су просторије добро

сачуване, само су порушене. До града.

воде 4 пута, од којих је особито леп и угодан споменути Завој. Главна градска. врата била су на источном прочељу. Излазило се на покретни мост, над којим је био доксат за одбрану. На тој су страни биле и две куле: једна четвороугласта (градски торањ), друга обла, са градском капелицом Св. Ане, од које се сачувао један готички прозор сасвим, а други на пола. На западној страни имао је град две обле куле, на северној, у Дворишту, једну четвороугласту. особито јаку. У граду није било зденца, већ се вода пила из цистерне, а кад би ова шресушила, морала се носити из долине. Град (О. саградили су (око 1260/64) шристалне чешкота краља, Шшпемисла Отакара П, када је он ратовао са утарско-хрватским жкраљем Белом ТУ за бабенбершку баштину. Отакару је одузео О. Иван Јаросављевић Окићеки, коме та. је, за награлу, 1274 да ровао краљ Владислав 1У. После Иванове смрти 0. је опет дошао у краљевске руке и остао је у њима до почетка 15 века. када су та добили грофови Цељски, па га заложили својим рођацима · Албенима. Неко је време С. држала Катарина Бранковићева, а касније та је кушио од сењскога капетана Петра Тарнока краљ Матија, Корвин, те та је дао Барбари Франкапанки за град Ормож, а она га је 1492 шродала. Ивану Хенингу (Суседградском. 1495 дошао је град (О. у руке Јелисаве рођ. Рефћеб, која га је ускоро продала. племићу Јурју Турију од Кршкога за 3.800 златних · форината, да избави из сужањства. свога мужа, Николу Франкаџана, који је био заробљен у битци на Крбавском Пољу (11/9 1493). Кад се Никола, вратио из сужањства, уведен је он у посед града (С. 1513, али га је после неколико тодина изгубио у парници са удовицом Туријевом“ Јеленом рођ. Франкапан, која та је оставила своме зету Ивану Унгнаду. Половину града купио је 1534: Леонард ' Грубер, власник Руда. "Од' тада су се самоборска властела брзо мењала. Налазимо међу њима позната. имена: Франкашан, Тахи, Унгнад, БакачЕрдеди, Мускон (гроф штајерски), Ауерсперт, Фиески и Ломелини (Ђеновљани), Кулмер, Кипах и Монтекуколи. Последњи властелин, гроф Максо Монтекуколи, родао је 1902 град самоборској општини за 5.400. форината. Почетком 19 века град (О.

био је, веле, још цео, ,но ускоро се шре-·

творио у развалине.

Литература: М. Лант, | Самобор

(Зборник за народни живот и обичаје Ју-

жних Олавена, 16, 17,18 и 19); В. Нор-