Narodna milicija

tim da se federacija južnoslovenskih naroda postavi na jednom. zaista wocijalističkom “mprincipu, ma prindipu ravnopravnosti svih naroda. U početku on se zadržao na dve sramne sudske lakrdije, jedne u Budimpešti a druge u Sofiji, Које su bile iskorišćene za bezočno falsifikovanje činjenica u. vezi s pitanjem. federacije i iza kojih se krije pokušaj da se kompromituje i sama ideja tederacije a što je bio jedan od osnovnih zadataka budimpeštamskog i specijalno sofiskog procesa. On je u Dpočetku citirao optužnicu kao i iskaze Kostova pred sudom, a zatim je izneo, takođe na osnovu dokumenata, i sve one razgovore koji su se vodili u vezi s pitanjem jugoslovensko-bugarske federacije.

Najpre je ugovor o federaciji trebalo da bude potpisan u Beogradu 31 decembra 1944 godine a federacija objavljena ma Novu godinu 1945. Onda je zbog odugovlačenja u Sofiji rok pomaknut na početak, pa na sredinu januara. No oba roka su prošla a da delegacija iz Sofije nije došla u Beograd. Do sastanka delegacije u. Beogradu nije došlo jer je u međuvremenu stigla depeša od Molotova da mi i Bugari odmah pošaljemo po jednog delegata u Moskvu u vezi sa pretstojetćim pregovorima i da bugarska delegacija još me dolazi u Beograd. U Moskvi je rešeno da obe delegacije naprave samo UgOVOT o političkoj, vojnoj i ekonomskoj saradnji i bratskom savezu i to tako da se u ugovoru uopšte me govori O federaciji. Naše i bugarsko gledište po pitanju federacije razilazilo se od samog početka.

»Bugari su — rekao je drug Pijade — hteli takvu federaciju u kojoj bi Bugarska bila jedna, a cela Jugoslavija takođe jedma jedinica. Sve bi tu bilo na paritebnioj bazi. U vladi — pola-pola, u Veću naroda polapola, tj. pola Bugara i pola ostale jugoslovenske sirotinje. Mi smo, međutim, smatrali da Bugarska može b:ti samo jedna od sedam federalnih jedinica. O tome smo diskutovali i sa Staljinom. Prvi put kad su mu obe дејеgacije napravile zajedničku posetu govorio je Staljin u duhu bugarskog gledišta, dakle, za dualističku federaciju, objašnjavajući to time što je Bugarska dugo

'vremema, bila nezavisna država...

Kad smo dan ili dva kasnije bili na večeri kod Staljina — rekao je dalje drug Pijade — оп je sam poveo ponovo razgovor o toj stvari i tada je odlučno zastupao gledište da Bugarska može biti samo jedna od sedam federalnih jedinica. Bugari su ćutali, i ja nisam imao razloga da govorim.« пе

Pošto је naveo još niz dokumenata koji pokazuju razliku mašeg i bugarskog gledišta o federacijh drug Pijade je rekao:

»Za. sve vreme ovih razgovora i pregovora mi smo primećivali da sa strane članova bugarskog Politbiroa nema iskrene želje za: federacijom i da oni zapravo žele samo ugovor po kome bi Bugarska bila priznata kao saveznica u ratu protiv Nemačke. Iskreme želje za federacijom i pravog razumevanja njemog značaja bilo је samio kod Dimitrova. Ali on je sedeo između bugarskog

Politbiroa i sovjetske vlade. On nije bio u stanju da vodi ·

stvari, nego je morao puštati druge da rade kako hoće, a on je bio prisiljen da povlađuje«.

»Ali i bugarski Politbiro i tužioci i sud — rekao je na kraju drug Pijade — samo su igračke u tuđim rukama, samo su poslušni sprovodnici ruske politike koja ide za razbijanjem jedinstva svih balkanskih maroda, za uništenjem njihove mezavismosti.

Sofiski proces ispao je obrnuto od onoga što su njegovi aramžeri hteli. On. je strahovita. optužba i protiv hegemonističkih namera današnjih ruskih vođa l. protiv njihovih žalosmih metoda i bezobzimuosti za postizanje takvog nedemokratskog, amtisocijalističkog i kontrarevolucionarnog cilja.«

28

Šezdesetgodišnjica druga Moš» Pijade

Na dan 4 januara ove godine drug Moša Pijade, član Politbiroa CK KPJ i potpretsednik Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ, navršio je šezdeset godina života.

Celi život druga Moše Pijade ispunjen je neprekidnom i neumornom revolucionarnom delatnošću. Drug Moša Pijade je trideset godina član naše Partije. On već 1919 godine, baveći se novinarskim radom, pokreće list »Slobodna reč« preko koga je oštro udarao po nenarodnim režimima i izdajničkoj buržoaziji, popularisao Oktobarsku revoluciju i sve napredne pokrete u svetu.

Već 1921 godine drug Moša Pijade ulazi u Izvršni odbor Partije, a 1922 godine zastupa Komumiističku partiju Jugoslavije na II konferenciji Balkanske komunističke federacije u Sofiji. Kasnije, kad se stvarala, Nezavisna radnička partija Jugoslavije, drug Moša Pijade rad'o je na uređivanju njenog organa, »Radnika«, a zatim, »Okovanog radnika«. Drug Pijade je najaktivnije učestvovao u borbi protiv amtilenjinističkih stavova, Sime Markovića i drugih oportumističk;h i amtipartiskih elemenata. Posle zabrane Nezavisne radničke partije Jugoslavije, povereno je drugu Moši Pijadi da organizuje nelegalnu štampariju Centralnog komiteta KPJ u Веоgradu. Taj zadatak je drug Pijade sa uspehom izvršio, a kad je štamparija otkrivena, on je uhapšen i osuđen na 12 godina robije. Na robiji, u Sremskoj Mitrovici, radio je i dalje neumorno na vaspitavanju komunista na robiji. Za to vreme drug Pijade je preveo Marksov »Kapital«. Na robiji je osuđen, radi borbe koju je i tamo vodio protiv buržoazije, na još dve godine, a kad je izašao posle 14 godina robije, 1940 godine, na slobodu, ponovo je uhapšen i sproveden u koncentracioni logor u Bileće.

Za vreme Narodnooslobodilačke borbe drug Moša Pijade je učestvovao u dizanju oružanog ustamka u Crnoj Gori, jula 1941, a zatim na stvaranju AVNOJ-a. Posle oslobođenja naše zemlje, sa udviostručenom energijom drug Moša Pijade je nastavio da radi na sređivanju prilika u našoj zemlji, na učvršćivanju narodne vlasti i stvaranju socijalističkog zakonodavstva. Na V Kongresu Partije on je ponovno izabran u Politbiro Centralnog komiteta KPJ.

Kada su se revizionisti iz CK SKP(b) i ostalih partija Imformbiroa okrenuli protiv naše zemlje i naše Partije i počeli da je napadaju i kleveću sa svojih revizionističkih pozicija, drug Moša Pijade odlučno je ustao u zaštitu svoje Partije i svoga naroda, u zaštitu marksizma-lenjinizma. On je i u ovoj situaciji pokazao kako treba da se drži komunista kad se njegova Partija bori

'za istinu, za stvar radnog naroda 1! паргедпов боуебат-

stva. Ovakvo njegovo držanje izazvalo je bes informbiroovskih glavešina i oni su počeli i druga Mošu Pijade, slavnog revolucionara, proverenog u mnogobrojnim teškoćama i borbama, da nazivaju agentom imperijalizma. Ovaj bes informbiroovskih klevetnika, koji se izliva na druga Mošu Pijade, borca s revolucionarnom prošlošću kakvih nema mmogo u međunarodnom radničkom pokretu, još više potvrđuje pravednost stvari naše Partije kao i to da su njeni »kritičari« izgubili svaku vezu sa istinom, i за čovečnošću, i sa mariksizmom-lnejinizmom. Povodom njegovog šezdesetog rođendana, Prezid:jum Narodne skupštine PNRJ, na predlog pretsednika Savezne vlade druga Tita, odlikovao je druga Mošu Ordenom junaka socijalističkog rada. Svaki trudbenik naše socijalističke domovine iskreno se obradovao što je tako neumornom radniku i omiljenom čoveku dato ovo veliko priznanje, što je baš drug Moša prvi dobio ovo visoko odlikovanje. Svi, i Partija i narod, žele drugu Moši dug život i dobro zdravlje, žele mu da još dugo radi na jačanju naše socijalist čke domovine, za bolji život naših radnih ljudi, za pobedu pravedne stvari za koju se bori naša Partija u međunarodnom radničkom pokretu.