Narodna milicija

|

ЈАМЕ

Радаруређаји и њихова примена

Радаруређај је један од новијих проналазака, који се засад углавном употребљава у војне сврхе. Његова, практична корист, иако још ни данас није потпуно усавршен, најочигледније је испољена у Другом светском рату. Радар станице су за време рата врло ефикасно послужиле британској, америчкој и совјетској авијацији за одбрану од Немачких ваздушних напада, а доцније и за, такозвано »слепо бомбардовање« непријатељских циљева. Исто тако и Немци су се много користили радаром за извођење својих војних акција. Углавном је радар у Другом светском рату највише послужио војним снагама савезника, Чак ни

данас многи наши људи не знају колико су велике биле.

услуге радара британској и америчкој авијацији, Може се слободно рећи да су радаруређаји, распоређени око Велике Британије, спасили ову земљу од још већих бомбардовања, од стране немачких ваздушних енага, и да је британска авијација, захваљујући радару, завршила прву ваздушну битку с Немцима, у своју корист,

Да видимо која су основна. својства радара, Радаруређаји примећују авионе даље од дурбина или било којег другог савременог оптичког инструмента. Помоћу радара могуће је приметити авион на 200—800 км. далеко, тачно одредити његову удаљеност, висину на којој лети и отприлике број авиона ако их има више. Радару не сметају ни облаци, ни ноћ, магла или киша,

Радаруређаја има више врста, У прво време то су били релативно једноставни апарати подешени само за једно место, Међутим, данас се радаруређаји налазе на земљи, у авиону, могу бити монтирани на неком аутомобилу. Али основни принцип рада радаруређаја је код свих врста углавном исти, Кроз историју развитка радара укратко ћемо се детаљније упознати са свим својсвима, применом и извесним недостацима, нису отклоњени.

Принцип на коме ради савремени радаруређај познат је већ од пре Другог светског рата, а први радар у свету појавио се 1985 године. Много година пре почетка рата научници су приметили да се врло кратки радио таласи, који полазе са Земље, одбијају од разних слојева у атмосфери и понова се враћају на Земљу. Помоћу оваквих таласа који се враћају на место одакле су пошли, односно који се одбијају, научници су на основу брзине радио таласа измерили удаљеност појединих атмосферских слоје“ ва. И знајући ово, што“је у ствари срж у раду радара, научницима није било тешко да дођу до радаруређаја. Требало је само створити још краће радиоталасне дужине које би се одбијале. и од ситнијих објеката, у атмосфери, Као што су авион или летећа, бомба. После више разних покушаја створен је уређај који одашиље равне кратке радњоталасе и прима их по њиховом одбијању од неког тела у зтмосфери

Радиоталаси које радаруређај одашиље врло су брзи, Они прелазе 300.000 км у секунди, исто колико и светлост. И на основу познавања, брзине радиоталаса могуће је измерити отетојање између радаруређаја и предмета од којег се талас одбија. Катодна, пев је најглавнији део радаруређаја. Дна мори раздаљину таквом прецизношћу да погрешка може да буде само 5 до 15 метара на 300 км.

Поред катодне цеви, за коју смо рекли да је најважнија, радаруређај има још ове главне делове: антенски систем, давач и примач, Код радара се давач и примач налазе један поред другог, што није случај код обичних

који још

његовим ~

радиостаница. Ево како раде ови делови, Давач преко антенског система, који има особину да шаље радиоталасе врло кратке таласне дужине, избацује у необично кратким временским размацима пулсеве електромагнетеких таласа, У једној секунди давач може да избаци по неколико хиља-

Покретни тип радара на положају

да пулсева. Избачени кратки талас издавача кад се одбије од авиона долази у примач. Талас који се одбије од авиона који се налази у близини радаруређаја. доћи ће брже, него талас одбијен од удаљенијег авиона, А колико ће касније стићи талас одбијен од удаљенијег авиона, показује катодна цев, Важно је знати за катодну цев да она не показује временску удаљеност, него директно удаљеност авиона у километрима.

Од давача одбијени талас пролази кроз грло катодне цеви и удара у застор (стакло премазано са цинковим силикатом) на коме оставља светлећу мрљицу која претставља авион, Ако у домету радара нема авиона, онда ће застор бити чист, без мрља.

Први радаруређаји мерили су само удаљеност авиона, док савремени помоћу нарочитих справа и антена мере и висину на којој лете авиони и правац њиховог кретања, Искусни манипуланти на радару према положају мрље на застору утврђују и приближан број авиона,

Усавршавање радаруређаја омогућило је све ши ру примену радара у рату па и за откривање ма скираних непријатељских авродрома, које авиони-извиђачи нису могли приметити, Дуго времена радар није могао

· да распозна своје авионе од непријатељских, те је: врло

често долазило до непотребних ваздушних узбуна, Тек доцније појавили су се на авионима мали радаруређаји

_ који су служили ва легитимисање, Немцима је у рату

успело да из једног порушеног британског авиона извуку неоштећени радар овакве врсте. С таквим радаром за легитимисање они су опремили своје бомбардере и извршили неочекиван и врло успешан напад на Лондон. Због тога су се радаруређаји за легитимисање врло често мењали за време рата.

У прво време радар је највише служио авијацији, Али доцније он је наншао на широку примену и у морнарици.

19