Narodna milicija

Jućim znakom zabraniti saobraćaj vozila u pojedinim ulicama grada, koje zbog svoje podloge, širine, strmine ili drugih razloga, nisu pogodne za promet vozila. Zabraniti saobraćaj vozila u pojedinim ulicama u jednom pravcu, ako za to postoji potreba, ili pak ograničiti saobraćaj pojedinim vozilima, ukoliko takve ulice zbog strmine, reljefa, važnosti i drugih razloga, nisu pogodne za saobraćaj tih vozila.

U određivanju najveće dozvoljene brzine vozila u gradu, imati u vidu dva elementa: tehničku brzinu vozila i komercijalnu brzinu vozila — što znači — koliko je potrebno voditi računa o bezbednosti saobraćaja, toliko je potrebno voditi računa i o brzini prev)za i ostvarenja privrednih zadataka. To ipak ne znači: da tshnička brzina ne uživa prioritet nad komercijalnom, a'i tamo gde je moguće, tj. gde je širina kolovoza velika, podloga

dobra, dovoljna udaljenost između praskrsnica-uglova

ulica i pešačkih prelaza, a maročito gde saobraćaju Dp ıtnička vozila, može se dozvoliti brzina vožnje i do 50 km na čas, tim pre što struktura putničkih motornih vozila (dobar deo od njih su nova) ne trpe malu brzinu. U uzanim ulicama, ulicama sa čestim raskrsnicama, okukama, živim wešačkim saobraćajem a uzanim trotoarima, itd. dozvoliti toliku brzinu vožnje. koja ne bi ni pod najtežim okolnostima bila prouzrokovač saobraćajnih nezgoda. Isto tako poređ „škola, trgova, velikih gradilišta, preko mostova itd. brzinu svesti na minimum.

I određivanje polaznih i usputnih stanica tramvaja, trolejbusa i autobusa, određivanje mesta za stajanje putnika, mesta za autotaksi, fijakere, zaprežna teretna vozila, nosače, čistače obuće, spada u preventivne mere. Besmisleno je reći, da određivanje ovih mesta ne zadire u' interese bezbednosti i sigurnosti javnog saobraćaja. Nije svejedno, sa gledišta bezbednosti, na kojim će mestima biti usputne stanice tramviaja, trolejbusa i autobusa, niti pak koja će mesta zauzeti autotaksi, fijakeri i dr. ili čistači obuće sa svojim sandučićima.

Tramvajske, trolejbuske i autobuske stanice moraju najmanje biti udaljene 10 metara od ugla ulice da bi se izbeglo zatvaranje vidika vozilima koja tu saobraćaju. Takva vozila, na svojim stanicama treba po pravilu da pristupaju uz sam ivičnjak, kako bi se ulaz i izlaz putnika vršio neposredno sa trotoara i da bi se ostvarilo što manje zauzimanje širine kolovoza. Iz istog razloga određivati mesta autotaksima, fijakerima, teretnim zaprežnim vozilima, nosačima i čistačima obuće, uzimajući u obzir, kako stvarnu potrebu, tako i estetsku stranu, što je od velike važnosti za jedan grad. Ovi poslednji, ne samo što ne bi trebalo da budu na uglovima trotoara, koja mesta oni vrlo rado biraju, već ih ukloniti sasvim sa pločnika i smestiti ih u specijalno građene barake ili slično. Analogno ovom, prilikom. bilo kakvog zauzimanja mesta na trotoarima (za barake prodavaoca novina, kafanske stolove, za kakvu građu što danas nije retka pojava), uvek imati u vidu da li će ti predmeti ma pločniku ići na štetu bezbednosti i mesmetanom odvijanju saobraćaja.

Pored gore nabrojanih mera, veoma važnu ulogu igra vaspitanje naših građana u poštivanju saobraćajnih propisa. U tu svrhu igraju vrlo važnu ulogu saobraćajne nedelje, kao propagandno-preventivne mere. One imaju za cilj vaspitavanje masa i podizanje svesti i kulture u pogledu poštovanja propisa javnog saobraćaja. Uglavnom, propaganda bi se odvijala putem niza reportaža, filmskih pretstava, reklamnih citata, radio predavanja, predavanja u masovnim organizacijama. i školama, dijapozitiva, izložbi itd. što bi nesumnjivo uspešno i psihološki ubedljivo delovalo na građane. Da bi se postigao najveći utisak kod građana dijapozitivima na bioskopskom blatnu prikazivati klasične slučajeve saobraćajnih nezgoda, prirodnim redom, od kritičnih momenata, Koji su uslovili nezgode, pa do neminovnih posledica u vidu za uvek onesposobljenih vozila, odnosno osakaćenih pešaka i vozača. Simbolično mpretstavljanje saobraćajnih propisa i saobraćajnih prekršaja svih mogućih vrsta pot-

puno je ostvarljivo. putem ovih dijapozitiva. Preporučljivo je da se ove propagandno-preventivne mere po mogućnosti češće primenjuju, u širem ili užem obimu, kako bi izbledeli utisci ponovo osvežili u svesti naših građana.

Pored iznetih preventivnih mera u cilju ostvarenja bezbednosti saobraćaja u velikim gradovima, operativna služba, koja se odvija kroz pozorničku, patrolnu i kontrolnu službu, zauzima osobito važan značaj.

Pozorničku službu obavljaju pozornici-saobraćajni milicionari na jako prometnim raskrsnicama, trgovima, pred železničkim stanicama, pristaništima, ulazima u grad i drugim mestima gde se za ovu vrstu službe ukazuje potreba. U dužnost pozornika-saobraćajnog milicionara uglavnom, pored ostalog, spada: da na određenom mestu reguliše nesmetano odvijanje saobraćaja, da Kkomtroliše izvršenje propisa javnog saobraćaja od strane vozača prevoznih sredstava i dr. Rad pozornika mora biti vrlo brz, energičan, promišljen i pravilan. Dok je na pozcrničkom mestu, misli moraju da su mu uvek usredsređene na saobraćaj, da se na signale brzo okrene, orijentiše i energično interveniše. Nepotrebno je raspravljanje sa vozačima, bilo po kom Sšlučaju, a alo je u pitanju opomena, zbog učinjenog manjeg prestupa, ona mora biti kratka, jasna i ubedljiva.

Patrolna služba u javnom saobraćaju može se odvijati putem pešačkih, biciklističkih ili motorizovanih patrola. U cilju postizanja što boljeg efekta službe, grad se deli na patmolne zone i u svakoj zoni određuje po jedna pešačka ili motorizovana patrola ili pak obe (kombinovan sistem). Kolika će biti prostranost zone, zavisi od broja ljudstva, raspoloživih saobraćajnih sredstava, živosti saobraćaja, gustine naselja itd.

U gradu, u načelu, pešačku patrolu sačinjava jedan saobraćajni milicionar a motorizovanu jedan ili dva milicionara, što zavisi da li je motocikl bez ili sa prikolicom. Svaka patrola, bez obzira da li je pešačka, biciklistička ili motorizovana, treba da bude snabdevena sa po jednom ručnom signalnom tablicom za zaustavljanje vozila.

Zadatak ovih patrola je da vrše kontrolu pravilnog izvršavanja propisa, izdatih radi bezbednosti saobraćaja na javnim putevima, da sprečavaju povrede javnog saobraćaja ikao i oštećenje puteva i znakova za regulisanje saobraćaja na njima, da kontrolišu izvršenje propisa u pogledu registracije vozila, vozača itd. Patrole bi.se najčešće nalazile na raskrsnicama, skverovima, okulkama, mostovima i drugim upasnim mestima gde se većinom događaju prekršaji propisa.

U cilju kontrole pravilnog sprovođenja pozorničke i patrolne službe, neophodno je da teritorijalno nadležni rukovodioci Narodne milicije organizuju komtrolnu službu, čiji bi zadatak između ostalog bio: da daje potrebna uputstva za što pravilniju i potpuniju kontrolu saobraćaja, a naročito u pogledu osiguranja što veće bezbednosti i reda u saobraćaju; da za konstatovane propuste odgovorna lica predaje na odgovornost, a naročito ako stanje bezbednosti javnog saobraćaja ne zadovoljava; da na osnovu zapažamja stavlja shodne predloge, u. cilju postizanja najvećeg mogućeg stepena bezbednosti javnog saobraćaja. Nađeno stanje ubeležava se u kontrolnom listu pozornika-saobraćajnog milicionara, odnosno u patromom listu vođe patrole.

Na kraju potrebno je napomenuti, da se ne može govoriti o preventivnim merama u cilju bezbednosti javnog saobraćaja uopšte, a posebno u velikim gradovima, a da se u isto vreme ne govori i o kadrovima-pripadnicima Saobraćajne Narodne milicije, kojima se mora, u pogledu stručnog uzdizanja posvetiti naročita pažnja. Potrebno je putem školovanja stručno ih uzdizati i Osposobljavati kako bi oni direktno i neposredno rukovodili i rešavali proučenim i određenim sistemom probleme u javnom saobraćaju. Njihovo stručno napredovanje bezuslovno mora ići u korak sa razvijanjem javnog saobraćaja, saobražavati ih konkretnim prilikama i uslovima, ako se hoće postići željeni cilj. _

5