Narodna milicija

Važno je lečenje tuberkuloze, ali je za nas još važnije да se znamo od nje sačuvati. »Bolje je sprečiti nego lečiti«, kaže naš narod. Iz onoga što je napred već rečeno biće jasno za svakoga da je za odbranu od tuberkuloze najvažniji ispljuvak tuberkuloznih bolesnika, jer se u njemu nalazi seme za nova obolenja od tuberkuloze. Da bismo sprečili širenje tuberkuloze mi moramo preduzeti sve mere da se to seme ne seje, odnosno, da se uništava ispljuvak tuberkuloznih bolesnika. Svako pljuvanje po javnim lokalima, pa i po ulicama, pretstavlja ozbiljnu opasnost za širenje tuberkuloze. Naročito je opasno pljuvanje po kući onih bolesnika kod kojih je već utvrdjena tuberkuloza. Najbolje je da takvi bolesnici pljuju u hartiju koju treba zatim baciti u vatru.

Tuberkulozne bolesnike treba izdvojiti u zasebne sobe, no nažalost to nije uvek mogućno jer tuberkuloze ima više tamo gde su uslovi za život teži. Zato za mas borba za ostvarenje Petogodišnjeg plana, za izgradnju boljih uslova za život, za stvaranje blagostanja, pretstavlja istovremeno i borbu protiv tuberkuloze.

U borbi protiv tuberkuloze važnu ulogu igra sunce. Tuberkulozni bakcil ugine brzo na suncu. Potrebno je da se stanovi izlažu što više suncu. Prozore treba otvarafi što češće i držati ih što duže otvorene. Stanove treba krečiti najmanje dva puta godišnje. Bela i čista soba ima više sunca i svetlosti, a kreč ubija tuberkulozne klice.

Kroz vežbanje, rad i fiskulturu treba ojačati organizam i OSposobiti ga za borbu protiv tuberkuloze.

Tuberkuloza je kao što vidimo i izlečiva bolest i protiv nje se možemo uspešno boriti. Ali je potrebno da sa tim osnovnim stva– rima o njoj budu upoznate široke narodne mase. Ovo u toliko pre što je tuberkuloza odista teška i opasna bolest. Od nje boluju ogromne mase ljudi. Kad ona kod nekog bolesnika preovlada, lečenje je dugotrajno i skupo. Takvi bolesnici ne mogu da rade, troše ogromna novčana sredstva na lečenje i izdržavanje i što je

najgore naposletku umiru. Zato nije nikakvo čudo, što se čovečanstvo bori da savlada i uništi ovog svog tako opasnog neprijatelja. Veliki napredak u ovoj borbi učinjen je pronalaskom vakcine, poznate pod imenom BSŽ. Veliki francuski naučnici, Kalmet i Geren, uspeli su da odgoje bakcile govedje tuberkuloze, koji dati zdravom malom detetu mogu ovo da zaštite od tuberkuloze. Ovi naučnici su punih 13 godina na svakih 20 dana presadjivali bakcile govedje tuberkuloze i uspeli da stvore takav soj bakcila, koji uneti u zdrav organizam ne izazivaju obolenje tuberkuloze, već naprotiv, čine ga otpornim na bakcile čovečije tuberkuloze. Vakcina se upotrebljava već više od 25 godina, njome su vankcinisane stotine hiljada dece i ona se do sada pokazala uspešna. U poslednje vreme daje se i kroz kožu, ali uglavnom daje se maloj deci kroz usta da je popiju. Daje se svakog drugog dana tri puta naštinu, najbolje čim se deca rode. Treba je obavezno zavesti bar kod novorodjene dece gde ima tuberkuloznih bolesnika (roditelj, braća i sestre i drugo). Za savet se treba obraćati antituberkuloznom dispanzeru.

Izrada vakcine je obezbedjena u našoj zemlji i ona se već godinama sa uspehom primenjuje.

U poslednje vreme vrše se opiti sa izvesnim novim lekovima o kojima se medju tuberkuloznim bolesnicima mnogo govori. Njihova upotreba još nije definitivno utvrdjena, rezultati još nisu sigurni. Trebaće još vremena da se njihova upotreba proveri, da se njihovo spremanje usavrši ili možda i izmeni, nauka je, izgleda, na putu da reši i pitanje uspešnog lečenja tuberkuloze kao što je rešila pitanje rešenja difterije, sifilisa i drugih bolesti.

Dakle, putem raznovrsne i obilate ishrane, podizanja bezbrojnih odmarališta i oporavilišta, fiskulturom, kulturnim i higijenskim načinom života, idemo sigurno ka potpunom uništenju ove teške bolesti, a to sve za nas ne pretstavlja utopiju i san, to je bliska budućnost, koju nam garantuje ostvarenje Titovih petletki.

Radničko odmaralište »Fruška Gora« na Testeri

Ostvaranjem Prve petoletke izgradiće se bezbroj ovakvih radničko-službeničkih odmayališta

28