Narodna milicija

OSNIVAČKI KONGRES PROGRESIVNE STRANKE U SAD

Krajem prošlog meseca u Filadelfiji je održan osnivački kongres Treće stranke, koja je sada dobila novo ime — Ргоgresivna stranka. Na ovom kongresu donesen je statut i program stranke. Bivši potpretsednik Sjedinjenih Država Henri Valas prihvatio je, da se kao pretsednik Progresivne stranke

. kandiduje na novembarskim izborima za pretsednika SAD.

Preko 3400 delegata koji su prisustvovali osnivačkom kongresu Progresivne stranke pretstavljali su masovne organizacije radnika, farmera i intelektualaca. Među njima je bilo preko hiljadu sindikalnih funkcionera, pretstavnika. 47 sindikata Američke federacije rada i 91 sindikata Kongresa industriskih organizacija.

Govornici su izložili ekonomski i politički program Progresivnz stranke. Oni su napali politiku sadašnje američke vlade ko'a štiti interese krupnog kapitala i koja vodi sve većem o: romašenju američkih radničkih masa. Ekonomskosocijalni program. Progresivne stranke ima veliki značaj. On predviđa izgradnju osam miliona jeftinih stanova, mesečnu penziju od 100 dolara za stare radnike, ukidanje protivradničkog Taft-Hartlijevog zakona, ukidanje obavezne vojne službe, itd.

Pretstavnici crnačkih organizacija izjasnili su se da će u potpunosti podržavati novu stranku.

Svi govornici istakli su čvrstu rešenost da se bore za očuvanje mira i saradnje sa Sovjetskim Savezom. Oštro je kritikovana spoljna politika sadašnje američke vlade.

U programu koji je prihvaćen na osnivačkom kongresu stranke podvlači se da Progresivna stranka ima za cilj ostvarenje mira, slobode i blagostanja za američki narod. Ona ima za cilj da sruši bedem monopola i uspostavi vladu naroda. Progresivna stranka pozdravlja sve one koji dele njeno gledište i ulaze u njene redove i izjavljuje da za ravnopravno učešće u pretstojećoj borbi ne pretstavlja prepreku mi rasa, ni vera, ni boja kože, niti pol ili nacionalno poreklo.

MALAJSKI NAROD DIGAO SE NA USTANAK

Narodnooslobodilački pokret u Aziji zahvata sve nove i nove zemlje. Pre kratkog vremena buknuo je ustanak u

važnoj strategiskoj raskrsnici — britanskoj koloniji Malaji. Malajske mase žele da učine kraj britanskoj kolonijalnoj upravi.

Ustanak je buknuo posle upornog nastojanja Britanaca da slome pokret radnih masa Malaje u njihovoj borbi za slobodu i stvaranje uslova za bolji život. Britanske kolonijalne vlasti najpre su zabranile Panmalajsku federaciju sindikata, Komunističku partiju Malaje i niz drugih naprednih organizacija. Posle toga britanske kolonijalne vlasti prišle su otvorenom nasilju. Na ovo je malajski narod odgovorio oružanim ustankom.

Malaja je vrlo bogata zemlja. Ona je glavni svetski proizvađač kaučuka i važna strategiska tačka Britanske Imperije u Jugoistočnoj Aziji. Iz ovog razloga jasno proizlazi zašto britanski imperijalisti preduzimaju razne mere da bi ugušili ustanak malajskog naroda. Na Malaju su upućene velike pešadiske snage, vazduhoplovstvo i razna druga naoružanja.

Borbe u Malaji vode se širom čitave zemlje, u državi Trengan, u državi Pirak, u oblasti Pahang i drugde. Oslobodilačke snage uništile su nekoliko rudnika kalaja i jedini rudnik uglja na Malaji.

Britanske trupe preduzimaju široke ofanzive. One uništavaju skladišta hrane, pale mirna malajska naselja i gradove. Ali, britanski štab je prisiljen da se u svojim izveštajima o borbama sa gerilcima ograniči na manje uspehe.

Oslobodilačka borba malajskog naroda nailazi na simpatiju i podršku svih naprednih snaga u svetu. Boznato je da je australiski Savez pomoraca i sindikat lučkih radnika odbio utovar ranog materijala za Malaju. U Indiji široke mase zahtevaju povlačenje indiskih trupa sa Malaje. Demokratske mase celog sveta traže da se obustavi teror britanskih imperijalista nad malajskim narodom.

BORBE U GRČKOJ

U toku 70 dana najžešćih borbi protiv nadmoćnog nebrijatelja, jedinice Demokratske armije na Gramosu pokazale su i pored velike premoći monarhofašista, veliku upornost u borbi, snalažljivost i ratnu veštinu. Na kraju, organizovanim manevrom, posle 70 dana herojskog otpora, jedinice Demokratske armije napustile su Gramos, probivši obruč monarhofašista i prebacile se u druge delove Grčke, gde su već ranije,

20

radi olakšanja pritiska na Gramos druge jedinice Demokratske armije razvijale velike ofanzivne operacije. U ovim орегаcijama postignuti su značajni uspesi, uništeni su mnogi mo- · narholfašistički garnizoni i oslobođena nova teritorija. Pojačao se i priliv novih boraca u Demokratsku armiju. Iz ovih razloga, radi sve većeg proširenja vojnih operacija, Privremena vlada slobodne Grčke rešila je da osnuje Vrhovni vojni savet, a po maredbi pretsednika. Demokratske privremene vlade slobodne Grčke, generala Markosa, pristupilo se formiranju divizija.

Monarhofašisti su međutim nastavili da pričaju preko radija i štampe o svojim »pobedama« ali kakva je situacija kod njih najbolje se vidi iz toga što je oko 25.000 vojnika monar= hofašističke vojske u borbama na Gramosu izbačeno iz stroja, i da su u istim borbama poginula 3 monarhofašističkih generala. Američki »gaulajter« u Grčkoj Grisvold je smenjen, a Sofulis je podneo ostavku koju njegovi gospodari nisu prihva-– tili jer momentalno nemaju pogodnijeg sluge u Grčkoj.

A dotle, grčki narod, predvođen svojom Komunističkom partijom, širom cele Grčke produžuje borbu i svojom krvlju dokazuje da želi slobodnu, nezavisnu i demokratsku Grčku.

PITANJE BERLINA

Pre nekoliko meseci u berlinskoj štampi zapadnih okupacionih zona pojavili su se članci o potrebi proširenja teritorije grada Berlina, u kojima se je tvrdilo da je za razvitak grada nužno pomaći gradske granice na zapad. Išlo se je dotle da se je tvrdilo kako je potrebno da se Berlin spoji nekim »koridorom« sa zapadnim zonama (Bizonijom) i da se taj koridor internacionalizira! Od samog početka bilo je jasno da se radi o kombinacijama koje su u uskoj vezi sa planovima angloameričkih imperijalista o podeli Nemačke i stvaranju zapadnonemačke države kao placdarma američkog imperijalizma u srcu Evrope. To se je uskoro i dokazalo merama koje su komandanti zapadnih zona u Berlinu preduzeli. Američke, engleske i francuske okupacione vlasti sprečile su spajanje socijaldemokratske i komunističke partije u Berlinu, pojačali teror nad demokratskim stanovništvom uz pomoć zloglasne »Crne garde« u kojoj su našli utočišta razni tipovi počevši od najgorih berlinskih reakcionara pa sve do gestapovskih agenata. Zapadne zone Berlina postale su centar špijunaže i diverzije usmerene ka dezorganizovanju privrede istočne zone a preko nje i cele sovjetske okupacione zone u Nemačkoj.

Separatna novčana reforma koju su izveli zapadni ппреjalisti u zapadnim zonama Nemačke, trebala je da dovrši delo razbijanja ekonomskog i privrednog života sovjetske zone. Amgloameričke vlasti su odmah posle izvršene zamene поуčanica uvezli ogromne količine novog novca u zapadne sektore Berlina odakle je isti počeo da kola i u istočnoj zoni. Razni špekulanti i aferisti iz zapadnih zona krijumčarili su bezvredni novac zapadnih zona u sovjetsku okupacionu zonu. Da bi Sprečila katastrofalne posledice, koje su mogle da nastanu usled ovakvog stanja, za privredu istočne zone, sovjetske okupacione vlasti su zatvorile granice kako istočne zone tako i Berlina i preduzele stroge mere kontrole kretanja među zonama i prevoza robe. Tada su angloameričke okupacione vlasti stvorile priču o »dobrim« Amerikancima koji preko »vazdušnog mosta« snabdevaju stanovništvo Berlina namirnicama. Ustvari je »vazdušni most« poslužio angloameričkim imperijalistima da dovrše već odavno započeto delo pljačke imovine nemačkog naroda. »Vazdušnim mostom« svakodnevno se izvozilo na stotine tona robe iz zapadnih sektora Berlina. Međutim kraj priči o dobronamernosti Amerikanaca učinila je odluka sovjetskih vlasti da preuzmu na sebe snabdevanje celokupnog stanovništva Berlina.

Povikom o »berlinskoj krizi« angloamerički imperijalilisti nastoje da skrenu pažnju javnog mnenja od suštine nemačkog pitanja čije se rešenje sastoji u poštovanju i SproOVOđenju odluka u Jalti i Potsdamu. Poslednje mere angloameričkih vlasti u Nemačkoj dokazuju da se zapadni imperijalisti ne žele vratiti na put pravilnog rešenja nemačkog pitanja i da su odbacili svaku misao o njegovom sporazumnom rešenju, isključivši Sovjetski Savez od učešća u rešavanju nemačkog pitanja. Za situaciju, stvorenu u Berlinu, snose potpunu odgovornost vladajući krugovi SAD, Engleske i Francuske. Prigustvo. zapadnih imperijalista u пр postalo je ne зато bespotrebno već i štetno po interese berlinskog stanovništva, štetno po interese ekonomskog razvoja grada. Sovjetska politika je međutim, ponovo dokazala da dostojno štiti interese demokratskog preobražaja Nemačke i životne interese пеmačkog naroda.