Narodna milicija

намском владом, који су и одржани 6 марта 1946 године, Тада је закључен привремени споразум о признању Демократске Републике Вијетнам као »слободне државе са сопственом владом, армијом и финансијама« која улази у састав Француске Уније, Према овом споразуму требало је спровести референдум у Кошиншини, најбогатијој покрајини целе Индокине, пошто су Французи тврдили да ова покрајина не жели да буде у саставу Вијетнама. Међутим, до референдума није дошло јер су француске власти, увиђајући да би се Кошиншина већином изјаснила за прикључење Вијетнаму, прекршиле закључени споразум и прогласиле марионетску »Слободну Републику Кошиншину«, Изговор за ово је био да Кошиншина не жели да живи у заједници са, Тонкином и Анамом, Међутим, отварни разлог заузимања Кошиншине је у томе што је ова покрајина. најбогатија пиринчом и каучуком, што је у њу инвестирано највише француског капитала и што Кошиншина може да претставља плацдарм за покоравање осталих вијетнамских покрајина. Од овог догађаја, који је уствари претстављао први отворени корак ка поновном успостављању француске доминације у Индокини, почела су непријатељства између француске колонијалне управе и: Вијетнама.

Јула. 1946 године у Фонтенеблоу (Француска) одржана је друга конференција између Хо Ши Минових претставника и француске војне управе у Индокини. На овој конференцији требало је одредити место Републике Вијетнам

у Француској Унији, дипломатске односе Вијетнама са.

страним земљама, решити питања уједињења вијетнамских покрајина — Анама, Тонкина и Кошиншине и ствара ња индокинеске федерације. Међутим, било је очигледно да. француске власти не желе овакав споразум и никаква одлука на конференцији није донета, сем одлуке да се обуставе непријатељства, Али оружане борбе нису обустављене. Непосредно после ове конференције француске трупе отпочеле су нове нападе на вијетнамске јединице,

У то време је и вођа десних социјалиста у Француској Леон Блум наговестио рат Вијетнаму, Он је у Народној скупштини Француске рекао: »Наш је задатак да сачувамо тамо (тј. у Индокини) француске животе и- да спасемо француске интересе.« Французи, који су се већ 1945 и 1946 године учврстили у важним градовима и пристаништима у Вијетнаму, почели су да се отворено припремају за борбу против вијетнамског народа и да довлаче војна појачања у Индокину. У новим француским трупама, које су образоване под именом Легије странаца, највише је било немачких ратних заробљеника. Јединице Легије странаца починиле су велике злочине над вијетнамским народом,

Француске власти у Вијетнаму врло често су постављале и мењале разне »владе« у вијетнамским покрајина ма, Али ни једна од тих »влада« не имајући никакве подршке у народу, није испунила очекивања. Почетком 1949 године покушано је да се помоћу анамског цара Бао Даја, који је уочи проглашења Републике Вијетнам абдицирао »у корист народа«, подигне углед профранцуским колони-

јалним властима у Индокини, Влада цара Бао Даја чак“ је призната од неких држава, а њени претставници били:

су увучени у чланство Економске комисије за Авију и Далеки Исток. Међутим, ни долазак Бао Даја и његове владе ниуколико није изменио ситуацију у корист Француза. 25

Нова офанзива вијетнамске армије

После релативно мирног периода од. фебруара ове године, када, су француске колонијалне власти употребили пребегле из Кине куоминтаншке војнике за борбу против Хо Ши Минових трупа, борбе у Вијетнаму поново су доибле шире размере. Хо Ши Минова Народна армија почела је акција нападом на француска утврђења на вијетпамско-кинеској граници. Истовремено појачане. су герилске акције у Кошиншини и Анаму. За последња, два месвеца Вијетнамци су избацили Французе из више од 10 јаких упоришта у Тонкину и заувели већи део ове покрајине. Французи се још држе у делти Црвене Реке, која утиче у Тонкиншки Залив и западно од тога у околини Ханбја, главног града Тонкина. По свему изгледа да садашња, офанзива Хо Ши Минових трупа није само већа партизанска, акција, већ операција већих размера, Амерички лист »Њујорк хералд трибјун« у извештају. из Вијетнама писао је 15 октобра следеће: »Борбе у Индокини прешле су фазу герилских борби, четних заседа и борби изолованих батаљона. Оне су постале нешто што много личи на прави рат.«

И Француска влада је озбиљно забринута садашњом ситуацијом. Из Париза су били упућени у Индокину француски министар за Удружене Државе Летурно и генерал Жијен, који треба. да допринесу побољшању снтуације у корист француских трупа. После повратка у Париз Жијен је изјавио да би за спас француских трупа у Индокини биле потребне нове трупе и нова опрема, По његовим речима, једино то могло би да спасе француски положај у Индокини. Иако Француска заједно са Бао Дајевим јединицама има око 140.000 војника, а Народна армија Вијетнама близу 120.000, француски војни стручњаци изјављују да овај контингент војске није довољан и да би било потребно најмање још 50.000 добро обучених војника. Сада

се воде преговори о повећању Бао Дајевих јединица, ко-

јих има око 45.000 људи, Према прорачунима Бао Дајеве владе, њене јединице требало-би да имају 150.000 људи, чија би опрема коштала око 400 милијарди франака, Међутим, и питање најнеопходнијег контингента трупа ва Вијетнам, ва чије би стварање требало утрошити 40 МИЛИ јарди франака, не могу да реше ни Бао Дајева ни француска влада без знатне финансиске помоћи САД. Један француски прететавник изјавио је недавно да би САД требало да подмире две трећине потребних трошкова, Борба. народа Вијетнама. за стварање независне државе је правилна борба. Међутим, постоји опасност да едвјетско Министарство иностраних послова искористи и овај народноослободилачки покрет за своје посебне цижеве у међународној политици и тиме уништи осамдесетогоиу борбу вијетнамског народа за. ослобођење. Јер, довољно се сетити како је совјетска политика уништила, напредни покрет грчког народа, Исту слику даје нам ин данашњи рат у Кореји, кога је за рачун совјетске политике повела севернокорејска влада. Агресија на Јужну Кореју, која је извршена под паролом ослобођења корејског народа од режима Синг Ман Риове владе, није ништа, донела, корејском народу до разрушену земљу и смрт хиљадама и хиљадама корејских војника и грађана у оба, дела Кореје. Борба, народа за ослобођење од колонијалне управе и за стварање националних држава данас се мора ускладити с борбом свих народа, света да би се отклонила свака могућност избијања новог светског рата. |