Narodna milicija

17 МАЦКЕ '

Настанак капиталистичке привреде и њене особине

| Први капиталистички производни односи имају свој зачетак још у феудализму, а последлца су развоја производних снага. феудалне економике. »Даље усавршавање ливења и обраде гвожђа; све шира употреба гвозденог плуга и разбоја; даљи развитак земљорадње, повртаретва, виноградарства, уљарства; појава, мануфактурних предузећа напоредо са занатским радионицама — то су карактеристичне црте стања производних снага« — каже друг Стаљин за повни феудализам. То значи да су производне снаге у овом периоду (позни. феудализам) нарасле до те мере да је феудална. расцепканост постала кочница њиховом даљем развоју — границе феудалне државе, феуда, постале су превише уске за те снаге. С друге стране експлоатација је била тако сурова, да је израбљиване масе нису могле подносити. Револуција кметова уништила је феудалне форме експлоатације, али не и сваку експлоатацију. Феудалну екеплодтацију заменила је капиталнетичка, чији темељи почивају на личној својини капиталисте над средствима за производњу и о том разликом што капиталист није власник радника, као што је то било у феудализму. Сада је радник лично слободан — више та не могу продати, али је та слобода привидна. Он је, услед тога што нема средстава за производњу, принуђен да продаје своју радну снагу и на тај се начин подврже експлоатацији, Груба средства, принуде феудалног друштва, капитализам замењује модернијим средетвом глађу. Радник је принуђен да продаје своју радну снагу, ако не жели да. умре од глади. Тако у капиталистичкој привреди радна, снага, постаје роба као и свака друга роба која се продаје на тржишту, у овом случају тржишту рада.

У првобитној заједници људи су производили ради подми-

рења сопствених потреба. Размена добара, уколико је исте било,

имала је случајан карактер. Међутим друштвена подела, рада наговештавала је да ће се производи рада постепено све више претварати у робу. У феудализму готови производи — мада им то још није карактерна особина — почињу добијати карактер робе. Њих претежно троши произвођач тј. власник, а само мањи део иде на тржиште — у размену, где за њих феудалац добија, друге потребне артикле. Међутим капиталистички начин привреде, такав је начин производње у коме сви производи постају роба — такав начин производње у коме се не производи за потребе произвођача, односно капиталистичког власника, већ да би се продавало, да би се производи претварали у новац, да би се дошло до профита (зараде).

Временеки први зачеци капиталистичке производње падају у периоду ХТу и ХМ столећа. Тако на пример у Фиренци у ХМ веку трговци, чланови сукнарског цеха, организују радионице-мануфактуре, употребљавајући у њима најамну радну снагу, где су прелци и ткачи радили код својих кућа, али по наруџбини и за рачун ових. Самосталност ових занатлија била, је фиктивна, јер и предиво и разбој припадали су предузетнику, који их је могао кад год је хтео одузети и према томе био је у положају да диктира услове рада. У почетку ове радионицемануфактуре оснивале су се у великим трговачким центрима, — у Енглеској, Холандији, Шпанији, у Цариграду, док у осталим градовима нису имале успеха; њихов развој спречавали су у цехове организоване занатлије. Напротив на селу где није било цехова робна производња узима све више маха. Мануфактура се у почетку нарочито распространила. у текстилној индуотрији, а због тога што је тамо у највећој мери била, извршена,

подела рада (прелци, ткачи, бојари, ваљари итд.. О овој врсти

радиности Марке и Енгелс говорили су да је: »Ткање — врста рада, које у већини случајева не тражи велику вештину и које се дели у безброј грана — услед саме своје суштине противило се цеховеким снагама. Зато су се људи занимали ткањем врло често и изван оквира цеховске организације, по селима, и омањим местима, која. су се мало по мало претварала у градове, и то најцветније градове сваке земље,«

8

Мануфактура је настајала на двојак начин, или је капиталист у једној радионици концентрисао раднике разних струка или пак раднике једне те исте струке. И у првом MH у другом случају радници су се специјализирали при обављању свога заната само у једном делу посла, на тај начин, престајали су бити мајстори-мајстори уметници каквим су хтеле да постану венафске занатлије у феудализму. Но концентрација радника на једном радном месту и све већа подела рада омогућила је предуветнику капиталисти да у производњи свесно постави и оствари скраћивање временске радне јединице при изради одређене робе, тако је постигнута, веђа продуктивност у раду, а самим тим и роба, појефтињена. Ма, да се мануфактура, развила у крупна капиталистичка предузећа она је у себи задржала. извесна својства занатске радиности, све је произвођено само ручним радом. Стварање мануфактуре, и као последица тога даља подела, рада и специјализација у изради не читавог пред“ мета већ појединих делова, деловала је, поред веће продуктивности рада и појефтињења, робе, и на тај начин што су се у производњу могли укључити и људи без заната, јер није било тешко научити неку просту радњу која се је захтевала у овом процесу производње. (јвакви радници били су јефтинији, па, је предузетник капиталиста и на тај начин долазио до веће 8араде и све немилосрдније експлоатисао таквог најамног радника.

Револуцијом кметова, како је то већ речено, ослобођене су масе земљорадника личне зависности од феудалног господара, али поред овога десило се да је велики број сиромашних сељака и сељака беземљаша нашавши се на улици био принуђен да продаје своју радну снагу. Отуда је на тржишту било довољно радне снаге за мануфактурне радионице. Број ове радне снаге, тј. експлоатисаних, постајао је све већи. Јачи земљорадници потискивали су слабије и терали их у најамне раднике, такође у градовима, занатлије не могавши да издрже конкуренцију мануфактура били су принуђени да продају своје радионице и одлазе у исте као најамни радници. Ту. су први зачеци првобитног гомилања капитала, — првобитне акумулације, ту су први зачеци прибављања средстава, за производњу путем експропријације и отимачине.

(јеновне карактеристике капиталистичког начина привреде су следеће: 1. робна, производња, другим речима све што се производи намењепо је тржишту; 2. монопол капиталисте над сред“ ствима, за производњу, што значи да су сва средства, за производњу у рукама шачице људи и 8. најамни рад, што значи да је огромна већина људи, укључених у капиталистичку произ“ водњу, услед немања средстава за производњу принуђена да капиталисти продаје своју радну снагу.

Како је настала робна производња“ Још у првобитној друштвеној заједници било је случајних вишкова производа које је заједница, мењала за друге производе. У феудалном начину привређивања, ових је вишкова, било знатно више, али и ту још увек углавном преовлађује патурална, привреда. Претежан део производа троши феудално газдинство, а тек мањи део размењује -— продаје. У капиталистичкој привреди, за разлику од горе на“ ведених, претежан део производа намењен је тржишту. Дакле производи су добили робни карактер. Поводом овога. Марке у

»Капиталу« каже: »богатство друштава У којима влада капита“

листички начин производње поставља се као »огромпа збирка роба«, а појединачно роба као њен основан облик, ради тога наше истраживање и отпочиње анализом (расчлањивањем) робе.«

Роба је производ рада намењен задовољењу људских потреба, тј. ако нема, то својство, ако није корисна, нико је не ће тражити ни купити. Друго је питање какву потребу задовољава, ова или она роба. Особина робе да може задовољити пеку човечију потребу назива се употребна вредност робе; али да, би роба. имала своју употребну вредност у потпуном смислу, нужно је да је она употребна, не за онога, који је производи, већ за, друге