Narodna milicija

još jedan veliki i jedan od najvećih uspeha Uprave državne bezbednosti, još jedan veliki dokaz vernosti boraca UDB-e radnom marodu, borcima. za slobodu i socijalizam.

Proces protiv ustaško-četničkih i mačekovskih koljača je dokazao da Vatikan i s njime vezani špijunski centri velikih imperijalističkih sila ne biraju sredstva u borbi protiv zemalja narodnih demokratija, u ovom slučaju protiv naše zemlje.

Otkrivši mnoge zločinačke namere i delatnost inostrane

špijunaže, zagrebački proces je izneo na videlo ciljeve neprijatelja demokratije, dao je obilan materijal o nečuvenoj moralnoj propasti reakcionarnih krugova, do srži demaskirao njihovu zločinačku delatnost i izazvao opravdano ogorčenje svih poštenih i čestitih ljudi. Ali proces nije otkrio samo zločinačku delatnost reakcionarnih snaga protiv nove J ugoslavije i demokratije uopšte. On je u isto vreme otkrio čvrstinu i budnost naroda Jugoslavije i njihove službe bezbednosti koja je brzo pohvatala ubačene šbijune i zločince, pre nego što su mogli otpočeti svoj zločinački razorni rad. Proces u Za' grebu znači ne samo ·pobedu Jugoslavije nad zločinačkim planovima nego i raskrinkavanje špijunskih centara, koji, kako se vidi iz materijala procesa, rade i protiv drugih zemalja narodne demokratije. Proces u Zagrebu je pokazao kakav u praksi izgleda rad tih izdajnika u inostranstvu.

Ovaj proces bio je važan doprinos u borbi protiv imperijalističkih mahinacija u Istočnoj Evrop} i u borbi za осимаnje mira u SvetU.

U znak primanja i zahvalnosti za postignute uspehe Uprave državne bezbednosti, trudbenici Jugoslavije uputili su brojne telegrame drugu Aleksandru Rankoviću.

ODLUČAN STAV VLADE FNRJ PREMA KLVETNIČKOJ KAMPANJI RUMUNIJE I MAĐARSKE

U kampanji kleveta uperenih protiv naše Partije, našeg državnog rukovodstva i naših naroda, a kojima je »nadopunjavana« Rezolucija Informbiroa, u zadnje vreme najistaknutije mesto, nimalo zavidno, zauzele su NR Rumunija i Republika Mađarska. Kako pojedini odgovorni članovi državnog rukovodstva jedne i druge narodne republike, tako i dotična štampa i radio, svakodnevno sipaju najgore laži i klevete upućene našim narodima, našem državnom i partijskom rukovodstvu, kakve smo navikli do sada da vidimo samo na stranicama najreakcionarnijih buržoaskih listova i u govorima okorelih pretstavnika i agenata Volstrita. Tim povodom je ovih dana naša Vlada uputila vladama Republike Madarske i NR Rumunije notu u kojoj se upozorava na takvo držanje i stav dotičnih državnih funkcionera i organa, na klevetničko i lažno pisanje štampe, na čitav nepravilan odnos prema našoj FNRJ koji se ne može trpeti niti u uobičajenim međunarodnim odnosima, a kamoli između zemalja narodne demokratije među kojima osim ostalog postoji i Ugovor o prijateljstvu, saradnji i lUuzajamnoj pomoći. U notama se naročito podvlači dai su pojedini državni Еипкејопел, 1 10 и МЕ Киmuniji ministar spoljnih poslova Ana Pauker, a u Republici Mađarskoj potpredsednik vlade Maćaš Rakoši, otvoreno pozivali narode Jugoslavije na pobunu protiv svog državnog rukovodstva. Kako u Rumuniji tako i u Mađarskoj vrbuju se razni prodani tipovi tipa Radonje Golubovića, koji preko radia sipaju najgore izmišljotine na račun naše države i državnih rukovodilaca i stanja u našoj zemlji. Pogibija Arse Jovanovića prilikom pokušaja bekstva preko granice prikazana je kao »mučko i organizovano ubistvo«, govori se o »firerskim« metodama vladanja u Jugoslaviji. U Mađarskoj su povedene najteže represalije protiv naše nacionalne manjine i njenih pretstavnika, koji se sile da. se slože sa stavom Informbiroa i mađarske vlade prema našoj zemlji. Kako u Mađarskoj tako i u Rumuniji, istim represalijama ukidaju se prava naše nacionalne manjine, što nimalo ne odgovara politici zemalja narodne demokracije u kojima je pravilno rešeno: nacionalno pitanje. Preko štampe, radia i u govorima odgovornih državnih funkcionera, mađarskom i rumunjskom narodu pretstavlja se Jugoslavija kao zemlja koja se odvojila od antiimperijalističkog fronta i koja se izrođava u buržoasku državu, bez ikakvog demokratskog poretka. Istim putem upućuju se teške uvrede i klevete na račun Maršala Tita ı drugih članova naše Vlade.

U notama koje je naša Vlada uputila vladama Republike Mađarske i NR Rumunije se napominje, da se kampanja koja se u ovim zemljama vodi protiv FNRJ može tumačiti samo kao pokušaj naturanja svoje volje, drugoj narodnoj demokratskoj zemlji. Ona ni po tonu ni po istinitosti ne zaostaje od onoga što je buržoaska propaganda upotrebljavala protiv naše zemlje.

U zaključku nota kaže se da Vlada FNRJ u ime naroda , i radnih masa Jugoslavije zahteva da se učini kraj јој Катpanji, koja jedino koristi neprijateljima narodnih demokratija i socijalizma, a istovremeno upozorava vlade Republike Mađarske i NR Rumunije da na njih isključivo pada moralna i istoriska odgovornost za nastalo stanje.

DUNAVSKA KONFERENCIJA

U Beogradu je u mesecu avgustu održana međunarodna konferemcija po pitanju plovidbe na Dunavu. Na konferenciji su učestvovali Sovjetski Savez, SSR Ukrajina, Jugoslavija, Čehoslovačka, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Francuska, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države.

Ova konferencija je imala za cilj da donese novu konvenciju o režimu plovidbe na Dunavu.

Zapadne delegacije insistirale su na tome da ostane na važnosti konvencija iz 1921 godine, jer im je ona garantovala prava koja su imali na Dunavu pre Drugog svetskog rata, kada je bila sasvim drukčija politička struktura u zemljama kroz koje protiče Dunav.

No, Drugi svetski rat izmenio je situaciju u podunavskim zemljama. Većina podunavskih naroda rešila se imperijalističkog jarma, nastale su suverene i nezavisne zemlje narodne demokratije, ,

Delegacije pribrežnih zemalja, to jest zemalja narodne demokratije, kroz koje protiče Dunav polazeći od današnje stvarnosti i zastupajući interese svojih naroda, odlučno su tražile da one same upravljaju Dunavom. Svaki pokušaj mešanja spolja u suprotnosti je sa nezavisnošću i suverenitetom podunavskih zemalja.

Ovaj stav podunavskih zemalja bio je izražem, u nacrtu konvencije o novom režimu plovidbe na Dunavu, koji je konferenciji podnela sovjetska delegacija. Sovjetski predlog je u potpunosti odgovarao interesima podunavskih zemalja. Njime se obezbeđuje sloboda plovidbe na Dunavu za 5уе паrode, ali u isto vreme naglašava da u Dunavskoj komisiji koja će voditi računa o plovidbi na Dunavu — mogu da budu zastupljene samo podunavske zemlje. Konferencija je posle duže diskusije usvojila sovjetski nacrt sa 7 glasova podunavskih zemalja protiv 3 glasa Velike Britanije, Francuske i SAD. Diskusija je jasno pokazala težnje zapadnih sila da se uspostavi na Dunavu takav međunarodni režim u kome i preko koga bi one mogle da vrše svoju ekonomsku i političku ekspanziju u Podunavlju. Usvajanjem. nove konvencije o režimu plovidbe na Dunavu još jedan put su razbijeni imperijalistički planovi ometanja privrednog razvitka zemalja narodne demokratiie.

U INOSTRANSTVU

NAPADI NA KOMUNISTIČKE PRVAKE U POJEDINIM

ZBMLJAMA SAMO UČVRŠĆUJU JEDINSTVO RADNIČKM

KLASE

Polovinom. prošlog meseca izvršen je atentat na зектеtara Komunističke partije Italije Palmira Toljatija. Atentat je izvršem pri njegovom izlasku iz Parlamenta.

Ovaj zločin je samo jedna nova karika u lancu provokacija i zločina, koje reakcija i fašisti u Italiji vrše protiv radničkih vođa, sedišta radničkih partija i sindikata i istaknutih demokrata uopšte. Vladajuća klasa u Italiji želi da se u zemlji stvori takva atmosfera, da bi ona mogla da lako nađe izgovor za ukidanje prava štrajka, pa bi onda mogla da stavi van zakona Komunističku partiju Italije.

Atentat na Toljatija ustvari je atentat na radničku klasu Italije. Radnička klasa Italije tako je i shvatila atemtat.i reagovala je па пјева jednodušnim generalnim štrajkom u celoj zemlji.

Poznato je da je u Malaji organizovan lov ma komuniste. Na Kubi iz zasede je ubijen vođa kubanskih komunista Menendez. Vođa Komunističke partije Paragvaja umoren je na zverski način. Generalni sekretar Komunističke partije Japana Tokuda ranjen je bombom ma 38 mesta. U SAD izvodi se pred sud 12 članova zemaljskih komiteta Komunističke partije SAD.

Međutim, na ovu ofanzivu svetske reakcije široke narodne mase složno odgovaraju protivmerama. Radnička klasa Italije organizovala je štrajk u kome je učestvovalo preko 7 miliona trudbenika. Veliki štrajk i masovni protesti izbili su u Japanu posle atentata na Tokudu.

Iz ove hajke, komunističke partije i antiimperijalistički front izlaze još jači, još čvršći i odlučniji u borbi protiv imperijalističke reakcije.

19