Narodna skupština

СТРАНА 384

НАРОДНА СКУПШТИНА, - САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

счар иалази да у иитересу бољега рада у судовима 1реба да му се уетунп ово ираво кажњења. Ево шта каже : „за немарио вршење дужиости и недостојио иоиашање у службн и т. д." Дакле само за ово он хоће да казни. Кривице ове, госиодо,таквога су рода, да заиста, ако хоћомо да тежнмо томе даказнимо ове кривице и да иримена ове казне заиста буде иравнчна ја вам кажем да бп ираведније било, да се то ираво даје онима, који неиосредно врше надзор над судпјама. Јер кад судија не долази на дужност илп се неуљудно ионаша, онда ко ће нре за то да дозиа ; да ли министар или његов иретностављенп иредседник. На свакн пачии,на ирвом месту, стоји одговораи и иред судом п иред мннистром иредседник суда као највнши старешина V томе суду, и кад он нма, око себе такве суднје, који сматрају да се судока независност састоји у томе да они долазе на дукност кад хоће и да раде кад хоће, да узму иредмет иа да га метну иреда се на да се само шетају но канцеларпји, илп да бекријају и да се ваљају ио сокаку ннјани, онда, госиодо кажем, да ако но несрећи нма таквнх судија ко.јн овако раде онда је то жалосно. Дакле кад иредседник суда пма ио кога таквог судију уза се, онда чнм он то примети, треба да сматра за своју колегијалну дужност, да таквога судију нрво леиим речпма опомене, па после да га казни укором на ако и ово не номогне, нека начини оитужбу и нека га оитужи касацноном суду а то ће битп праведна оитужба разуме се да ирпбере о свему доказе како он не долази уредно на дужност н т. д.; ц онда касациони суд има ирава да буде ирема таквоме суднји строг. Али господо, никако не могу статн на то земљиште, да дозволим да за овакве кривице буде надлежан мннистар иравде. Госиодо, миннстар иравде то је иолитичка личносг, он је често иреставиик иолитичке иартије. И госиодо, ма колнко мн веровали у ноштен рад н у савесност миннсгра правде ипак зампшљам, да се овде прави закон за дуже времеиа п могу се међутпм прплике, назорп н лнца ироменутн и онда кажем : можемо ми, баш којп са; мпслимо да би требало и овако једну благу меру усвојитн, можемо ми баш самп битн тн, који ће рећн : међер ми не знадосмо шта опо одобрисмо министру нравде. Нрема томе мислнм, да ова мера коју прописује чл. 38 и којом мисли г. нинистар да би могао укротити неваљале суднје не треба да се усвојн. Ја мнслим да ово није ннкаква мера, којом он мнсли да постигне ову цељ, јер ће он нрво морати да се ослања на председнике, те дп од њнх тражи нзвештаје н тек ио њиховој представкп изриче казиу. И госиодо, кад се овим не иостизава оно што је г. мниистар иравде хтео да ностпгие, и кад бн боље бпло да остане да касациони суд судн, јер се на њега неће нматн ирава нн суднја да жали да га је осудно из нартијске мрзостн, нлп за хагар мииистру — нрема томе ја оиет излазим иред Скунштнну и кажем да ћу гласати за иројект са изменама, које је одбор учинно, за нројокт, дакле одборов. Министар иравде Мика Кр. Ђорђевић — Господо посланици ! Други је дан како се водн начелна дебата о нзменама н доиунама у закону о судпјама, које сам нмао часг да ноднесем Народном Иредставништву на одобрење. Воднти тако дугу и тако бурну начелну дебату о јсдној стварн, која кад се само мало изближе оцени, но својој садржинп н нс може битн предмет начелне дебате, изгледа ми, да се најблаже изразим, впше него чудно. Иројекат закона о судијама, којп вам је у рукама, садржн у себп свега двадесет и један члан, од којпх цигло два могу бнтн иредмет дискуснје, а сви осчали чланови узети су из Устава, и они нити могу нпти смеју бити иредмет нн сиецпјалне а камо ли начелне дебате, него се морају иримитн таквн каквн су. Кад ствар дакле тако стоји, и када у начелној дебати ирву реч узима поштовани иосланнк госиодпн Авакумовић, шеф оиознцнје, човек којн но својој ирошлостн, имену н заппмању заузнма угледно место у нашем друшгву, — то се онда и нехотице намеће питање : да ли је могуће да го госнодии Авакумовић нпје зиао, да он то

није впдео — ннје прочитао? Ја иемам куражи да тврдим ни једно нн друго, јер ако бнх тврдпо да то госнодин Авакумовпћ ннје знао илп није ирочптао, огрешпо бих се о његово име које ужпва у иравној лнтератури. Ннтаћете : па шта је онда узрок да г. Авакумовић заиочиње тако дугу и бурну начелну дебату, кад је њему то све добро познато било као и мени ? Осгављам да сами на то питањо одговорите, а ја ћу цреко њега да пређем са ћутањем. Г. Авакумовпћ н његови другови нпсу имали нрава да своју теи^ку Крунову батерлју некорисних разлога уводе у борбу ирп начелвој дебатн. Томе је бнло места прп специјалној дебати, — тамо код оних чланова, који њпма изгледају тако смртоносни за независност судску. Радећн тако уштеднли бп себи труда да не морају говорити дваред о једиој ствари, а Народном Оредставништву време, којеје и сувише скуио. Но кад они то ннсу учиннлп иего пзазнвљу борбу ире времена, то ја нсту примам и иотрудићу се у колико ми слабе сше допуштају, да неираведио I уирављене наиаде одбијем. Госиодо иосланнци! У првом реду сматрам да ми је дужносг да Народном Нредставнпштву иокажем узроке, који су изазвали ове нзмене н допуне у закону о судијама; па ћу 1 се тек онда вратити на разлоге, којп су изнети нротиву овога предлога п доказатн у колико су они основани. Као што је познато до 1881 године мн ннсмо ималп специјалан закон о судијама. Ималп смо закон о устројству | трговачког суда од 1859 године, и закон о устројству окружних аиелацпоног и касацпоног суда од 1865 године. 'Гек 9 фебруара 1881 годпне ми смо добнли специјалан закон о судпјама, којнм је уједно нробламована и независност судска. Тај закон о независностн судској, усљед новог Устава, нретриео је неке нзмене, нарочито у погледу избора и квалнфикација судија. Одазивајући се наредбп тач. VII. члана 203 Устава, која гласи: „сви законн бпће нрегледаин и доведеин у сагласност с овим Уставом", — ја сам дужан био да ове пзмене и доиуне иоднесем Народиој Скупштпнн; другнм речима, да оне одредбе из Устава иренесем у закон о суднјама где им је место а старе као ирогнвне Уставу, из закона избацим. Но сем овнх измена, које сам по Уставу морао да поднесем, у иредлогу моме нма још неких нових допуна. Дужиост мн је тако исто да вам кажем шта ме је руководило да њих иредложнм. Још у првим даннма, када је прокламована независност судска, нрнмегило се иогрешно разумевање судске независностп; држало се на нме: да је незавнсан судија у нсто време и не одговоран Вп ћете се сетитн како је још пре толико година и сама штамна свој глас нодизала протпву таквог хрђавог тумачења независности еудске. За ово кратко време, од када сам иримио управу иоверенога ми миннстарства, нрнмегио сам да та бољка, тако да је назовем, с дана у дан узима све јачег маха; да је нестало оне нужне марљнвости н озбнљиостп у раду, и место прнмерног реда у вршењу судских иослова да је настала ничнм неоправдана лабавост. Осем тога често сам могао чуги и жалбе нротиву овсга или онога судије, као и то, да је свему томз узрок незавпсиост судска н да је за то треба укниутн. Нозван дужношћу да водпм бругу о иравосуђу, прнродно је да иред такнм фактнма нпсам могао очи да затворнм. Морао сам дакле мнслнти: којнм нутем п на ко;.и би се иачпи могло најлакше томе на пут стагн. У колнко ми је у власти било, трудио сам се да расииспма сузбнјем ногрешно разумевање независностн судске, п да чнновннке упутпм на рад и ред; но како су расииси еамо личии уиутп минпстара, без носледица нзвођења контроле ^ко се ираво на то не ујамчн самим законом, то је врло природно што сам се иотрудно да судској независности нађом јачег Јемства на други начнн. Уверен дакле да ће овакво стање судске иезависности, ако п даље остане без поправке, уродитп врло хрђавим плодом, и по пигересе државие н по судску независност, која треба да иам је свима мила. (настапиће се)

О дговории уредиик Ранко Петровић

ШтАМИА КРАЉ. СРИС .;.е држа1ше ШТАМПАРИЈК