Narodna milicija

гади зе тепја ı ono zahteva da ljudi rade Msilčući rad kao najviša moralnu zapovest i tražeći da ша; јроспи да žive: »od rada ruku svojih« Nov stav hrišćanstva prema radu, uticao je na dalji razvoj pro:zvodnih snaga, koje su u periodu njegovog rađanja bile zamrle,

U feudalnom poretku crkva se je pretvomMa u: moćnu ekonomsku silu, postala je krupni zemljoposednik |} moćan političkoideološki faklor. Njenu zaštitu tražili su kraljevi i drugi feudalni plemlići i spahije, Postepeno uticaj crkve sve više je rastao i crikv.a je bila sebi postavila zadatak dai se pretvori u svetskog igospođara i duhovnog i svetovnog, Sama crkva je, slična strukturi feudalne države bila onganizovana ma strogoj hijerarhiji. Zaglupljiujući široke radne mase па“ werslkoj osmovi, sve WDše je rastao ulicaj crkve, a ona je to sve više koristila, da ojača svoju ekonomsku moć. Ona je ustanovila naročiti porez u obliku crkvenog desetka i druge dažbine 'kamuflirajući ih dobrotvornim. ciljevima. Kad su proizvodne snage narasle do te mere da je feudalna rascepkanost postala kočnica ı smetnja njihovom daljnjem porastu nametnula se je potreba likviдФасје te rascepkanosti. Kraljevi feudalnih država potpomognuti gradskim stanovništvom i najčešće naslanjajući se na crkvu, počinju voditi žestoku borbu protf:v feudalaca, koji teže da očuvaju ву Ој privlegisan položaj i feudalni poredak.

U feudalizmu su moćno narasle proizvodne snage; газуце ti se nove privredne girame, zanali dusavršili, trgovina itd. Krstašk'i ratovi imali su uticaja na taj razvoj prenošenjem iskustva iz istočnih zemalja i usled povećanja i porasta prohteva feuđalne gospode. А Ктај sredmjega veka doneo je niz pronalazaka i otkrića, koji su udarili pečat daljeg razvoja ovih snaga. Pronađen je Котраз Кој je omogućio wilam nazvoj moreplovstva, barut, pravljenje раршга, pravile se ртуе peći iza topljenje i livemje metala, Drug Staljin o porastu proizvodnih snaga epohe feudalizma kaže: »Dalje usavršavanje livenja i obrade gvožđa; sve šira upotreba gvozdenog pluga i ražboja;, dalji razvitak zemljoradnje, povrtarstva, vinogradarstva, uljarstva; pojava manufakturnih preduzeća neposredno sa zanatskini radionicama, — to su, karakteristične crte stanja proizvodnih snaga«.

Taj porast proizvodnih snaga “бао је naporedo wa sve većom podelom rada, prvo između grada i sela, a onda u oblasti privrede svakog od mjih ponaosob. Trgovina ie donosila bogate pr.:hode i u tome ikao li u činjenici da su Turci krajem XV veka zauzeli i Carigrad i time zatvorili put prema Istoku leži glavni razlog što se

pristupilo tražemju zaobilaznog — morskog 'рића za Kinu i Idiju'

oko Afrike, odakle su u Evropu donošeni začini h luksuzna roba koja je omoguć:vala vrlo velike zarađe. Rezultat traženja morskog

puta, bio je taj da je otkrivena Amerika 1492 godine i morski

put za lmdiju U498 godine. Ova otkrića su imala velikog uticaja na dalji porast proizvodnih snaga — otkrivene zemlje u morski putevi omogućili su uvoz željenih artikala u Evropu, a.s druge strane za nabavku, tih artikala Evropa je morala proizvoditi onvg artikle koji su traženi u ovim zemljama, Tako je feudalma naturalna iprivreda počela brzim tempom Igubliti svoj naturalni karakter, a pr:mati robni. Drugim rečima, i zanatlija i seljak-kmet počinju ipro:zvoditi nobu, koja je namenjena trgovcu Кој је ргодаје, а sa druge strane kod mjega dobijaju sve one artikle koje potrelbuje njihovo ipazdistvo. Da bi se stvar pojednostavila, to jest da bli zanatlila i zemljoradnik što manje gulbilh vremema oko razmene svoje robe pojavljuje se ustamova iprelkupca u trgovini, koji prirodno Као i trgovac treba da iaradi i Živi od tog wosla, Razumljivo је da ta zarada pada na proizvođača. Trgovac-prekupac ne bavi se samo iprodajom, on postaje ı snabdevač s:rovinama zanatskih preduтеба, а kasnije sla, alatima i drugim potrebama preduzeća. To mu omogućuje da diktira тапа јата prvo kvalitet robe i postepeno ih: pretvara u najamne radnike.

Zanatstvo svojom proizvodnjom više mije u stanju da zžadovolji potrebe tržišta i tngovine, a s druge stmane „zanatlije nastoje svim silama da potenciraiu svoje zanate, da ih učine nedostupnim drugim "ljudima. Nova tehnika је bila opasnost za esnafsko zanaistvo.. Esnaf se je borio protivu svih tehničkih novina, na pr. zabranjivao je upotrebu nožne preslice i zahtevao da se sve te novine ukinu. Imućniji maistori su počeli upotrebliavati ove novine i fo je dovelo do konkurencije među članovima e te istog: esmafa, dti: su odlazili ma selo i tamo se počeli baviti ргојтуодпјот, Sve ovo imalo je za posledicu moralno slabljenije temelja esnafa, maročito Rad su se lmućniji majstori počeli baviti zelenaštvom. Tako je došlo do sve veće diferencijacije u okviru jedmog' esnafa. То је ростадајо Кафе '* šegrte kojima je sve više otežavano (да postanu maistori, s druge strame već su ih počeli gore i izdiržaW ati i slabije plaćati. Prilikom polaganja majstorskih ispita činjemi su ustupci majstorskim sinovima, dok su razmim formalnostima onemomogućavali kalfama da polože te ispite, Onemogućivano je ljudima drugog porekla stupanje u esnaf, te su tako esnafske privilegije malo po mialo dobile staleški karakter — vezale se me za 'veštimu гада nego za poreklo. Ovo je izazvalo за svoje strane ofpor od strane kalfia kojb su opet organizovali svoje се namenjene borbi protivu majstora. Forme borbe koje su najteže pogadđimle majstore i ponekad ih iprimoravale na ustupike kalama bile su štrajkovi bojkot preduzimača. Tako se je raspao esnaf, a sa niime i zanatstvo koje je u mnogim oblast:ma zamena manufaktura: fabrika.

Na selu se je vršio sličan proces. S porastom robne proizvodnje i robnih odnosa feudđalno Hmanje se je sve više uvlačilo u tržišne odnose i padalo pod uticaj novoaa. To je рак sa svoje strane uticalo ma izmenu Maraktera odnosa koji su postojali između fewdđalca i kmeta. U doba natunalne privrede Rkuluk i naturaMni obrok određi-

manufakturne radionice iz doba Petra Velikog

Unutrašnji izgled

vani su prema potrebama feudalca. Pnelaskom na novac | robnu privredu apetiti feudalca rastu, nova roba — novac — me podleži kvlaru i može se igomilati do mile volje, i zato mnogobrojne dažbine do tada davane u naturi zamenjuju se noVičanim (davanjem. Sada је Rmet morao ne samo. da proizvede višak proizvoda, već da ga i proda. To je učinilo te su neki seljiaci-kmetovi postepeno postajali krupni trgovci, dok na drugoj strani je sve više padao u bedu i siromaštvo ogroman broi kmetova. S jedne strane pliačkanie kmetova od strane trgovaca i zelenaša prilikom kupovine kmetove robe, a s druge strame ogromno ipoveđamje obDroka Које je kmet morao davati feudalcu, ubrzali su ipropadanje osnovne mase seljaštva. Ovako stanje seljačkih, masa ij nepodnošljiva eksploatacija dovodili su do seljačkih pobuna i uslanaka tokom XI pa sve do pred kraj XVIII veka. Takvi ustanci su ја širom Evrope; u аб u XII veku, Engleskoj i Francuskoj pri kraju XIV, u Češkoj u XV, a u Nemačkoi početkom XVI veka, u Rusiji u drugoj polovini XVII veka. Čuveni su ustanci Stiepana Razina i Pugačeva. Istaknuto mesto u istorniji m.aših maroda zauzma кејаска buna 15 februara 1573 godine pod rukovodstvom Matije Gubca — nazvanog seljačkim kraljem. Feudalna gospoda su, ove seljačke ustanke na naijbruialnjji način ugušivala; na pr. Matiji CGubcu su na glavu metnuli usijantu gvozdenu krunu. Seljačkim Mbunama i ustamcima pridruživalo se i gradsko stanovništvo — 'kalfe i šegrti. Mia da ovii ustanci su u krvi ugušeni omi su ozbiljno uzdrmali temelje feudalnog društva i bili oma, snaga koja je dovela do ukidania kmetstva i feudalne eksploatac:je. Drug Staljm kaže: »Revolucija kmetova likvidirala је feudialce i ukinula kmelstvo kao oblik eksploatacije,

Feudalizam se је zasnivao па sitnoj proizvodnji kmetova i zanatlija, ali usled porasta proizvodnih snaga do tog obima, koji je prelazio granice određene feudalnim . odnosima on je postepeno postlaiao kočnhca i smetmnia za dalji porast lih snaga. U njegovom krilu začele su se klice kapltalističke ртоуодпје. ЏОргораепе zanatlije i kmetovi formirali sa proletarijat meophodan kapitalističkoj indusiriji koja također ima mzačetak u feudalimu. To је dovelo do nesklada između feudalnog poretka s jedne strane i kapitalističke proizvodnje s druge strane. Feudalni odnosi, kako kažu Marks i Engels: »su proizvodnju kočili umesto' da je unapređuju«. Oni su se pretvorili u same okove. Oni su morali biti raskinuti ı bili su raskinut Na mjihovo mesto došla je slobodma konkurencija... sa ekonomskom i političkom vlašću ЂигХовф је.

Buržoazija ti. imućni slojevi gradskog wtanovništva zelenaši, trgovci li zanatlije revolucionarn:m putem zadali su poslednji udarac feudalcu uključujući u tu borbu selijačke mase klao obične borce. Radnička klasa je u to vreme bila slaba i neorganizovana i radi toga nemoćna da u toj borbi seljaštvo povede sa sobom, ali madi toga se je desilo da ie feudalnu eksploataciju zamenila kapitalistička ı da je plodove te borbe seljaštva buržoazija iskoristila i prigrabila wlast u svoje ruke. Razvitak kapitalizma па zapadu Evrope, je brzo doveo do likvidacije feuda!zma, dok па Istoku Evrope u Rusiji na pr. feudlalni odnosi su se održali još dugo vremena sa svim formama eksploataciie.

11