Narodna milicija

= 12 МАЦКЕ =

Гопаапхат

Naporedo sa zanatom i porastom, proizvodnje, rasla je u, gradu i trgovina. Sve trgovačko stanovništvo gnada bilo je organizovano u gilde-saveze trgovaca slične esmafimia i sa istim. ciljev:ma i zadacima. Oni su se međusobno sporazumevili o ceni, kvalitelu robe itd, Onaj ko bi prekršio utvrđene cene bio bi kažnjen, ponekad čak i bojkotom što je moglo оуезћ до propasti ittrgovačko preduzeće.

Kao gornji slojevi gradskog društva iadvajali.su se trgovci, zelenaši, kućevlasnici, imućniji majstori-zanatliie, takozvani patricijat. U rukama malog sloja mnajimućnijih bila ie skoncentrisana politička vlast. Gradska samouprava, finansije, sud | vojska, bili su u njihovim 'uluMama i-.to im je omogućavalo da poreske terete prenesu na zanatlije i ostale slojeve stamovništva стада.

U feudalnom dobu nasuprot slabom razvitku i učmalosti selaстада за njim, trgovina i zanat razvijali su зе brzo. U odnogsijma grada i sela za feudalni poredak bitno je to da selo рок; мада gradom, dok grad sa svoje strane baš radi svoje trgovačko-zanatske privrede ekonomsk: vlada nad selom i eksploatiše ga, a to zato, što gradovi mlču tu blizimi dvoraca feudalnih gospodara, dakle na njihovim manjima i u početku su mjihovo vlasništvo. U početku je feudalac od gradskog stenmovništva ubirao porez i druge dažbine, sudio gradskom, stanovništvu, a sam grad je mogao da ostavlja u nasleđe, proda ili daje pod zakup. Grad od samog početka težio је да se što više oslobodi zavisnosti feudalca, da dobije svoju samoupravu.

Gradsko stanovništvo organizovano u esnafe-zanatsko, i gildetrgovačko, jed:nstveno je istupilo prema naštrkanom i neorganizovianom, selu, Prodajom robe namenjene seoskom stanovništvu elkiaploatisali su ga dižući cene svojim prođuktima. Feudalci su od gradskih trgovaca kupovali mahom Juksuznu robu tz vrlo vlsoke cene. To је malo za posledicu da su se feudalci radi zadovolienja svojih potreba zaduživiali kod. gradskih. krupnih trgovaca i тејепада, а tereti tih dugova padali su na kmeta. Tim više seljak je gradskom trgovcu prođavao svoje proizvode po miskim cenama, tako да je seljak nosio na svojim leđima čitavo breme feudalne eksploatacije. Tako su gradovi postali centri feudalme vlasti i elRsploatisali selo svim mogućim! dačlinama i drugim nametima, koje su seljaci mora) plaćati plemićima-feudalcima. Razvitkom gradova usled porasta vanatstva i trgovine, a samimi tim i vojne moći gradova kod njih ie rasla temdencijla da se sve Wide oslobađaju zavisnosti feudalaca i da sve više podjarmljuju i eksploatišu seosko stanovnišivo i seosku privredu.

Trgovina koja se razvijala u gradu u početku se je оду аја između trgovaca i zanatlija, odnosno grida, a Казлбје i fameđu spahiluka u okolini grada, koji su toliko 'b:li widaljemi, da se је u toku jednog dana moglo otići prodati robu li vratiti se u grad. Isto tako seljaci i kmetovi susednih feuda, mogli su donositi svoje proizvode u grad i istog dana se vraćati. Tako su gradovi postali trgovački centri, koji su Wvojim trgovačkim vezama obuhvatili susedne spahiluke. Međutim wwled porasta trgovine, granice su postale tesne, Porast proizvodnih snaga Ipraćen sve većom' podelom rada, izazvao je oživljavanje Wpolime trgovine, Spolina trgovina se je obavljala starim putev:ma, tako da su italihanski gradovi Venecija, . Đenova postali najkrupniji trgovački centri, a do XI veka tu trgovinu su, obavljali aralbljamskpi j Wizantiski (grčki) trgovci, koji su u Evropu donosili začine i luksuznu· robu, a odnosili sirovine U to doba naglo se razvija trgovina u Evropi i evropski trgovci se počinju ђау | spolinom trgovinom Roja je bila vr}o unosna. Ali u to vreme na istoku se pojavljuje nova sia koja je ometala slobodan prolaz u Palestinu. Turci su bili osvojili Bagdadski kalilat i io je ukočilo trgovinu stoka sa Zapiadom — navodno, sprečavalo hadžiluk ma Hristov grob. Ovim su bili pogođeni trgovački gradovi Venecija i Đenova kao i uopšte evropski kapital i počelo se je. sa pripremama za krstaški rat protiv Tumlka. Da bi izvrši! mobilizaciju za ovaj podhvat on je vođen pod parolom »Oslobođenja groba gospodnjeg od nevermika«. Tom pohodu koji su organizovali evropski trgovci i kapitalisti pridružili su se riteri (to su sinovi # роботе feudalnih gospodara Кој па osnovu maslednog prava . feudalnog mporetka, posle smrti feudalaca, ostajai su bez nasleđa) koji su od tog pohoda očekivali osvajanje novih zemalja i radi toga bili spremni na sve avanture. Idejni rukovodilac ovoga pohoda bila je katolička crkva, koja je ovome zaoprnula religioznu odeću, težeći da proširi svoju vlasi i na muhamedanski „svet. Ona je od togi pohoda očeklivala proširivanje svojih iposeda, a isto tako kao veletrgovac, bila je zainteresovana u trgovini sa Istokom. Sve ovo napokon dovelo je do krstaških ralova, kojih je bilo osam. Krstaški ratovi росе зи 1096 igodine, a osmi i poslednji završio se je 1270, a završio se je porazom ikrstaša.,

Ma da je ratna sreća izmeverila krstaše, oni su se svoj:m pohodima na Istok upoznali sa tamošnjim načinom proizvodnje i to isku-

10

stvo preneli u Evropu, Oni su se tamo upoznali i sa istočnom kulturom i to je doprinelo da su posle Rkrstaških pohođa maglo rasli prohtevi vladajućeg plemstva, i to je dalo potstreka razvitku novih grana prowvodnje i trgovine. Pored Đenove i Venecije na Sredozemnom Moru podigli su se movi trgovački centri, a isto tako hh na severomapadu Evrope kao Hamiblarg | dnugi gradovi koji su postali irgovački centri trgovine koja se odvijala па Baltičkom i Severnom Мог. Мептабки trgovački gradovi obrazovali su svoj čuveni hanzeatski savez, koji je dobijao ogromne prihode. Naporedo sa trgovinom razvijalo se | zelenaštvo. Trgovini je bio neophodan knedit ui kreditnim. operacijama sw, se u \početku bavili trgovci, a kasnije se pojavljuju banke,

Ranije ie rečeno da je posed zemlje Đio osnova feudalno.g gospodara. I onaj feudalac koji je imao majveći posed imao je ı najveću političku i vojnu moć. Struktura feudalnog poretka bila je stroga hijerarhija ti. na čelu feudalne države bio je kra! kao najkrupn:ji posednik. Krupniji feuđalci u obimu dotičmogi kraljevsiva tzv. vazali bili su zavisni odi kralja, ovome su davali određene svote poreza, prvo u naturi kasnije u novcu, pošto su imali svoju vojsku morali su ga pomagati u ratu, u izgradnji puteva itd. Međutim ovi

„vazali su težili da se ioslobode zavisnosti kraljeva, ralovali su radi

toga međusobno, i to je dalo čitavom per:odu vladavine feudalizma karakter nascepikanosti i meprekidnih ratova. Krupn: posednici vazali bili su puni gospodari na svom, розеди, imali su svoju vojsku, kovali novac i sklapali ugovore sa drugim vazalima, ratovali itd. Manje moćni feudalci bili su pod zaštitom moćnih feudalaca koji su. se nazivali sizerenima i za tu izašlitu oni su mjim{a 4560 Као kraljevima morali plaćati. Međutim ovakav feudalac Коју је bio u zlavisnosti od svog sizerema mogao je istovremeno biti s'zerem drugim, manje moćnim feudalcimz koji su prema njemu imali iste obaveze kao M on prema svom sizeremu. Ova hijerarh:ska lestvica naniže se završavala Rimetom na čijmm leđima se vršila sva eksploataciha i koji je činMo femelj na kome se je gradila feudalna hijerarhija. ;

Ovaku рој ибки rascepkanosi feudalizma Wuslovliavala je feudalna ekonomika svojim naturalnim karakterom. usled čega su i ekonomske veze mogle biti onziko slabe i ograničene između. pojedinih feudalnih imanja. у

Џ аођа Тепдате пазсеркапози ће сапска crkva je bila ona politička snaga, koja je ujedinjavala feudalni svet. Hrišćanstvo 'kao ideologija ipojavilo se je još u robovlasničkoj državi, zapravo u 'Đeriodu njenog raspadanja. Za razliku od robovlasničkog shvatamja o nejednakosti ljudi, hrišćansivo је propovedalo jednakost među liudima, ali usled nemogućnosti da ostvari tu jednakost na zemlji ono je našlo 'zlaza u tome, što je jednikost obećalo Mjudima па nebu posle smrti. Ono je ·-u početku bilo religija robova | Uupropašćenih seljaka i kao takva progonjena je od sirane državne vlasti. U početku hrišćanstvo u odnosu na rad, koji je u robovlasničkom poretku preziran, Mma negativan slav koji se maročito izražava u svetom pismu na mestu gde se kaže: »Ptice nebeske ni žanju niti pune hambare... otac mebeski se brine o пјтак. Медишт Кад је hrišćanstvo postalo državnom 'relig:jFom njegov stav i odnos prema

Topionica ruda na vodeni pogon iz f3udalnog doba