Narodna skupština

Зб САСТАНАК, - 18 ДЕДЕМБРА

СТРАНА 383

што ће судпја, којп је примио миго, и упропастио можда једпу иородпцу (менн су такве судије смакле 7,000 дукдта), можда носле 2—3 месеца, додворнтп се каквом миипстру, бити препоручен од каквог кума или прпјатеља, п оиет добити службу — иостати можда члан полиције у ирестонпци, плп секретар мпнпстаретва полицпје. § 107 доноси озбиљније казне за судију, који прима мито, алн пмајте ово на уму, овај § односи се само на суђење каквог злочина, плп прест\иа, а ннкако и на цпвнлне спорове. Кад, дакле, иодмићенц судпја, судећи крпво, ирода човеку бакрач ц вола, њпву и кућу, и доведе га, њега п његову породицу, до просјачког штаиа, он се ипак не суди по овом иараграфу. Осим тога, баш и по § 107, судија се казнп само господском казном заточења а не робијом, јер нротнвно чл. 7 Устава, који вели: да су свн Србп нред законом јоднакн, чиновници (и ,одличнији" грађанн) по нашем казненом законпку не казне се робијом (бар не но правилу н обнчају). И према сгему томе ове казне ннсу озбиљне. Ако се хоће да заведе иоротско суђење за касацпју, односно бесавеснпх п иодмптљпвих судија, иоротско, нарочито с ногледом иа тешкоће ирп доказивању листа, ако се отуд сљедује побољшање правосуђа онда треба узаконпти и озбиљнпје п строжије казне нначе, тешко да буде тог жељеног иобољшања. И онда бих могао и ја да се иотиишем на оно, што тражи министар. Нисам се нак нотипсао за то, што налазим да ови аекови, по овом предлогу не могу скоро ништа учанити, н њпме се неће постићи оно, што се жели н што се очекује. Биће само повпкс на раднкале, како ннште судск; независност. Ето, то ће се ностићи а ја то нећу. Ја сам дакле, са свпм нротиван томе, да министар може казнити суднју, п не мислим, да ће се моћи иостићи оно, што г. министар жели овим иоротским суђењем у касацији, ако не буду казне озбдљне и строге. Осим тога, морале би се ту узаконитп и неке друге мере, али о њпма овде није реч. С тога се дакле нисам нотписао, и то је што сам имао да кажем. Стојан Рибарац — Ерај свега мога поштовања црема научности Др. Драгише Станојевпћа, менн је жао што морам на изјавпм, како ме је нзненадпо оскудицом иравнпх разлога, оскудпцом одређеиога иравца, у оцеии питања, које занима Скуиштину. Г. Др. Драгпша казао је, — и то ми је дало нраво па лично обавештење да нн ја ни г. известплац нисмо ималн право у овом формалном питању. Меии се чпнн да ннје нншта лакше, него казатп : немаш ираво тн, а немаш право ни ти, а не казатн, ко је имао ираво. Међутим ја имам ираво да кажем, да данас пред Скупштином стоји мпнистров нредлог, јер кад г. мнннстар ннје иристао на извештај одборскп, онда мора бнти речи о министровом нредлогу. Друга ствар, коју мп је замсрио г. доктор, то Ј е он о моје чуђење, да је г. мннистар има куражи да ноднесе овакав прсдлог, и хоће да нобије тиме, што се народ тужи на данашње судове. Ја сам јуче казао да у колико стојп новика на судове, у толико онет иостоји стара вера сриског народа која кажс: ,Бог на суд". И та вера не може да се остбп екецесима појединпх људи нлн суднја, којн чнне злоуиотребу, јер ће таквих иоједнннх људи бнти док јс света и века. У осталом, госиодо, изгледа чудно да г. докгор, којп ми замера, што сам, казао да је г. мпнистар имао куражи да овај предлог иоднесе, потинсује извештај одборскн нротив овог предлога, а међуТИМ каже да је овај предлог слаб лек протпв овог зла, с тога, што се не тражн већа и строга казна. Ако је мнслио 4а то слаб лек, онда каква може бнти доследносг његова 5 томс, да л он н овде не држи да судију треба огласити за ха Јдука. Ја мислим, да дух новог времена осуђује строге казне • Ја дсла којима се чнне зла друштву. Према томе не треба Ин У колико обратиги иажњу па говор г. доктора, који каже да су окс качне благе и елабс, јер то ннјс нут да се лсчн ов ° зло.

Драгиша Станојевић — Госиодчн Рибарац има обн чај, кад устане да даје сведоџбе о томе, како ко зна да мисли и колпко зна да мислн правннчки, и колико се ко разуме у иравничкИм пнтањима н да ли се ко разу^е у њнма илн не. Ту ире некн дан он је пзволео г. Мостићу датн уверење да код г. Мосгпћа постоји нравнички дефнцит. Сад опет излазн те прнча како се зачудио што ја, но његовом мишљењу, не разумем неке ствари. (Жагор). Он бп могао да говорн о сгвари али да не даје ни Иетру нн Павлу уверења о некнм дефицитима, Ја мислпм да он није надлежан , а друго да није нп сиособан да то оцењује (Жагор). Милан Мостић. — Ја молпм за реч ради лпчног обавештења, јер ми је овде номенуто име и нрндат ми је један епитет, због чега мислнм да као иосланик имам ирава на лично обавештење. Потпредседник — Кад тражи иосланик да објасни свој говор или навод другог иосланика онда мј се дајс реч ради личног обавештења. Међутим у овој седнпци ви иисте ништа говорилп н немате ни о чему да се обавештавате. Милан Мостић — Поменуто је моје име и казато иешто што не в^еђа, те зато молим да ми се дозволи реч. Потпредседник — Јели вољна Скуиштина да г. Мостић говорн ? (Јесте) Молпм г. говориика да пма у виду чл. 83 пословника, ге да буде што краћн. Милан Мостић — Ја нисам био овде кад је поштовани колега Рибарацуиотребпо овакав израз против меие и налазпм да је од њега не достојно што ме је нападао у моме одсуству, а још је не достојннје од господина било го што се у дебати служи такпм нзразнма, јер кад би сс и ја хтео таквим изразом иослужитн, ја бих таком човеку, који се такнм изразом сдужи, казао да је код њега дефицит васиптања п ионашања, н дефицнт поимања своје иосланичке дужностп. Ст. Рибарац — Молнм само за две речи, да одбијем иедостојно иодметање г. Мостнћа, и да се иозовем на Скупштпну, и на јавно мишљење да оцене, ко је достојннјц у понашању : ја нли он. У осталом иећу да пзносим на иазар своје васиитање, али могу с поносом да кажем да јс оно одли чннје од васпитања, које г. Мостић нма (Жагор). Известилац Сима Костић Као известплац, сматрам за дужност, господо, да изведем из иогрешке тумачење ноштованог посланнка Драгише Станојевнћа, јер из мога говора, ни нз говора г. Рибарца нпје изишло иитање о комс би Скупштпна требала до донесе каково решење, ношто сам ја из говори г. Авакумовића извео ту екромну нримедбу, што је он можда нехотице казао: да се овај ирочитани пројекат одбацн. Ја сам ту његову прпмедбу хтео да иеправпм тпме, што сам казао да сам прочптао нројекат онако како га је одбор усвојно да треба да буде, а не онако како га је ноднео министар нравде. То је сва нримедба била. Иосле те прпмедбе изјавио је г. Рибарац као да ја мојим говором ндем на то да спречим Скунштнну, да не говори у начелу о оиоме иредлогу Ја мпслим, госиодо, да ио нословнпку не може нн један предлог да се претрееа ире него што се у начелу не реши. И јуче је била дебата само у начелу •, дакле не ностоји неспоразум нити каково ново интање, о коме би Скуиштина имала да решава. Што се тиче самога овог иројеита, који је министар иодпео и о коме се води дебата у начелу, ја бпх нмао да кажем око. Сва господа говорнпцн који су говорплн у одбрану нројекта; наводе као иобуде то шго би трсбало да судијс не остану не кажњене за немарпо вршење дужностн и т. д. Ја мислпм, господо, да нема ниједнога у овоме дому, који би могао на то помислити и да каже да таке судије осгаиу не кажњене. А шго је иајглавнијс многи су јо и тако далеко ншлн и мислим да до сада није бнло за судије казне за овакове крикпце. Све ове казне, које су п])Оипсане у 38 члаиу нројскта, мннистар нравде тражн, да се право кажњења преиесе на њега, док је до сада ои нмао само нраво оптужбе па да видимо какве су ирпроде овс крпвице, за које мпни-