Narodna milicija

IyOT U

Šta je svet? Na ovo pitanje obično odgovaramo da ie'svat Zemlja na kojoj živimo. Međutim, svat je nešto mnogo šire, nepojmljivo veliko za nas. Kad govorimo o svetu onda obično mislimo o svetu na Zemlji kao jednoj celini sem koje ne postoje drugi svetovi. Ali ovaj svet svet na planeti Zemlji — samo je jedna čestica ogromnih i mnogobrojnih svetova koj i se nalaze razbacani po beskrajnoj vasioni. Čak i sve zvezde zajedno за Suncem samo su delić ogromne mase nebeskih tela — većih, maniih. usijanijih, očvrstlih tela u maglovitom stanju i

O ladnom OG poslednjih brojeva ovog časopisa bilo je govora o atomu i upoznali smo se s njegovom Veličinom, Odnos Zemlje prema Suncu priibližno je jednak odnosu atoma prema Zemlji, a Sunce je, sa svoje strane, samo mati atom u odnosu na druga: mnogo veća nebeska tela.

Već pre više vekova ljudi su došli do saznanja da u vasioni postoji bezbroj svetova, bezbroj sunaca, Naučnici su danas u mogućnosti ne samo da utvrde postojanje tih nebeskih tela, nego i da saznaju njihovu gradnju, toploru, veličinu, brzinu leta. Ali je pre naučnih otkrića bilo mnogo raznih verovanja, raznih objašnjenja prirodnih pojava u vasioni, koja su sva zasnovana na Verskim rantazijama. Tako su davno pre hrišćanstva poznate razne priče o postanku Zemlje kao naprimer, induska priča da su Zemlja i nebo postali od »zlatnog jajeta«. Biblija je usnovila jevrejsku legendu da je bog stvorio zemlju za šest dana i da su zvezde oči anđela. Danas katoličKa i pravoslavna crkva brane tu. priču, iako je nauka dala tačna otkrića o postanku Zemlje. Pape su ranije u krvi gušile svaku pomisao o stvaranju sveta koja ne bi bila u skladu s njihovim tumačenjem. Ljudi koji su dokazivali đa je Zemlja okrugla ili da se okreće bili su spaljivani na lomačama. Ali naučna istina ma kako proganjana .bila krči sebi put i baca u nepovrat sve mitske priče o stvaranju sveta i pojavama u vasioni. Mišljenje da je svet postao voljom nekog višeg bića protivreči nauci koja tvrdi da svet ne može biti stvoren iz ničega, da su Zemlja i ostala nebeska tela nastala samo tokom prirodnog procesa u vasioni, da je materija večna, da se ne može ni stvoriti ni un:štifti. Isto kao što je nauka dokazala :da Zemlja nije stvorena od boga, tako je dokazano i to da neće biti smaka sveta kako predviđa biblija, da: materija živi večno i da ne nestaje već samo menja svoj oblik. ·

Da bi nam jasn'ji bio poredak u vasioni počećemo sa Zemljom na kojoj živimo. Mi znamo da je naša Zemlja okrugla, da se na njoj nalaze mora, kopno, planine; u njoj ima mnogo rudnog blaga i drugih materija; Zemlja ima tvrdu koru, a sredina joj je užarena masa raznih elemenata; Zemljina kora je neravna tako da je more kod ostrva Filipina (Tihi Okesn) duboko oko 10 km, a najviši mlaninski vrh — Mont Everes u Aziji — iznosi skoro 9 km. Sem tih i mnogih drugih Zemljinih osobenosti, znamo i to da se Zemlja ckreće sama, oko sebe za 24 sata i oko Sunca: za 365 dana. Naša Zemlja je dosta velika. Njen obim — najveća paralela — iznosi oko 40.000 kilometara. To je otprilike za oko 100 puta duži put od Autoputa Zagreb-Beograd.

агавил.

VASIONI

Zemlja ima svog saputnika koji je stalno prati Mesec. Veruje se da na Mesecu nema ni vode ni vazduha, pa prema tome ne može biti ni života. Od zemlje on je udaljen 384.000 km '— to je daljina koju bi brzi voz da neprekidno ide prešao za pet meseci, a pešak ako bi prelazio po 30 km na dan stigao bi na mesec za 35 godina. Mesec je 80 puta manji od Zemlje.

Mesec je satelit (saputnik) Zemlje pošto se stalno октесе око nje. Isto tako je i Zemlja zajedno sa Mesecom satelit Sunca. Ovakvih nebeskih tela kao što je Zemlja ima devet i zovu se planete. Sve se one okreću oko Sunca i zajedno sa svojim satelitima čine Sunčev sistem. Planeta Mars ima dva, a Jupiter 11 meseca — pratilaca. Neke planete su manje, a neke veće od Zemlje. Tako Jupiter ima 11 puta veći prečnik nego što je Zemljin. Planete se međusobno razlikuju još i po udaljenosti od Sunca, a i po dužini svog kružnog puta. Zemlja je daleko od Sunca 150 milionna kilometara, Mars za još polovinu dalje, a Jupiter za 40 puta dalje. Planeta Merkur, koja је najbliža Suncu, obiđe ga za 88 dana, a najdalja planeta Pluton za 250 Zemljinih godina.

Golim okom mi ne možemo videti sve planete, koje se razlikuju od zvezda. Planete su u odnosu na zvezde mala nebeska tela koje svetle odbijenom svetlošću, dok su zvezde ogromne usijane gasne lopte.

Mars je planeta najsličnija zemlji. Mnogi fantastični romani i priče posvećeni su ovoj planeti. On je za skoro polovinu manji od: Zemlje. Obiđe Sunce za 687 dana zajedno sa svoja dva satelita. Sličnost između Marsa i Zemlje ogleda se pre svega u skoro istoj smeni godišnjih doba, samo što su ona dvaput duža na Marsu. Ova istovetna smena godišnjih doba dolazi otud što je Marsova: osa obrtanja nagnuta prema Suncu u istom pravcu kao i Zemljina. Iako je Marsova. godina dvaput duža od Zem-

Ovako idu putanje planeta oko sunca. Tačka u sredini pretstavlja Sunce, a najmanji unutrašnji krug je Zemljina putanja oko Sunca. Putanje dveju planeta — Ме:kura i Venere — koje su još bliže Suncu od Zemlje nisu mogle biti naznačene na ovoj skici. Putanje svih planeta pretstavljaju skoro pravilne krugove oko Sunoa.