Narodna skupština

СТРАНА 378

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Стојановић, Анта Рајичић, Стојан Станковић, Љубинко Милинковић, Раша Нинић, Максим Сретеновић, Благоје Божић, Ђока Брачинац, Урош ВукиКевић, Н. С. Протић, Жив А. Радосављевић, Мих. Ристић, Радоје М. Костић, Милан Глигоријевић, М. Веселиновнћ, Драгољуб С. Илић, Таса Ђикић, Коста Борисављевић и Новак Милошевић. Потпредеедник — Сви ови иредлози унућују се надлежном одбору. Стојан Станковић — Народној Скуиштини иознато је, да ностоји предлог Мих. Ристнћа н другова, којнм траже, да се измени чл. 33 зак. санитетског и да се дигне забрана иродаје иресннх оианака. Тај нредлог бно је уиућен Државном Савету и као што знаге, Државни Савет вратио га јз Скупштпни на прегрес. Еако је ферије ту и како у року овога ферија истиче рок првог Јануара, када треба министар да извршн решење лањске Скунигпше, односно нресннх онанака. Да не би ова важна ствар остала нерешена у Скунштпни, иошто не може сад да се реши, то сам узсо реч да замолнм Скупштнну да донесе оваково решење: ,да Народна Скунштина реши, да мнннстар нс нзвршује решење лањске Скупштине, док се не решн предлог Мпх. Рнстића н другова". Ја сам овај предлог наппсао и молим 10 посланика да ме потпомогну. (Ногиомажу га). Потпредеедник — Изволите поднети тај нредлог нродседништву. (Г. Сганковић нодноси иредлог). Налази ли Скупштина да се још сада може одмах решаватп? (може, може). Скуиштпни је иознато да постојн закон о нословном реду у Скуиштини, који ироиисује, како пма да се решавају сви предлози посланички; п ирема томе немогуКе је да се сад одмах о оваковом једном нредлогу решава (Тако је). Макеим Сретеновић — Добро је наиоменуо иоштованн нотнредседннк г. Катић, да се ио иословнику не може 1)ешавати сад о овом предлогу. Шта више ја велим, да му а и иредлогу г. Мијаила Ристића иосланнка није ан било места ; није му место за то, што би се уираво ноказало да је владн нсмогућно извести један закон, који постојп у интересу народног здравља. Ностоји једно решење главног санитетског савета да је у интересу народнога здравља и домаће стоке преко нужно да се не носи у народу впше преснн опанак; а нарочито од преснпх кожа, које се доносе са стране. Па кад постоји један такав закон и једногласно решење санитетског савета, којн ннје иред собом имао ннтерес ничији, него народно здравље даље, кад ностојн један расоис, који је издао минисгар, који је иостао као минпстар из народне већнне иозцавајући народне жеље п потребе одазвао се иотрзбама и жељама народним, те је том приликом и издао такав распис, да бн тпм нутем народу колнко толико номогао, у његовим натњама и одклонио којекакове болешчнне, што се са стране преносс иа разним кожетинама сировим н калеме се на народ п његову стоку. пошто довољно лекара у народу нема, даље уз то иостојп скунштинско решење, које смо прошле године донели, на основу ког је г. министар унутрашњих дела понова издао опет расппс о обустави ношења пресннх опанака — кад све, госиодо, то ностојн, ја онда не би нмао како бн то изгледало: лањске године донелн једно решење руковођени предњим разлозима а ове године ионнштаватп га? Дакле на основу тога што Скупштина не може решаватн о овоме предлогу, даље на основу тога што не би било доследно доносити лањске године онако решење н ове године га поииштаватн, онда би онемогућилн владу да може ма какве мере оваке природе у будуће извршавати. Ја ово говорпм обзирући се иа заклетву, коју сам ноложно као пародни иосланпк, не обзирућн се нн на Јанка нн на Марка ин на велико иродавце иресиих кожа ии на заинтересеване, којн ово траже, Потиредеедник — Председништво налазп да обавести Скуиштпну да има много посланнка пријављених за реч о овој ствари. Међутпм ио иословнику не може биги говора о оваком иредлогу, док он не нде у одбор. (Чује се : да се огласн као хпган).

Ђока Брач-инац — Овде се не тражи закон него да се решење лањске Скунштине не пзвршује дотле док Скупштнна не реши овај нредлог. Ја мнслпм, да се раснис минпстров задржи од извршења дотле, док иредлог Мпх. Ристића не пзађе пред Скуишгииу. Потпредеедник — Да се доносп решсње треба нретходно да се ирегресе, а да буде претрес треба да дође на дневни ред. Ннкад се не може решаватн онога дана, кад је иоднет, него тек после 24 часа. (Тако је). Стављам на гласање: ко је за то да се овај предлог као хптан упугн одбору нека сед<<; а ко је против нека устане? (Већпна седи). Оглашујем даје Скуашгина, овај иредлог уиутпла одбору као хитан п да се сутра ставн на дневнп ред. Изволпте чути два указа краљевеких намееиика. Секретар Дука Лазаревић чнта : У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕАИЧАНСТВА АЛЕЕСАНДРА I по милости божјој и во.би народној Краља Србије 1У1И КРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ На нредлог Нашег мннистра фннанцнје, а но саслушању Нашег министарског савета рсшнлп смо н решавамо : Овлашћује се мнннстар финанцнје, да овогодпшњој Народној Скуиштпнн може иоднеги на решење : предлог о исилатн реквпзпцпје, узетих о немирима у 1883 години. Наш мнннстар финанцнје нека овај указ изврши. 14 декембра 1890 год.

У Београду

Министар финансије Др. м. В. Вујић

Јов. Риетић с. г. К. С. Протић с. г. Ј. Бели-Марковић с. г.

Тај предлог гласн : Миниетаретво Финанеије КБр. 14.863 17 децембра 1890 год. Београд Народној Скушитини У 1883 години, а на основу члана 38 и 5 6 Устава од 1869 годнне, ирогласи се ванредно стање у земљи округа црноречком и књажевачком, даље, Алексннцу, срезу алекснначком и бањском у бив. окр. алексиначком у срезу крајинском окр. крајннског, краљевскнм указом од 21, 25 п 27 октобра п 1 новембра 1883 (Збор. XXXIX стр. 277 и 280). На основу члана 2 закона о устројству војске, крлљевским указом од 22 октобра исте годнне (Збор. нсти стр. 265) ставн се н одређена војска за новраћај реда у овима крајевима у ванредно стање и иод команду главног команданга н краљевског комесара. За нздржавање ове војске, а по наредби главног команданта и краљевског комесара, узнманс су намирннце од народа у реченим крајевима. Неке намнрнице узимане су у виду реквизицпја, а неке немају облик реквпзнцнја. 0 оном првом узимању има рачуна; а о овом другом нема, него га ноједннцн добијају овереннм онштннскнм уверењима н про1 ценама. На основу ч.1. 38 н 56 истог Устава краљевским указом од 22 октобра 1883 год. (Збор. XXXIX стр. 268) нарсђсно је,

Је лн вољна Скупштппа да се огласн као хнтаа? (Јесте). | да сав трошак, који се учпни радн новраћаја реда у оннм