Narodna milicija

ратна срећа окренула против севернокорејске владе и како су снаге под командом америчког генерала Дагласа, Макартура почеле врло брзо да се приближавају 38 упореднику — граници између Северне и Јужне Кореје то се у Уједињеним нацијама, постављало као. најважније питање да ли ће трупе ОУН прећи 38 упоредник или не. Ово питање коментарисано је на разне начине пре претресања у Политичком комитету Генералне скупштине. У америчким дипломатским круговима питање преласка 38 упоредника постављало се као чисто војно питање о коме коначно одлуку треба да донесе генерал Макартур. Други су, међутим — међу којима су били делегати Југославије и Индије — сматрали да би ОУН погрешила у својој политици ако би одобрила генералу Макартуру да пређе демаркациону линију. У таквој ситуацији са доста подвојених мишљења, делегације Велике Британије и седам других држава поднеле су Генералној скупштини резолуцију у којој се предвиђају нове акције Уједињених нација политичког и економског карактера у вези са будућношћу Кореје, У овој резолуцији прећутно се дозволило снагама генерала Макартура да пређу 98 упоредник. Резолуција осам држава је усвојена, на Генералној скупштини и одмах после тога снаге ОУН стварно су прешле у Северну Кореју. У смислу ове резолуције је и привремена комисија, која је створена док Комисија ОУН за уједињене и обнову Кореје не почне да функционише, већ дала свој пристанак Макартуровим снагама да преузму власт на територији Северне Кореје. У британској резолуцији се предвиђа уједињење Кореје, стварање јединствене демократске и независне државе, одржавање слободних избора и указивање сваке врсте помоћи корејском народу у економском и социјалном погледу.

Делегација ФНРЈ се у појединим тачкама сложила, с овом резолуцијом, али се уздржала од гласања у це лини, Шеф наше делегације друг Кардељ, у говору који је том приликом одржао, рекао је да влада ФНРЈ исто тако како не одобрава политику севернокорејске владе и њену агресију на Јужну Кореју, не може се сложити ни са тачком предложене резолуције према којој се трупама ОУН дозвољава прелаз у Северну Кореју. По мишљењу југословенске делегације, прелаз преко 88 упоредника задаје тежак ударац ауторитету ОУН. Јер, више се не ради о томе да, се ОУН ангажује за спречавање насилног мењања предратног стања у Кореји (спречавање продора севернокорејских трупа у Јужну Кореју), већ се сада — како произилази из резолуције седам држава и стварне акције — Уједињене нације ангажују у томе да и оне својом војном снагом измене предратно стање у Кореји, то јесте да униште Северну Кореју. Садашња улога Уједињених нација у Кореји (прелаз преко 38 упоредника) по мишљењу наше и других делегација није у интересу учвршћења мира у свету нити у интересу независности и уједињења, корејског народа. Од тога како ће мере предвиђене у британској резолуцији бити спроведене зависи успех акције ОУН у Кореји. Међутим, досадашње неко препоруке Генералне скупштине и извршене акције, нарочито одобрење америчким трупама да пређу 88 упоредник, не дају гарантије да бе корејско питање бити дефинитивно решено онако како то жели сам корејски народ.

У генералној дебати већина делегација искористила је ситуацију у Кореји за напад на став Совјетског Савеза према ОУН и за изазивање немира у разним деловима света, Рат у Кореји показао је да ОУН, а посебно Савет

безбедности не располажу ефикасним органом међународне безбедности који би спречио агресију и осигурао мир у свету. Постојање права вета у Савету безбеднозти пружа могућност свакој од пет великих сила да паралише акцију Савета у најодлучнијем моменту. Да би акције У неком будућем субоку до кога може доћи биле брже, ефикасне и неометане, америчка делегација заједно са јот шест делегација поднела, је Генералној скупштини резолуцију којом се проширују овлашћења Генералне скупштице, очекујући — што се стварно и обистинило — да Бе предлог наићи на општи пријем, Суштина овог америчког предлога састоји се у овоме: ванредан сазив Генералне скупштине у року од 24 сата, ако би Савет безбедности био спречен од стране једне од великих сила да, ступи у акцију приликом повреде мира или акта агресије; образовање специјалног органа, Генералне скупштине патроле безбедности — који би спровео хитну непосредну акцију на територији на којој прети избијање међународног конфликта са дозволом или на захтев дотичне земље; затим, стављање на расположење Генералној скупштини оружаних снага, чланица, ОУН које би се употребила ва акцију у случају потребе и најзад образовање Специјалног комитета Генералне скупштине који би проучавао и подносио извештај о средствима које би Уједињене на- | ције могле да примене у колективним акцијама, укључу“ јући примену оружаних снага. Већина делегација подржала је ову резолуцију, сматрајући да би њена примена отклонила постојеће слабости ОУН. Међутим, неке делегације, међу којима и југословенска, поднеле су низ амандмана на америчку резолуцију у циљу тачног разјашњења, извесних сувише широких и неодређених формулација. Тако је шеф југословенске делегације Едвард Кардељ изјавио да југословенска, делегација у основи прихвата нацрт резолуције, али уз два амандмана. Први амандман предвиђа да употреба оружаних снага долази у обзир само као репресивна мера против утврђене агресије, а други да предложени органи Генералне скупштине и оружане снаге не могу бити коришћени за мешање у унутрашње политичке борбе ове или оне државе. Предлогу проширења овлашћења. Генералне скупштине супротста“ виле су се делегације СССР и источноевропеких земаља. Вишинеки је оптужио САД да овом резолуцијом желе да минирају право вета, у Савету безбедности и образложио је две совјетске резолуције У којима се предлажу ди

ректни преговори о важнијим међународним питањима, из"

међу пет великих сила и образовање сталне међународне снаге која би била У надлежности Савета, безбедности У коме постоји право вета, (ва стара теза Совјетског Савеза ya O свим међународним питањима, па. и о миру У свету, одлучују само велике силе, док мале државе "реба да се повинују њиховим одлукама, није нашла подршку међу делегацијама, Уједињених нација, изузев сателитских држава, Совјетског Савеза.

Југословенска делегација, стоји на становишту да, резолуција седам држава, уз предложене амандмане ако би се њени принципи правилно примењивали, може да отклони опасност новог рата. Али уз ову резолуцију требало би обавезно додати и раније “југословенске предлоге који се односе на тачно утврђивање агресора У једном будућем сукобу и на образовање »комисије добрих услуга«, Наша делегација сматра да би револуција седам др“ жава, тада добила своју пуну вредност, Ова резолуција и амандмани који су уз њу поднети налази се сада на разматрању у Политичком комитету Генералне скупштине.