Narodna milicija

Др. БОРИСЛАВ С. ПЕТРОВИЋ

Неки хигијенски прописи у служби Народне милиције

јење и умор а ови жеђ, нарочито ва врсме велике врућине, када. се често пије вода на коју се прво наиђе. Због овакве употребе свакојаке воде био је чест случај за време прошлих ратова да су лекари вадили пијавице из уста војника. У про-

Успешно вршење једне тако тешке и одговорне службе, каква, је служба Народне милиције, условљено је поред осталог нарочито добрим здрављем и издржљивошћу милиционара. У свом свакодневном раду милиционар треба да зна прво да

сачува своје здравље а затим да одржи што је могуће бољу готовост и способност за рад, своју кондицију, како би то рекли епортисти. Да би одговорио на та два здравствена задатка он мора добро познавати извесна начела, извесне прописе и свакодневно их се придржавати за време свих акција које у ствари и испуњавају његову елужбу.

У хигијени Народне милиције важну улогу играју одело и обућа. Одело се мора подешавати према сезони. Без обзира да ли је летње или зимско оно мора бити такво да се човек у њему пријатно осећа, да су му покрети слободни и лаки, нити да му је сувише широко, нити да га негде стеже.

Служба милиционара скопчана је са сталним кретањем и зато је за његову радну способност од великог добра и угодна обућа. Она му не сме правити жуљеве и убоје, према томе не сме бити нити тесна нити сувише широка.

Способност кретања милиционара у зависности је и од његове опреме и оружја те начина како он ту опрему и оружје носи. Совјетски писац Александар Бек у свом ратном роману »Волоколамеки друм«, у Глави која носи наслов »Дувански марш«, описује тегобе и незгоде војника који на неправилан начин посе своју опрему и одело. Тај неправилан однос војника према његовој спреми писац је назвао »разговором са стварима«. Неправилно о појас окачена, бомба ударајући га за време марша као да стално говори војнику: »видиш како си ме рђаво окачио«. Ниско намештен ранац убија крета и као да стално каже: »намести ме боље па те нећу убијати«. Рђаво увијен шињел жуљи и гребе лице или врат као да непрестано потсећа: »Зашто ме ниси добро увиоз« итд. Добро би било да сваки милиционар прочита макар ту главу романа али још боље цео роман Волоколамски друм.

Марш, патрола, заседа и стража, чине најважније дужности

у служби милиционара. Зато је потребно да о свима њима по мало проговоримо у вези са хигијенским прописима. ~ да марш, патролу, заседу и стражу милиционар се мора благовремено спремити. За све време службе он мора водити рачуна о својим ногама али уочи марша о њима мора нарочито мислити. За успешан марш главни услов су добра обућа ни здраве ноге. Ако је обућа удобна и добра поге издрже најтежи марш без убоја или жуљева. Знојење ногу је најчешћи узрок оболења ногу за време марша. Зато ноге треба редовно прати и чарапе често мењати. Уочи марша ноге треба. премазати мешавином алкохола и формалина у којој мешавини треба да буде 5 посто формалина а 95 посто алкохола. Место ове мешавине може се употребити и прашак у коме ће се помешати три грама салицилне киселине, десет грама цинковог оксида (цинквајса) и осамдесетседам грама талка. Овим прашком или мешавином формалина и алкохола треба после прања премазати или засолити ноге нарочито међу претима, и испод прстију, где се ноге највише зноје и оједају.

Друга важна мера у припреми за марш, или какву другу службену акцију, јест уредно и довољно спавање уочи дана, ма да милиционар треба, и иначе да води уредан живот. Одморан и добро испаван човек много је издржљивији и способан за пут. Пре поласка на пут или службу треба обавезно узети нешто топло за доручак.

За време марша или патролирања важно је за милиционара да има добру и здраву пијаћу воду. Маршевање изазива зно-

шлим бројевима »Народне милиције« изнето је какву опасност претставља нездрава вода за разношење заразних цревних 60лести. На томе се овог пута нећемо дуже задржавати али се мора знати да се непроверена и несигурна вода не сме пити. У сумњиве и несигурне воде могу се по правилу убројати сви отворени, непокривени бунари и извори из којих се вода црпе кофом или којим другим судом. Овакви извори и бунари постају у толико опаснији по околину у колико око њих влада епидемија каквих цревних заразних болести. Милиционар мора познавати здраветвено стање краја у коме служи. У случају да у околини има заразних болести, нарочито трбушног тифуса или дизентерије, воду ни у ком случају не треба пити са тог терена. Има доста теренских радника који не пију воду преко целог дана. Добром самодисциплином може се употреба. воде преко дана свести на минимум ако не и потпуно избећи. Најбоље је пре поласка па марш попити топао чај или кафу. Но у сваком случају за милиционара је најбоље да собом увек понесе чутурицу воде, још боље слабо заслађеног чаја или танке бистре кафе. За време марша или патролирања не сме се пити много течности, нарочито не много наједанпут и пе за време кретања. Исто тако воду не треба пити одмах чим се стане већ на крају одмора, при настављању марша, и то само толико колико да се угаси етварна жеђ. Ако се пије више воде него што је то неопходно потребно изазива се јаче знојење које не само повлачи за собом нову потребу за водом већ изазива пи непотребно губљење соли из организма што повлачи неповољне последице. ~

Уочи марша, на маршу, у патроли, може се рећи за све време службе, треба безусловно избегавати употребу алкохолних пића. Питање употребе алкохолних пића није дефинитивно рашчишћено у том емислу да ли их треба уошиште употребљавати или не. Већина научника утврдила је на основу експеримепата да алкохолна пића не само нису корисна већ су иу најмањој количини штетна. Али обзиром на навику, против које је нарочито тешко борити се, у временима када би та борба разбијала усретеређеност пажње на једном задатку, неким армнијама је за време последњег рата била допуштена па и давапа као следовање извесна количина алкохолних пића. Препоручљиво је ипак избегавати алкохолна пића нарочито када је организам у стању исцрпености и замора; Алкохолна пића делују опојно на човека, према томе обмањују га, човек губи контролу над својом снагом и способношћу за рад. Поред тога алкохолна пића појачавају сагоревање у телу и тиме појачавају умор. Одмах по употреби ракије или сличног алкохолног пића има се мометано утисак појачане снаге али је касније са ишчезавањем опојног, обмањујућег дејства тог пића, замор још већи, у сваком случају већи него што би био да није било употребе пића. Против употребе алкохолних пића за време марша, патролирања и вршења службе уопште постоји још један веома озбиљан разлог а то је да свако алкохолно пиће делујући опојно истовремено и умањује способност, моћ еналажења и расуђивања.

У циљу појачања издржљивости за време кретања нај боље је употребљавати шећер. Повремено узимање једног, два или више парчета шећера за време марша одмориће и освежиће много боље, него макар шта друго. Зато кад год је могућно на пут треба понети помало шећера.