Narodna milicija

ЈЕДУ)

r__ MOB

Прва савезна смотра најбољих секција . синдикалних културно-уметничких друштава

Од 18 до 25 јануара, у оквиру прославе петогодишњице оснивања Савеза синдиката Југославије, одржана је у Београду Прва савезна смотра. најбољих секција, синдикалних уметничких друштава. На смотри су учествовале 34 секције из свих народних република, (хорске, фолклорне, драмеке и музичке, и већи број рецитатора и вокалних солиста) са око 1800 извођача. Ова смотра је била, досад највећа манифестација уметничке делатности у нашим синдикатима и својим несумњивим успехом показала је колико се у нашој социјалистичкој земљи посвећује пажње културном уздизању радничке класе и свих трудбеника уопште,

Борба за социјалистичку изградњу Југославије чврсто је везана за интензиван рад на културно-политичком васпитању најширих радних маса. Наши синдикати, руковођени Комунистичком партијом Југославије, кроз целокупну своју делатност посвећују посебну пажњу развоју културно-масовног, политичког и уметничког рада међу нашим трудбеницима, Развијајући успешно тај рад, наши синдикати дали су велики допринос јачању морално-политичког јединства наших људи, снажном развитку социјалистичке привреде, развитку наше нове културе и стварању лика новог, социјалистичког човека.

Активност синдиката на културно-просветном пољу огледа се у сталном порасту културног и политичког нивод трудбеника и у сталном повећању материјалне базе за културни развитак. Народна власт обезбеђује огромна, материјална средства за развој културног рада радничке класе. Износ од 900 милиона динара, који је Влада ФНРЈ доделила синдикалним организацијама за развитак културно-васпитног рада, утрошен је највећим делом на изградњу културних објеката и набавку средстава за тај рад.

Данас синдикалне организације у нашој земљи располажу са десетинама радничких домова културе, преко 400 радничких клубова, 2,400 црвених кутића, око 7,000 библиотека са око два милиона књига, затим са 9846 сталних и покретних биоскопских апаратура, више од 200 разгласних станица итд.

Данас у Југославији постоји више од 1000 синдикалних уметничких друштава и група, са преко 2.600 разних секција и око 70.000 активних и око 100.000 помажућих чланова,

Културно-уметничка делатност у оквиру општих успеха у културно-просветном раду заузима врло значајно место. Протекли период од пет година претставља, пут плодне делатности синдиката и на том пољу. Тај пут обележавају постигнути резултати у омасовљењу синдикалних друштава, подизању идејности и уметничког квалитета програма, у великом броју приредаба, гостовања, турнеја, посета разним радним колективима, сељачким радним задругама, радничким одмаралиштима, итд,

Интензивност те културно-уметничке делатности наших трудбеника може се оценити и по томе што су само прошле године одржане 8.874 приредбе и 14.972 забавне

вечери са уметничким програмом, које је гледало преко.

три милиона посетилаца. Нарочито крупни резултати постигнути су у припремама за Савезну смотру током прошле године, када је

у друштвима отворен низ нових секција, а основан јеси већи број нових друштава. Ове године такође је био свестран рад друштава, а нарочито је напредовао рад секција за ликовну уметност. Прва савезна. изложба радова чланова најбољих ликовних секција синдикалних друштава, која је у оквиру смотре отворена 14 јануара у Београду, то је најбоље показала. ·

Синдикална културно-уметничка друштва су у свом развоју уздизала, кров своје хорове, драмске и фолклорне секције, и нови, млади уметнички кадар за наша позоришта и опере, Ови кадрови попунили су већ досад хорове београдске и скопске опере, балетски ансамбл сарајевеког, загребачког и београдског позоришта итд. Нив сталних поворишта по обласлим центрима израстао је из аматерских драмских секција културно-уметничких друштава, као што су народна позоришта у Тузли, Мостару и другим местима.

Прва савезна смотра одржала се после бројних среских и обласних смотри и републичких фестивала, што је много допринело учвршћивању друштава и побољшању квалитета њихових програма, To je такође допринело да. Прва савезна смотра у Београду буде на једном солидном уметничком нивоу, Који сведочи до како вредних достигнућа у уметничком раду могу доћи синдикална, културноуметничка друштва у свом даљем раду.

Шта је 84 најбољих секција синдикалних уметничких друштава приказало на смотри у Београду

Ако се осврнемо на рад драмских група и њихов развитак до ове смотре, можемо констатовати да су оне у свом досадашњем раду постигле добре резултате у приближавању позоришне уметности најширим радним слојевима. Још приликом оснивања првих друштава после ослобођења, драмске секције су прететављале јевгро културно-уметничког рада међу радним људима, После четири године рада на омасовљењу, идејном и уметничком уздизању, драмске секције су већ забележиле озбиљне успехе. Данас у драмским секцијама ради око 10.000 чланова, Репертоар ових секција је веома богат, Од скечева и једночинки прешло се на извођење позоришних дела високе уметничке вредности — на дела Горког, Молијера, Шекепира, Цанкара, Нушића, Крлеже и других страних и домаћих писаца. На смотри су иступиле само најбоље. секције са одабраним позоришним комадима.

Драмска секција »Иван Горан Ковачић« из Београда приказала је »Малограђане« од Горког, секција друштва, » Аугуст Цесарец« из Загреба приказала, је »Скакавце« од Лиливн Хелман, секције друштава, »Радојка Лакић« из Бјељине и »Злетовски рудар« из Злетова приказале су Нушићеве комедије »Ожалошћена породица« и »Сумњиво

лице«, а група друштва, »Радоје Дакић« из Никшића ко-

мад Мире Пуцове »Ватра и пепео«. Драмска, секција друштва, »Јанко Премрл« из Љубљане извела је Молијерову комедију »Жорж Данден«, а секција друштва »Бранко Кремановић« из Параћина драму Мирослава Фелдмана »Ив мрака«.

Квалитет приказаних претстава био је, и поред извесних недостатака, на доброј уметничкој висини. Све