Narodna milicija

постају неодвојиви део свести милнона, трудбеника наше земље. Зато се међународна политика Владе ФНРЈ, и кад је реч о нашем сукобу са руководством Совјетског Савеза и информбироовским блоком, и кад је реч о нашим односима са осталим земљама, може схватити и правилно оценити само тако ако се посматра као најпунији израз воље слободних народа Југославије.

Говором друга Тита задат је још један тежак ударац

настојању руководства ССОР и његових марионета да.

своје отступање од марксизма-лењинизма прикрију кле-

ветањем ФНРЈ. Тако, као што је друг Тито говорио На великом збору у Титовом Ужицу, може се говорити само народу који је свакодневном праксом у својој земљи на-' учио да буде тачно и исцрпно информисан о свим проблемима свог живота и будућности. На основу такве праксе код нас је и остварено јединство народних маса на линији ЦК КИЈ. Због тога је говор друга Тита живи израз свести и стваралачке снаге народа наше земље, чврстине и ширине наше социјалистичке демократије.

Prgvokafprska i razhijačka ulgga vidalijevaca među radmičkom Казопи Теја

U anglo-američkoj zoni STT svakim danom sve je više nezaposlenih, a skupoća je sve veća, tako da je radnička klasa u Trstu u teškom ekonomskom položaju. Da bi prisilili poslodavce na povećanje nadnica i poboljšanje svog materijalnog položaja industriski radnici Trsta odlučili su da organizuju generalni štrajk koji je imao da traje sve dotle dok njihovi zahtevi ne budu u potpunosti zadovoljeni. Prvog februara og. otpočeo je štrajk 25 hiljada industriskih radnika uprkos svih pokušaja uprave anglo-američke zone i biskupa Santinija da spreče ovaj štr:jk. Štrajk se završio 21 februara пеuspehom, jer nije pustignut ni jedan od osnovnih zahteva štrajkača. Sporazumom između kapitulantskog štrajkačkog odbora i poslodavaca radnic'ma teške industrije biće povećan dodatak na skupoću za svega 48 lira dnevno, a radnicima sitne i srednje industrije na 56 lira dnevno. Posle 14 dana, ovaj štraj pretvorio se u dvodnevni generalni štrajk svih radnika Trsta u znak pune podrške industriskim radnicima za povećanje nadnica. Na inicijativu Akcionog odbora za obnovu klasnih sindikata organizovano je i prikupljanje materijalne pomoći za štrajkače da bi se i na taj način potpomogli da u svojim zahtevima izdrže do kraja. U jugoslovenskoj zoni ST" organizovana je takođe velika sabirna akcija za prikupljanje pomoći tršćanskim radnicima kao znak materijalne i moralne podrške radnika iz jugoslovenske zone svojim drugovima u anmglo-američkoj zoni, što karakteriše izraz visoke klasne i internacionalističke svesti radnog naroda ц 2001 »ЈВ«.

Pa i pored sve ove podrške, kao što je poznato, štrajk se nije nastavio do potpunog zadovoljenja svih postavljenih zahteva i završio se neuspehom, zahvaljujući kapitulantskoj i razbijačkoj delatnosti vidalijevaca koji su bili u rukovodstvu štrajka,i paktirali sa reakcionarima iz žute Radničke komore, koji su, umesto da štrajk vode do kraja i uspeha, imali za zadatak da ga što pre okončaju, svakako — na štetu štrajkača. Rukovodioci razbijačkih Vidalijevih sindikata mogu 5е роhvaliti da ski u ovom imali uspeha — doprineli su svoj puni udio u'/ borbi protiv interesa radničke klase Trsta, a na korist italijanske i tršćanske reakcije. Međutim, kapitulantski i provokatorski postupak rukovodstva Vidalijevih razbijačkih sindikata jasno je stavio do znanja i još jednom potvrdio da su vidalijevci igračka.u rukama italijanske i tršćanske reakcije i da nisu u,stanju da rukovode akcijama koje radnička klasa Trsta роduzima da bi koliko-toliko poboljšala svoj teški položaj u anglo-američkoj zoni. Postoji, pak, mnogo dokaza da vidalijevcima nije ni najmanje stalo da rade na jedinstvu radničke klase Trsta u njenoj opravdanoi borbi

protiv tršćanske reakcije, nego da im je jedini i glavni cilj poslužiti antijugoslovenskoj politici koja se vodi po linij: poznatih rezolucija Informbiroa, tj. u ovom slučaju, njihov glavni cilj bio je pokušaj kompromitovanja radničke klase iz jugoslovenske zone koja, po njima, nije pružila pomoć drugovima u Trstu nego je nastojala da »stvori pukotine među štrajkačima«. Ovu providnu klevetu jasno shvaća svaki radnik Trsta i ona je bila samo neuspeo pokušaj odvraćanja pažnje sa kapitulantskog rada vidalijevskog rukovodstva štrajka. Novac i namirnice iz jugoslovenske zone ne mogu nikoga ubediti da su prazne fraze pomoći i da ne znače nikakve »pukotine«, nego su najrečitiji dokaz prave drugarske i nesebične bomoći.

Znajući da će radnici Trsta, kao što su i učinili, oduševljeno pozdraviti bratsku pomoć iz jugoslovenske zone, vidalijevci su učinili sve što su mogli da odvrate štrajkače da ne primaju namirnice koje su im upućene iz zone »B« i pružili su svestranu pomoć anglo-američkoj vojnoj upravi u blokiranju ovih namirnica, jer su znali da će radnici Trsta dobiti još jedan dokaz o internacio-

nalističkoj solidarnosti jugoslovenske radničke klase sa

međunarodnim radničkim pokretom ma gde se on borio za svoja prava a pnotiv imperijalističkih porobljivača. Radnici Trsta nisu se odazvali pozivu vidalijevaca i primili su, uz mnogo zahvalnosti, upućenu im pomoć. U pozivu na bojkotovanje ove pomoći nije im pomogla ni kleveta da su namirnice »ukradena noba«, nego su samo razotkrili čime se sve služe da bi suzbili istinu o našem internacionalizmu koja svakim danom sve više prodire među tršćanski proletarijat.

Informbiroovska »Unita« je 8 februara pisala da je solidarisanje ostalih radnika sa štrajkačima »plod divne klasne svesti i akt klasne solidarnosti«, što zaista i jeste, ali nije kazala ni reči šta znači to, da su svega tri dana posle ove konstatacije, prvi štrajkbreheri bili dva istaknuta Vidalijeva saradnika rukovodioca štrajka — Đusepe Bubnič, član Centralnog odbora Vidalijevih sindikata i Dušan Lovriha, informbiroovac, pretsednik opštine u Dolini.

Štrajk industriskih radnika u Trstu bio je u centru opšte pažnje, pogotovo kada se pretvorio u dvodnevni generalni štrajk, što je u tom momenitu navodilo na Domisao da bi, zbog opšte potpore koju je uživao od strane ostalog radništva, mogao završiti sa mnogo uspeha. Svako rukovodstvo, koje bi nesebično i bez zadnjih namera stajalo:na čelu takvog štrajkačkog pokreta, u moтаећји kad se štrajk najviše zaoštravao, ostavilo bi sve ostalo po strani i glavni rad usretsredilo bi na rukovođenje štrajkom radi uspešnog privođenja kraju i postizanja zahteva zbog kojih je štrajk organizovan. Pored otvoreno kapitulantskog stava i pokušaja sporazumeva– nja sa poslodavcima od prvih dana štrajka, ima još