Narodna milicija

Розје oslobođenja naše zemlje — naši narodi poneseni elanom borbe sa ne manje samopregora i heroizma pristupili su obnovi razorene i opustošene zemlje, lečenju ratnih rana i spremanju uslova za ekonomsko podizanje zemlje za izgradnju socijalizma, da bi nepune dve godime posle oslobođenja pristupili izgradnji prvog Petogodišnjeg plana.

· Pristupajući planskoj privredi — ostvarenju prvog Petogodičnjeg plama elektrifikacije i industrijalizacije zemlje kao baze za brzu izgradnju socijalizma, naše rukovodstvo je postavilo princip: »graditi socijalizam. sopstvenim snagama«. Koliko je takvo postavljanje stvari bilo i jeste pravilno najlepše je pokazala naša praksa.

Već sama izgradnja socijalizma je grandiozno delo čiju vrednost može ceniti istorija, a u našem slučaju to je ероћа то delo, ono pretstavlja prvi ozbiljan korak na putu praktičnog ostvarivanja dela Marksa —d Engelsa — Lenjina -— primena njihove teorije u razvitku socijaligma, principa ravnopravnosti među narodima, malim i velikim, porastu i proširivanju demokratičnosti, sve šireg učešća marodnih masa u vršenju funkcija vlasti.

Neprijatelji izgradnje sooijalizma su elektrifikaciju i imdusmtrijalizaciju maše zemlje proglasili utopizmom, granmdomanijom, memogućnošću, pogotovo uz oslanjamje na sopstvene snage, no to je bilo razumljivo kada su činili kapitalisti — neprijatelji socijalizma. No, nije proteklo mnogo vremena od donošenja Zakona o prvom Petogodišnjem plamu, a naši nazovi prijatelji rukovodstvo SSSR-a i zemalja narodne demokratije pokazali su znake nezadovoljstva sa našim planom i nastojali ubeđivati nas da nam nije nužna teška industrija jer da je oni: imaju i slično. Ove primedbe koje su dolazile за 15toka, ma da su govorile o njihovom stavu prema izgradnji socijalizma tu: našoj zemlji nisu uzimane kao zla namera — neprijateljstvo, već su tumačene kao posledica. nepoznavamnmja naših mogućnosti, hrabrosti i sposobnosti naših naroda za ostvarenje i takvih zadataka kao što je Petogodišnji plan. Kasniji događaji su pokazali, da njihovi, na oko dobronamerni prigovori o visini zadataka Petogodišnjeg plana i teškoće njihovog ostvarenja, nisu ništa drugo nego izraz neprijateljstva prema. našoj zemlji i narodima, a izgovori o nemogućnosti blagovremenih i planskih isporuka kupljenih i često u potpunosiji isplaćenih. postrojenja i mašina za mašu industriju — su bili prikrivena sabotaža — ometanje izgradnje socijalizma pripreme da se naša zemlja potpuno ekonomski, a potom i politički potčini interesima rukovodilaca Sovjetskog Saveza. To je bio plan da Jugoslavija postane stvaran privesak i izvor jeftinih sirovina Sovjetskog Saveza i ostalih istočnoevropskih zemalja.

Donošenjem zloglasne rezolucije Infirmacionog biroa htelo se je učiniti kraj nezavisnosti naše zemlje.

Ekonomski položaj naše zemlje u vremenu donošenja rezolucije IB-a bio je ozbiljan i težak. Naša spoljna trgovina, izvoz i uvoz bio je pretežno orijentisan na. SSSR, i zemlje istočne Evrope, a postrojenja za podizanje industrije trebala su u potipunostil biti uvezenai iz tih zemalja. Obustavljanjem isporuke i mprekidom trgovinskih odnosa, bolje reći pribegavajući politici ekomomske blokade protiv naše zemlje rukovodiodi Boljševičke partije i partija zemalja Informbiroa htjeli su dokazati podlu i prljavu tvrdnju rezolucije i mjihovog kontrarevolucionamrmnog učenja da nije moguće izgraditi sooijalizam bez pomoći Sovjetskog Saveza. No, to tvrđemje propraćeno konkretnim merama blokade, kao. i ostale poduzete mere u cilju ometanja i onemogućavanja izgradnje socijalizma u našoj zemlji dokaz su, ne samo neprijateljskog stava ovih rukovodstava prema narodima Jugoslavilje i socija-

lističkoj Jugoslaviji posebno, nego njihovo neprijateljstvo prema socijalizmu uopšte, njihovu izdaju socijalizma i prelaženje u tabor kontrarevolucije. No ii ta mera koja mas je ozbiljno svakako pogodila, blagodareći snazi naše Partije i naših naroda, genijalnom. vođenju i Partije i nanoda od strane CK KPJ, na čelu sa drugom Titom, odličnom. poznavanju. tvoračkih sposobnosti i privrednih snaga uopšte ı brzom preorijenftisanju naše spoljne trgovine, ne samo da nije dovela do rezultata koje su očekivali rukovodioci Informibiroa, nego je naprotiv ubedila sve ljude naše zemlje u njihove snage, u sposobnost da sami izgrade socijalizam. I kao rezultat te mere, zajedničkih mapora i rukovodstva i svih radnih ljudi u zemlji savladana je pored niza predviđenih teškoća, teškoća na koje se je račumalo i koje su posledica opšteg napoma i porasta proizvodnih snaga u zemlji, i ovu koja je prljavo delo kontrarevolucionarnog napada na jednu sodijjalističku zemlju i njenu nezavisnost. Ona je prebrođena tako uspešno da ne samo da nije došlo u pitanje ostvarenje Petogodišnjeg plana u celini, nego u osnovnim granama čak ni godišnji plamovi, pa ni onaj iz 1948 godine koja je svakako: bila. najteža. Naproitiv, naš plam je za prve tri godine me samo ostvarem uzev u celini nego i premašen. On u svojim osnovnim, granama; biće ostvaren za četvrtu godinu Petoletke. Konačno, naš Petogodišnji plan elektrifikacije i industrijalizacije zemlje biće lostvaren u predviđenom roku -— čak do sad je u nekim granama privrede ostvarena proizvodnja planirana Petogodišnjim planom.

Zakon o Petogodišnjem planu je precizirao osmovne zadatke Petoletke i oni su sledeći:

1. Likvidirati privrednu zaostalost; 2. Podići i učvrstiti privrednu: i odbranbenu snagu zemlje; 3. Učvrstiti i dalje razvijati socijalistički sektor narodne privrede u gradu i selu i 4. Podići opšte blagostanje radnih ljudi naše zemlje. Po svim ovim zadacima do danas je mnogo učinjeno, toliko da je naša zemlja, izmenlila svoj lik. Stotme novih fabrika i elektrana — naša teška industrija — daju nam magu novih proizvoda koji ramije nisu proizvođeni u našoj zemlji. Naša teška industrija je već ranije postala solidna baza dalje industijalizacije zemlje i kao rezultat tog uspeha па роби industrija/lizacije i jačanju naše privredne moći u celini jačala je odbranbena moć naše zemlje. Naša Armija: je snabdevena i svakog dana sve više dobija majmođernija sredstva koja ne ugrožavaju nikoga, koja u rukama naše istinski Narodne armije služe isključivo čuvanju naše Narodne revolucije i socijalističke domovine. Naši dalji uspesi u dizanju ekonomske i odbranibene moći naše zemlje, znače dalje jačanje jednog ozbiljnog faktora mira u svetu u koji se zaista pretvorila naša socijalistička zemlja.

Pored napora koje je naša zemlja morala: činiti i čiпада и oblasti privrednog jačanja i tehničkog uzdizanja, ne manji mapori i ne manji rezultati su postignuti u oblasti političke mobilizacije naših naroda :u njihovom sve širem upućivanju i upravljanju. državom u sve širem učešću radnih masa u vlasti. Pored Zakona o nacionalizaciji i ostalih mera koje su poslužile za stvaranje osnove za izgradnju socijalizma, jačanju narodne vlasti i sve većoj demokraffizaciji zemlje, naša Narodna: skupština je na prvom svom zasedanju drugog saziva donela Zakon o upravljanju privrednim preduzećima od strane radnika. Značaj tog zakoma dovoljno je podvukao drug

' Tito u svom govoru koji je održao u Narodnoj skupštini

obrazlažući taj Zakon, sledećim rečima: »Donošenje toga Zakona biće najznačajniji historijski čin Narodne skupštine poslije donošenja Zakona

9