Narodna milicija

Потпуковник БРАНКО ПАВЛОВИЋ

Историја народа Југославије претставља, богату ризницу великих и значајних догађаја и обилује великим бројем светлих ликова и знаменитих великана. Наша поколења имају се на чему напајати племенитим врлинама и следећи своју историју васпитавати у напредном духу, а ако треба могу се и поносити што су синови таквих народа чија историја претставља вековну борбу за слободу и самосталност. Мало је народа чије су слободарске традипије тако велике, као наше. Али, свакако, у историји наших народа најеветлију страницу претставља велика Народноослободилачка борба, која је почела са, јулеким данима 1941 године.

Оно што се почело збивати у бившој Југославији 1941 године запањило је и изненадило читав свет. Устанак наших народа тада је од равних »стратега« и »политичара« оцењиван као самоубиство и катастрофа или просто као нешто непојмљиво те су га тако и објашњавали као нешто изузетно и специфично што се само на Балкану може догодити, као тав. »балканизам«. А изненађење је постало јеш веће, када је наш голоруки народ почео да постиже ин прве значајне успехе, — да ствара слободне територије и задаје озбиљне ударце Немачкој ратној машини од које је дрхтала цела Европа.

Посматрана са стране и површно, без дубљег позна“ вања, прилика у нашој земљи, наша, Народноослободилачка, борба могла је некима изгледати и чудна и загонетна, јер је стварно претстављала јединствени пример у историји ратовања и није се одвијала по уобичајеним и познатим методама и шаблонима. Тачно је да није било лако ухватити се у коштац са подивљалом немачком хордом која се налавила на врхунцу своје снаге и славе, требало је имати и сувише смелости, самопрегора и снаге да се поднесу натчовечански напори и жртве које је оваква, борба захтевала. Али као што се на крају показало она није била никакав ни авантуризам ни самоубиство, већ је од почетка до краја претстављала планску и организовану борбу са потпуно јасним и одређеним циљевима. Херојски подвиг наших народа, тј. наша Народноослободилачка борба, целом свету постали су потпуно јасни и ехватљиви тек када се је међународна јавност упознала са снагом која је стајала иза те борбе. А та снага која је умела да све народне снаге мобилише и усмери у једном правцу — у правцу истеривања окупатора и спречавања повратка, на старо, која је умела да развије безграничну љубав према радном човеку, братству и равноправности народа — односно према учењу Маркса и Лењина, а на другој страни да развије неизмерну мржњу према екс“ плоатадији, терору и издаји, која је успела да голоруке и у већини случајева војнички необучене синове и кћери наших народа сврста у борбене редове и од њих створи борце који су смело, са невиђеном храброшћу јуришали на тенкове и бункере и разбијали годинама обучаване и до зуба, наоружане фашистичке хорде и њихове слугерање — та снага била је наша славна Комунистичка партија Југославије.

Прекаљена у свакодневној борби са безобзирним монархо-фашистичким режимом који се годинама са звер-

ском жестином бацао на уништење Партије, Партија је успела да од својих чланова створи неустрашиве борце који су били спремни и способни за извршење и најтежих задатака. Обогаћена двадесетогодишњим искуством илегалног рада, наша Партија је могла да настави борбу и под условима фашистичке окупације. Наоружана, теоријом марксизма-лењинизма, наша Партија била је увек у стању да правилно процени дату ситуацију, одреди одговарајућу линију, тј. тактику и стратегију борбе и да за исту мобилише најшире масе дајући им јасну перспективу. И најзад кров тешку двадесетогодишњу унутрашњу борбу, наша Партија успела је да се очисти од свих непријатељских, опсртунистичких и антипартиских елемената те да на своме челу избаци чврето и способно руководетво — наш ЦК на челу са другом Титом. Нарочито доласком друга Тита за политичког секретара, веза између Партије и нареда постала је широка и чврета. Принципијелна и смела борба Партије учинила је да је њен углед силно порастао у широким народним слојевима. —

Зато, када се повнају прилике у: бившој Југославији, када се зна рад и углед Партије који је она имала и кад се још к томе дода, да су псоле слома бивше Југославије све вође буржоаских партија и владе побегле у иностранство или се ставиле у службу окупатора, а са народом у његовим најтежим данима, да је једино остала, његова, Компартија — кад се све ово зна, онда се не може ни за, какво чудо, стихију и »балканизам« сматрати наша Народноослободилачка, борба. Она је логична последица, ненародне владавине у бившој Југославији, тешких прилика насталих за време окупације, тесне повезаности Партије са народом и правилне класне и доследно интернациона- | листичке политике коју је водила наша, Партија.

За учињене пдовиге и поднете жртве током Народноослободилашке борбе, однозно за значајан допринос који су налли народи дали међународној борби против агреcuje фашигма и реакције уотиште, после Другог светског рата нашој земљи одато је заслужено признање. Углед наше земље силно је порастао и св,да се код напредног човечанства, име Југославије, наше Партије и друга Тита, помиње са симпатијом и петттовањем. Овакав став који заузима на“оодно ч вочанстве према нашој земљи и Партији разумљив је: 77: ;2 последица доприноса, који смо током Народноослооодилачке борбе са, своје стране дали као прилог напредном покрету у свету.

Но, с обзиром да се је за последње две године почела наша Народнослободилачка борба негирати и потцењивати од стране Совјетског Савеза и неких назови с0цијалистичких држава, потребно је мало поближе видети у чему се је састојао и колики је био наш допринос У борби против фашистичке коалиције и р“акције уопште. :

Кад су се подивљале хитлерове хорде опијене дотадашњим ратним успесима по Европи, бациле 22 јуна на Совјетски Савез — тада једипу земљу социјализма и претиле да, је униште, а тиме "“ борбу међународног радничког покрета врате за више година уназад, наша Партија, је свесна, своје интернационалистичке обавезе позвала све