Narodna milicija

воду на горући предмет, ипак је она била слаба и

чете које су се звале кохорте. Њих је било седам, а сваке је бројала по хиљаду људи. Дакле, за оно време велик број. Ове кохорте су биле заправо један део војске, који је имао за задатак ватрогасну службу. Оне-су у народу уживале Велик углед. Ове кохорте су биле опремљене секирама, штаповима, чакљама и метлама које би умакале у воду и њима спречавале далње ширење пожара. Касније се за гашење пожара употребљавала направа, звана »сифон« коју је изумио Грк Херон, а која је била у Риму усавршена. Ова направа је била тако конструисана да се је помоћу ње могла бацати под притиском вода. Све већим развитком градова у средњем веку, настала је већа опасност од пожара. Многи велики градови су од пожара страдали и у тим несрећама је изгубило

Да би се ставила пумпа за гашење пожара у погон била је некад (1655 год.) потребна читава чета радне снаге

животе много људи. Тако је 1152 године изгорио до темеља град Регенсбург на Дунаву. Исто тако је од пожара страдао град Либек тако да је у њему остало свега 5 кућа. Таквих пожара, је било и у нашој земљи. 1249 године изгорео је град Вараждин. У вези са све већом опасношћу од пожара повећала се и одбрана од пожара. Али је она још увек била врло слаба Штрцаљки није било него се је вода долосила на место пожара у кабловима, и посудама и тако се гасио пожар. Сем тога су људи секирама рушили поједине делове који су горели на земљу и на земљи гасили ватру. Тек у 15 и 16 веку када је пронађена ватрогасна штрцаљка настадо је побољшање у борби са ватром. Сада је човек могао много лакше, брже и ефикасније да угуши пожар. Но и поред тога Што је изумљена ватрогасна штрцаљка тј. машина помоћу које су

људи механички и са великим притиском сипали

несигурна утолико што се је морала довлачити

непосредно ув саму ватру, и што је у руковању са њом био ангажован велики број људи. Развитком капитализма, а са њиме и индустрије нарочито се повећала опасност од пожара и то највише у градовима. Насеља су била збијена и грађена од слабог материјала. С друге. стране индустрија је почела да се јача што је претило да још лакше дође до пожара. Колики су били велики пожари у то доба најбоље ће нам илустрирати неколико примера, Године 1842 избио, је пожар у Хамбургу, који је трајао неколико дана. У том пожару је изгорело око 3000 кућа, а погинуло преко 100 људи. 1873 године је потпуно изгорео град Чикаго, 1916 године је до темеља изгорео град Солун. Разумљиво је да је са развојем индустрије и технике дошло и до побољ-

шања и усавршења ватрогасних справа и до све

боље одбране од пожара. Но сва усмеравања у правцу одбране од пожара била су управљена у једном правцу, а то је да се ватра угаси.

Међутим, у социјалистичком друштву главни циљ је да се појава пожара спречи, а уколико се исти појавио да се најбрже и најефикасније угаси. У социјалистичком друштву, наглим развитком индустрије и електрификацијом, опасност од пожара је постада већа, али сада не само у граду већ и на селу. Сада су села постала исто тако важна као и градови. У њима се налазе стоваришта хране, у некима фабрике.и слично. Све то повећава, могућности пожара. Али, напоредо са повећањем опасности од пожара у социјалистичкој држави се повећала и одбрана од пожара. Држава све чини да се ватрогаство што боље уздигне и наоружа за борбу са ватром. Ватрогаство се снабдева најмодернијим справама за гашење пожара.

У нашим условима и условима када изграђујемо своју социјалистичку државу и када испуњавамо Петогодишњи план захтева се не само да ватрогасац буде онај, који ће ватру гасити, него да буде стручњак, који треба да предвиди средства и начине да спречи да се пожар не појави. Најбоља заштитна мера је свакако будност тј. пажња и отклањање свих узрока. коју могу да изазову пожар у једном предузећу или установи, У ту сврху је потребно створити стручни кадар, способан да види, упозна и уклони све оно што би могло да буде узрок пожара.

Док је у капиталистичком друштву главна сврха ватрогаства била у томе да углавном штити приватну имовину капиталиста, дотле, у социјалистичком друштву оно има сасвим супроган задатак. У социјалистичкој држави ватрогаство брани од уништења општенародну имовину, вадружну и приватну имовину. У томе је основна разлика ватрогаства у социјалистичкој држави, од онога у капитагистичкој.

Код нас техника заштите од појаве пожарџа мора да иде наноредо са развитком технике Петогодишњег плана. Већ сада се морају у сваком предузећу применити, за свако оделење аутоматски јављачи пожара, као и инструменти за аутоматско гашење пожара. На тај начин ћемо ватрогаство подићи на висину која му у новој Југославији припада и омогућити да оно допринесе са своје стране држави и народу оно што они од њега очекују.

Једно крило зграде ватрогасне чете у Београду са постројеним колима

АНИММААНАНМАНАНАММАИНАММАМНААМНАМАМААМИМАНННИМВНАНАМНМНАНАММИМАМВМИМАНАМММНАИНМААММНААМИАМАМММАМНАМААМОАМНААААММАМАМАААААМНАМНАНАМАМНААМАМАМАМНААМНААМАМА АРА НАМА МАНА МАА АМА