Narodna milicija

Смотра јединица Пожарне команде у Москви

МИЛОРАД МИЛОСАВЉЕВИЋ,

шеф ватрогасног отсека Министарства унутрашњих послова НР Србије

ВАТРОГАСТВО КРОЗ ИСТОРИЈУ

Давно прије више хиљада и десетила хиљада година човек се упознао са ватром и то кров природу и њене појаве. Човек је видео муње, чуо тресак громова, видео ерупције вулкана, који су изазивали ватру. У прво време човек није знао себи да протумачи ове појаве већ их је приписивао неким вишим бићима, која он, додуше, није видео, али је он у њих веровао и бојао их се. Човек је видео узроке ватре, али се у то време није знао, ни могао од ње одбранити. Он је пред њом бежао. Приписујући те природне појаве вишим бићима, у која је веровао, човек је покушао да путем разних жртава и молитава »умилостиви« та виша бића да га заштите од ватре или ако је већ ватра наступила да је та виша бића својом моћи угасе. Јасно је да су ове молбе остајале безуспешне.

Постепеним развојем људског рода и прелазом из нижег стадија,

дивљаштва у средњи, човек је проматрајући ватру дошао до сазнања да ватра није. само штетна и опасна за човека, већ да би се она могла и корисно употребити. Људи су почели ватру, која је настала ударом грома или ерупцијом вулкана искоришћавати за, загревање, за справљање хране и за осветлење. Обзиром да човек у то доба није знао сам ватру да производи, већ је њу добивао природним путем, он је исту морао чувати и стално одржавати. За њега, је била трагедија када би му се ватра угасила. О употреби ватре од стране човека у то доба развитка људског рода говоре јасни тратови, који су сачувани у пећинама и склоништима где је првобитни човек живео.

Даљим развитком људског рода човек је дошао до сазнања да се ватра може вештачки изазвати. Ово му је нарочито много корињеговом Исто тако човек је дошао до сазнања да се ватра која је настала од грома или вулкана да природним путем угасити. Он је видео како киша гаси ватру. Видео

стило у даљем напретку.

дуго веровао

је такође, да и земља гаси ватру када се одрони и падне на њу. (ва ова запажања су изазвала код човека помисао на могућност успешне одбране од ватре. Човек је постепено проналазио средства, која су му омогућавала да ватру обузда и да је употребљава толико колико му је била потребна. Но и поред свега тога, човек у то доба био господар ватре, он је сам био према њој слаб. Човек је порекла, Као доказ за то

није да је ватра божанског могу се навести митоси који постоје код већине народа у њиховој историји. Такав случај је код старих Грка, Римљана, Словена и других народа. Код Грка постоји митос да је Прометеј отишао на планину Олимп. и тамо украо ватру од богова и донео је на земљу. Олични митови постоје и код других народа. Верујући у божанско порекло ватре човек се обраћао свештеницима за савет да би га они саветовали на који начин би могао да са заштити од ватре. Свештеници су га упућивали на молитве и жртве боговима што све разуме се није помогло. Трагове тога налазимо још у најновије време код неких европских народа. Код неких се народа до 18 века, одржао обичај и веровање да се помоћу тако званог мојсијевог штита, који се састоји од два троугла који се секу и у којима су у сваком углу као и у средини исписане речи »Авја«, могу умилостивити богови и тако заштити од ватре. Реч »Авја« је скраћеница реченице: Господе, ти си јак у вечности, У исту сврху су неки народи употребљавали тањир на коме су били исцртани крстови и исписана реч »Агја«, а испод ње написано латински: соп5итабшт ез% (свршено је).

Те тањире су чували као амајлије, које су бацали у ватру верујући да ће је на тај начин угасити. Јасно да све ово није ништа помогло, све док се ватра пије сама угасила не могавши да се даље шири услед препрека (воде и слично), или док није изгорео предмет који се запалио.

Даљим развојем производних снага у људском друштву повећала се потреба заштите и обезбеђења од ватре разних врста оруђа, зграда, намирница, одеће и слично. Људи су се уједињавали у борби са ватром и пролалазили нове форме и начине гашења ватре. Развојем грнчарства људи су могли хватати воду у посуде и преносити је на место где је био пожар. То је био напредак у гашењу ватре. Велики пожари који су избијали у старом веку у Грчкој и Риму трисиљавали су људе да се организују у борби са ватром. Тако имамо још у старом Риму организоване ватрогасне

АМАН МММММААМА АНА МАМ АМА АМА НМААААААМММАММААААЉАААМАММММАМА