Narodna milicija

o nacionalizaciji sredstava za proizvodnju. Preuzimanjem sredstava Za proizvodnju u državne ruke još nije bila ostvarena altciona parola radničkog pokreta »Fabrike radnicima«, jer parola »Pabrike radnicima«, »Zemlja seljacima« nije neka apstraktna propagandistička parola već takva koja ima u sebi duboko sadržajan smisao. Ona sadrži u sebi čitav program socijalističkog odnosa u proizvodnji, u pogledu društvene svojine, u pogledu prava i dužnosti — i prema tome može se i mora ostvariti i u praksi, ako mislimo da zaista izgradimo sOcijalizam«. A to znači da donošenjem OoVOS Zakona 1 preduzimanjem niza mera u vezi primene i istoga je počelo u praksi da se ostvaruje načelo izgradnje socljalizma po kome fumkcije upravljanja privredom u sOCIjelizmu moraju sve više prelaziti sa države na neposredne proizvođače. To je uslov da se socijalističko društvo ne izrodi u svoju suprotnost, a demokratičnost upravljanja državom u despotsko-birokrnatski sistem vladanja nad trudlbeničkim masama kao što je to slučaj u prvoj zemlji soclijalizma — u SSSR-U.

Naša zemlja izgrađujući socijalizam, boreći se za svoju ekonomsku i političku nezavisnost, za mir u svetu, za miroljubivo rešavanje nastalih sukoba igmeđu. pojedimih namoda i zemalja, za ravnopravne odnose među narodima, u posleratnom periodu neosporno je imala Vo likih uspeha, takvih koji su digli ugled naše zemlje u svetu do tog stepema kakav nikad nije ranije imala. 2аuzimajući po svim tim pitanjima dosledan marksistički stav ona je, i baš radi toga: postala objektom najbesomučnijih napada sa strane Sovjetskog Saveza i zemalja Informbiroa, takvih napada koji su išli i još uvek idu za tim da učine kraj nezavisnosti naše zemlje. U toj borbi koja nam je neopravdano nametnuta od strane TUkovodstva Boljševičke partije i koju su slepo prihvatile sovjetske agenture u kompartijama IB-a, nisu se birala sredstva počev od najbezočnijih laži i kleveta, kao što je ona da smo izdali socijalizam, da se nismo borili i dr., kroz ekonomsku blokadu i raskidanje svih ugovora i ugovornih obaveza koje su ove zemlje imale sa našom zemljom, do zveckanja oružjem na našim granicama, pozivima na svrgavanje naše legitimne vlade, oružanih provokacija pa do besramnog optuživanja naše zemlje i Partije o udaranju noža u leđa oslobodilačkom pokretu u Grčkoj, nameri da se podeli Albanija između naše zemlje i Grčke, optuživanje za rat u Koreji, a da se i ne govori o ostalim bezočnostima sovjetske politike kao u pitanju Slovenačke Koruške i dr.

Karakterišući sadanju međunarodnu političku situaciju, drug Kardelj u svom velikom govoru na zasedanju OUN, rekao sledeće: »Atmosfera teške međuna rodne zategnutosti, koja je bremenita ratom, dominira danas kako nad radom OUN, tako i nad celokupnim odnosima među narodima.« Tu situaciju koju još od pred kraj Drugog svetskog rata zaoštravaju ralini huškači Zapada, naročito je pooštrila politika Sovjetske vlade koja preko dve i po godine vodi, pod paroclom. borbe za mir, politiku stvaranja interesnih sfera, dominacije i podjarmljivanja dmugih naroda, politiku zakulisnog nagađanja sa ostalim 'mperijalistima na račun malih naroda — Коnačno politiku sabotaže napora naprednih snaga u svetu, za obezbeđenje i učvršćenje mira. Borba koju vode protiv naše zemlje je samo jedam drastičan primer hegemonističke. 1 nemiroljubive politike sovjetskih rukovodećih ljudi koji, da bi opravdali bar pred svojim пагоdom, jer gde drugo to ne mogu, to im onemogućavaju sopstveni pastupci, optužuju našu zemlju kako ugrožava bezbednost i bezbednost istočnoevropskih zemalja, da

Ја

род ето vazduhoplovne i druge ratne baze na račun Amerikanaca i tvrde druge isto takve besmislice koje su od početka do kraja lažne i izmišljene. Kakva je naša politika u odnosu na druge narode i zemlje rečito govori naša praksa, a ona je takva da je drug Kardelj mogao u pomenutom govoru гес:

»...da Jugoslavija ne pripada nikakvim blokovima, da ni sa kojom zemljom ni javno ni tajno nije sklopila bilo kakve vojne saveze i da na tlu Jugoslavije ni jedna strana sila, mi neposredno ni posredno, ne raspolaže nikakvom vojnom bazom niti učestvuje ma u kom obliku u određivanju pravca odbranbene politike jugoslovenske vlade. Narodi Jugoslavije i njihova vlada ne gaje nikakve agresivne namere prema bilo kojoj susednoj zemlji i ničim ne ugrožavaju niti žele da ugrožavaju njihov mir i njihovu nezavisnost.«

Sprovodeći dosledno taj stav po pitanju odbrane mira u svetu, protiveći se svakoj agresiji i primenjiva– nju rata kao sredstvo za rešavanje sporova između namoda, naša delegacija među ostalim naprednim snagama u svetu zauzima jedno. od najvidnijih mesta, jer maš stav po tom pitanju je stav svih istinskih prijatelja mira u svetu. I naša zemlja na, svim međunarodnim forumima i sada na Generalnoj skupštini OUN je dosledam pobornik toga stava, a u pitanju odbrane nezavisnosti i integriteta naše zemlje naš stav je drug Kardelj izložio na Generalnoj skupštini ovim rečima:

»Narodi Jugoslavije branili su u prošlosti i braniće iu budućnosti svoju nezavisnost i integritet svoje zemlje od svake agresije i od svakog pokušaja da se ugrozii njihovo pravo da u svojoj zemlji sami odlučuju. Ali oni neće da učestvuju u bilo kakvom agresivnom ratu i žele da žive u trajnom miru i u miroljubivoj saradnji sa svim narodima a pogotovu sa svojim susedima. U duhu ovog dosledno miroljubivog stava Vlada FNRJ izjavljuje da je spremna da sklopi sporazum o trajnom miru i nenapadanju sa svakom od susednih zemalja.« Pa i ovako jasan stav i praktični napori naše Vlade ne smetaju sovjetskim rukovodiocima da nas optužuju za omo što вата čine, bolje reći da dižu poviku na nas da bi skrenuli pažnju sa svojih ratnohuškačkih i agresivnih postupaka. Tako naša zemlja, kojom je u posleratnom periodu obnove i kasnije izgradnje socijalizma rukovodila Komunistička partija Jugoslavije i njen CK na čelu sa drugom. Titom, dakle ona ista Partija i njemo rukovodstvo koje je rukovodilo četverogodišnjom borbom naroda Jugoslavije, morala je prebroditi sve teškoće da bi ostvarila ciljeve koje su sami sebi postavili narodi Jugoslavije. I savlađujući te teškoće ona se sopstvenim snagama uzdigla do tog stepena i do tih mogućnosti da pitanje izgradnje socijalizma sopstvenim snagama je stvar koja ne dolazi u pitanje. Njena ekonomska moć — postignuća u ostvarenju Petogodišnjeg plana, moralno političko jedinstvo naših naroda, to, garantuju. I savlađujući sve teškoće narodi Jugoslavije su prebrodili najteži deo puta izgradnje socijalizma i preodoleli svim neprijateljskim nasrtajima, i danas proslavljaju šestogodišnjicu oslobođenja Svog glavnog grada, s pravom: ponosni na put koji su prešli za ovih 6 godina, sa punom verom u svoje buduće pobede u svoju srećnu budućnost koju grade sopstvenim snagama.

U čitavoj toj borbi naroda Jugoslavije Beograd ima svoje posebno mesto i kao rukovodeći političko ekonom-

- ski i kulturni cemtar i kao primer samopregora 1 zala-

ganja koje su ispoljili njegovi ponosni građani u toj borbi.