Narodna skupština

СТРАНА 382

цестилац тврдио. Пре.ма чд. 7 7 пооловника види се јасно да чим тргне министар пројект законски пада и извегатај одборски, Овршује се цела ствар и извештај одборски нема внше никакве нредносги. Мннистро!! предлог дух је, којн оживљава одборски извештај. Чим нестане гог духа, нестаје нзвештаја. Нн једно ни друго није искључива „главна ствар 0 него како кад. Прн дебати, главио је извештај ; при повлачењу предлога, главно је министров пројект. Окупштина може усвојитп илн предлог миннстров, нли одборски извештај или иајпосле нешто из једпог, нешто из другог. Но чим мпнистар, према чј . 7 7 пословника тргпе натраг свој предлог, пада и предлог и извештај. Ја сам овим хгео да утврдим не шта је а главни" већ аравни однос између пројекта и извештаја. Дакле, нпти је имао апсолутно право г. извеотилац, нити г. Рибарац. — Толико о томе питаљу, а сад прелазим но саму ствар. Г- Рибарац чудио се јуче куражи г. министра, како је, велн, могао он да пзађе са оваком изменом и допуном пред Скупштину, и по љеговом се мшпљењу сасвим или у главнијнм случајима потире судска пезависност. Дакле чуди се тој куражи. Ја могу приметити г. Рибарцу да изгледа да није имао довољно обзира на досадашње стање судских послова у Србији. Кад би он то већма узео у обзир, онда се не би чудио г. министру, како је он имао куражи да поднесе овако ограничење судске независности. У иароду се дигла повика на данашње судије; вапај долази нз народа, туже се посланици из већине, а може бити и из мањине. 0 обзиром на примедбе јучерање г. министра, да треба мерити речи које изговарамо у Скупштини овом приликом, јер те речи могу одјекнути и ван Србије и довести у незгодан положај наше судство, ја ћу се у томе умерити ; али свакако народ је незадовољан, не са судовима, него са личностима, које деле правду данас у Србији. Та је повика тако велика, да се може врло лако објасниги кураж министрова, да гледа како ће једним извесним злоупотребама стати на пут ; дакле тај његов покушај сасвим је објашњив и оправдан. ТТТта више, ја бих се чудио кад се министар не би одазвао гласу народном, и то би управ била кураж од његове стране. Као члан одбора, ја сам потписан на извештају одборском, који мере, предложене од министра, одбацује. То значи да ја не мислим да се тим мерама могу спречитн она зла, која министар жели да спречи. Лек, који прописује министар, не лечи болести, бар по моме мишљењу не. Ја не мислим да ће се на овај начин постићи оно што народ жели, а то је, да су у судовима људи потпуно савесни, потпуно способнп и поштени, а нарочиго неприступни новцу. Ја држим да су ове мере сувише слабе ; и ако сам се потпнсао на овај извештај, то није за то, што се чудим куражи министровој и што налазим, да не треба тражити лека, него с тога што мислим да овај лек не лечи ништа. Ја сам нарочито противан ономе леку, који се састоји у томе да министар може дисциплинарно да казни судију, како је он тражио најпре тромесечном платом а после пристао на једномесечну; ја мисии, дакле, да то није пут п начин којим се може успешно стати на пут ономе злу о коме се овде говори. Мало пре, г. Риста Поповић, изнео је историју наше судске независности, и он је лепо казао, откуда и како је она почела. До год 1881 министар је могао да поступа са једним судијом као и са сваким полициским чиновником: могао јје да га поставља и премешта не обзирући се на његове квалкФИкације, Тс је било додијало народу, то се сматрало као сасвим противно судској независности; и глас целокупног народа био је да та еистема престане. Из те крајности пало се сад у другу, и на један пут појављује се сад независност, али не независност судска, него независност судија; а та је у томе да су суднје посталп не само независни него и неодговорни, и у место да се постигне независност судија, унраво мање или иише она је донела неодговорност оних 'људи, који врше правду, а независност у суђењу колико је том приликом добнла, толико је н изгубила. Полазећи из те крајности, да судпја као личност треба. да је од свију утицаја власти осигуран, да му министар не може ништа, да га он не може судити ни осудитч, нзашло је на крају рачуна то, да је судија постао не само независан нсго и неод-

говоран, и у колико јс постао пеодговорннјп у толикој и у истој мери судска пезависност постала је заииснија и гора. Шта се хоће сад ? Ако се да мннистру право да може казпити судију једномесечном платом. онда се ми ираћамо у првашње стање, ако ие у свему, а оно у многом. Ми се на ту систему не можемо враћати, јер ако нођемо тим путем, ми знамо шга нас чека. Ово што се сад предлаже био бп први корак на нуту к старој системи, а за тим првим кораком, могао би доћи други и трећи. Ја сам одсудпо нротпваи, да се дисциилииарна казна даје миинстру, као шго се овде овим иредлогом тражн, јер свакојако може једаи мипстар да казни добра човека. И ту је оиасност, што могу нспшски иоштенп људи п незавнсне суднје да страдају, како јс кад мпнпстру воља. Ја сам одсудно противан, да се то право даде мннистру. Ако треба јаче днсдиплнне, иека н>у вршп касацпја. Мпппстар је данас имао одрешене руке. Могао је, кад год је хтео, да трага, п да оитужује поједнне судије касацији Мпнпсгар је врло мало чинио унотребу од тог свог права, јер незгодан је то иоложај да мпнпстар нгра ту улогу. Ја држнм, н кад бн мн дали миипстру дисциилинарпу власт над судијама, он бн се сам устручавао, да то право у нуној мерн употреби. Днгла бн се грдна иовика на њега; рекло би се, како радикалн поништавају судску независност, н миннстар бн се јамачно заусгавно на нола пута. Он сам нризнаје да му је мрско било, да ноједиие судије оитужује код касацнје. Њему ће још мрскије битн да их сам тужи и сам суди. Он ће се сам ратосиљатп права, које сад троши. Ја дакле никако не могу бити за то, да се министру да ова власт, н заго сам се потписао на извештај одборски. Г. министар тражио је даље још н то, да касација суди ио увиђању н познавању стварн, а не по доказима нз крпвнчног иоступка, а то ће рећн, да касација судн судије норотскн. Кад би у казненом закону биле озбиљне казне за судије ја бих бно за то. Ја сам у начелу за то, да касација суди судије поротски, нарочито оне којн иримају мито Ово нримање мито не бива само код нас, него то бнва у свпма другим земљама, нити је то само наша друштвена мана. Само бпће да смо ми у опшге на т. зв. Оријенту, т. ј. почев од Пеште иа до Цариграда, покварснијп у том (а можда и у многом другом) погледу од запада, о којем једнако тврднмо да је груо и покварен. Ја го знам, јер сам 17 година живео на заиаду.... Ја сам се разговарао са судијама и нредседницима судова, н онн тврде, да је мито н подмићивање врло тешко доказатн, и сумњају да је за носледњих двадесет година, и један једнни судпја био осуђен за прЈгмање мита, и ако се мито прпма лево н десно. И за то што држнм да нрнмање мита ннје лако доказатн по обнчннм доказима из кривнчног иоступка, зато и мислим, да касација у овом случају треба да судп иоротски. Ја дакле, у начелу немам ништа нротив гога, што мнннстар тражи, да касацнја судн поротски. А што се ја на то ннсам потинсао, то је за то, што налазим да су казне сувише слабе, управ тако слабе, да готово никакве вајде иеће бити судпла касацпја поротски пли не, јер у оба случаја нзилази лање рише, на крају рачуна, релатнвно некажњнвост. И ако бн се увело, да касацпја ово судч поротски, онда греба иооштрптп те казне; јер ево шта стоји у казненом закону: у §-у 105 стоји: чнновник, који узме поклон, да се казни у новцу до 100 талнра, а то је 500 дпнара. Дакле, он може бити кажњен и са 10 динара за ирнмање поклона. То је илузорна казна плп, ако се затвором казнн, он може бити осуђен и на 5 дана затвора, а то није опет никаква казна. У §-у 106 стојн, да се може казннти до 5 год. затвора чнновник, који ирнми мито. Кад сс не каже минпмум, он може бити осуђен и на месец дана. То није таксђе нпкаква казна. Но не само то, него ако му се признаду олакшаве околности, касација може да га осуди п на лншење звања. Дип.ење звања ; у нашнм ириликама није унрав никаква казна. Зашго? За то