Narodna milicija

КОМЕНТАРИ ПОЛИТИЧКИХ ДОГАЋАЈА

Поводом говора друга

Осамнаести фебруар освануо је у Титовом Ужицу еве-

чанији, него ма који празник, Читав град био је украшен заставама, транспарентима, сликама наших највиших државних и партиских руководилаца које су му давале величанствен изглед. Улицама, којима су некад марширали уморни и прашњави борци који су ту, усред фашистичке тврђаве основали прву »Ужичку . Републику«, обучене пролазиле су колоне народа према Тргу Слободе, оном истом Тргу са кога је четрдесет прве друг Тито упућивао пламене речи поробљеном народу позивајући га на устанак и говорећи му о светлим перспективама будућности. На том Тргу он-им је говорио и после ослобођења, на дан петогодишњице устанка о новим задацима у обнови земље и у изградњи социјализма.

Отад је прошло неколико година обележених многим . радним напорима, тешкоћама и успесима у борби за социјалистичку изградњу и већ скоро две године откад се води информбироовска кампања против нашег народа и наше земље. Ево већ читаве две године како нема греха који нам није приписан, нема издаје због које нисмо оптужени, нема фалсификата који није употребљен у покушајима да се наша социјалистичка домовина прикаже као тобоже некаква фашистичко-гестаповека тамница, колонија, империјалиста, позорница агресивних међународних завера итд, Против нас су мобилисана таква пропагандна, средства каква у историји нису употребљавана, ни за припремање највећих злочина у међународним односима, наша земља је изложена методима економске блокаде, провокација и притиска какви се не памте. А упркос тога, наши народи предвођени својом Партијом, том Партијом коју данас клеветају и са Запада, и са Истока, незадрживо иду напред у својој социјалистичкој изградњи, сваким даном постижу све нове и нове победе и приближавају се дану када ће славити извршење своје прве Петолетке која ће им донети лепши и срећнији живот,

Још пре почетка митинга на Трг Слободе у Титовом Ужицу слали се бујица од неколико десетина хиљада људи који су, радосни што ће опет видети свог учитеља, певали песме из борбе и обнове. Сви они, радници, задругари, војници, омладинци и омладинке били су сретни што ће видети друга Тита, дубоко убеђени у То да ће он из њихових лица прочитати да су га дочекали поносно зато што су у фабрикама извршили и премашили планске вадалке; у вадругама испунили своје обавеве, неуморно се залагали на својим радним местима како би дали што већи допринос социјалистичкој изградњи своје вемље.

И као што је то обичај код руководилаца наше земље, као што је то била њихова пракса од првог дана кад су преувели руководство Партије па кров читав Ослободилачки рат и послератни период друг Тито је, обраћајући се њима, говорио о читавој проблематици Југославије у садашњој фази, све успехе које су постигли наши трудбеници, све недостатке, тешкоће и перспективе нашег даљег социјалистичког развитка, Ту: чињеницу данас треба упоредити са праксом у капиталистичким земљама, а на рочито са данашњом лицемерном праксом и ставом инфорбироовеких руководстава према масама којима се обраћају. Али тако као што је друг Фито говорио у Титовом Ужицу, као што је свуда досад говорио, говоре и могу да, говоре они руководиоци чије се речи нису никад разликовале од дела, чије су речи и дела, пред њиховим народом, проверени у тешким исвушењима историје,

ja

празнично

Тита у Титовом Ужицу

Нашој социјалистичкој демократској пракси потпуно је туђе оперисање са ма каквим илузијама. »Ми живимо у пуном јеку револуционарног друштвеног преображаја, у натној земљи, учи нас друг Тито, а револуција не зна за шалу. · Револуција, је сурова, ствар«. И у рату и сада, y послератној изградњи, друг Тито је стално учио. наше народе да се не заносе никаквим илузијама. Каква би била судбина народа Југославије да су 1941 године под јармом немачких фашиста, седели O. руку и чекали да их неко други »ослободи«. Друг Тито и наша Партија видели су тада, и поред тога што је непријатељ био ванредно наоружан и огромно надмоћан а наши народи скоро потпуно голоруки, могућност успешне борбе против фашизма у Југославији, јер су дубоко веровали у снагу ослободилачких тежњи народних маса, у снагу њихове мржње против поробљивача, јер су били убеђени да је та снага народа у стању да савлада све тешкоће, па и недостатак наоружања, Историја је потврдила да је та вера у револуционарне снаге народа Југославије била потпуно оправдана, Та дубока вера у властити, народ избија и данас, у условима борбе ва изградњу социјализма, из сваке речи друга Тита. И данас, кад земље Информбироа, на челу са СОСР спроводе економску блокаду према нашој земљи, друг Тито и наша Партија верују у ствара“ лачке и неисцрпне снаге нашег народа, Речи друга, Тита да се »можемо ослонити само на сопствене снаге« значе за, све наше трудбенике сигуран, већ једном проверен путоказ за даље кретање у будућност. Наша сутрашња, победа у изградњи социјализма, за нас у Југославији није ништа друго него реалан план, заснован на могућностима, које држимо у својим властитим рукама. А те су могућности велике и њихово коришћење зависи од нас самих, од наших напора и прегнућа. Због тога су те речи друга Тита продрле у орца свих трудбеника Југославије и они ће на њих одговорити још снажнијим збијањем својих редова, и још већим радним хероизмом.

У свом говору у Титовом Ужицу друг Тито је изнео и принципе од којих ФНРЈ као социјалистичка земља полави у својој међународној политици а којих се држи од првог дана свог постанка;

»Ми водимо од самог почетка једну досљедну и самосталну вањеку политику, Питања вањске политике нису питања једног кратког периода, То су за нас историска питања, јер се она тичу једне социјалистичке земље која је у пуном револуционарном замаху свога стваралаштва, у замаху стварања новог друштва и боље и срећније будућности. Државни руководиоци такве државе не могу продавати своје принципе ни за какве машине и ни за какву цјену. Ко неће да тргује на таквој основи, ко би хтио нашу вањеку политику одвојити од наших социјалистичких принципа — нека не тргује. Ми ћемо радије ходати и голи толико дуго док не створимо сопственим снагама оно што нам је потребно, Јер досљедна принципијелност, прије или касније, богато се награђује оном ко се ње непрекидно држи,« И даље;

»Ми смо социјалистичка држава, ми смо комунисти, ми стварамо социјалистичку државу, ооцијаливам... На-

ша вањска политика мора бити у складу са нашим социЈалистичким, нашим комунистичким принципима,«

Кров доследно остварење тих принципа, принципа

марксизма-лењинивма, остварују се најдубље тежње радних маса натив авмље, Ти принирти су постали и све вишв