Narodna skupština

• СТРАНА 418 НАРОДНА СКУПШТИНА,

у државну службу, Уирава Фоидова тражила је, да се наплатн од њега ванредвн улог без обзира на годнне службе до хополске пресуде. Правничкп одбор решио је тада: да су те године г. Чумићеве службе вредеће н да Управа Фондова неиа законог ослонца за своје тражење. А кад је г. "Чумић указом од 1 јануара 1890 год. стављен био на расположење владе, па прпликом срачунавања плаге које му прииада као чнновнику иа расположењу, оиет је бпла од стране подручнога ми министарсгва покренуто питање: могу ли се г. Чумпћу урачунатн н оне годнне, које је провео у дејствителној државној служби до тополске иресуде. Усљед тога ја сам ионово унутпо тај предмет правипчком одбору на решење, који је доиео одлуку : да пошго су г. Аћпму Чумићу, актом помиловања од 20 октобра 1880 г. повраћена сва права, он нма право на плату из државне касе и према проведеним годинама у државној служби до тоиол: ске пресуде". Ценећн, дакле, рад г. Аћима Чумића као државног комесара у Парпзу, а п по молби његовоЈ од 9 ов. м. АБр. 4419 налазим се нобуђен предложити Народној Скупштиии и част ми је умолити је да нзволи решити : „Да се г. Аћиму Чумићу, урачуна у указну служ')у н време од 9 децембра 1881 до 1 јула 1884 године, које је одслужио као државни комесар у Паризу". „Признају се г. Чумпћу и оне годпне, које је провео у дејствителној указној државној служби до 80 марта 1878 г." Министар финанције Др. М. В. Вујић Потпредседник — Предлог овај унућује се секцијама и иосле нека га даље 5 путе где треба. Сад прелазимо на дневнп ред. На дневном је реду друго читање закона о и;мени у закоиу о истражним судпјама. Известилац Сима Коетић чпта допуну у чл. 32 поменутога закона (ст. 300). Потпредседник — Пошто нико не тражи реч, то стављам ову измену у овом закову на гласање. Ко је за нека седи, а ко је иротпв нека устане ? (Већина седи). Сад настаје поименично гласање о овом закону. Секретар ирозива : Алекса Ратараи, за; Андра Љубпчић, за; Анта Рајичнћ, за; Арса Дреновац, за; Арееннје Проаоннјсвпћ, за; Арсенпје Ирић, за; Атанасије Вучковић, за; Алпмпије Васпљевић, за; Аврам Бељпћ, за; Благоје Божнћ, за; Богосав Поиовић, за; Божа Кунатровић, за; Васа Манојловпћ, за; Велпзар Кундовпћ, за; Витомпр Младсновић за; Вића Радовановпћ, за; Војин Ћирковић, за; Вуча Николнћ, за; Гнга Гершић, за; Данпло Јовановић, за; Димитрпје Димовић,за; Димптрпје Илиџановић, за; Димитрије Ћирковић, за; Доброслав Ружић, за; Ђока Анђелковић, за; Ђорђе Брачинац за; Бурђе Таоровић за; Живан Радосавлевић, за; Жпвко Малопарац, за; Живојпн Велпчковпћ, против; Живан Живановић, нротпв; Илија Душманић, за, И.шја Мојић, за; Јован Авакумовић, проткв; Јован Поњавпћ, ;>а; Јован Јовановнћ, за; Јован Милић, за; Јован Николпћ, за; Јовавча Стојановпћ, за; Јоксим Павловпћ, за; Јоца Ж. Јовановић, за; Коста Влајић, за; Косга Дпнић, за; Косча Јовановић за; Коста Јуришић, за; Лазар Илић, за Лазар Лазаревић, за; Лазар Милосављевић, за; УБуба Јоксимовић, за; Љуба Новаковпћ, за; Љубннко Милннковић, за; Максим Сретенсвнћ, за; Марко Петровић, за; Мата Радојковић, за; Мика СпасоЈевић, за; Милан Глигоријевпћ, за; Милан Бурић, за; Милнја Миловановић, за; Милош Обркнежевпћ, за; Мплош Богдановић, за; Милош Марковпћ, за; Милун Мпљковпћ, за; Мплутпн Гарашанин, за; Михаило Веселиновић, за; Михапло Ђорђевнћ, за; Михаило Поновић, за; Мпхапло Рпстић, за; Младен Аксентијевић, за; Младен Жпвковић, за; Младен Марковнћ, за; Милан Поповић, за; Никола Жпвадиновић, за; Никола Протић, за; Никола Ристић, за: Новак Милошевнћ, за;

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Павле Станковић, за; Пера Макспмовић, за; Раде ПроТић, за; Радоје Косп;ћ, за; Ранко Петровић, за; Ранко Тајсић, за; Риста Ноиовић, за; Савко Ђуснћ, за; Стапко Петровић, за; Станоје Неишћ, за; Сганојло Вукчевић, за; Стаича Виденовпћ, за; Стеван Миљковић, за; Стеван Рпстић, за; Стојан Станковпћ, за; Стева Макспмовић, за; Танасије Николајевић, за; Сава Величковпћ, нротив; Таса Вукосављевић, за; Тодор Туцаковпћ, иротпв; Тодор Радовановић за; Тома Бојпчнћ, за; Тома Јовановпћ, против; Трнша Милојевић, за; Урош Вукпћевпћ, за; Фплнп Мплојевпћ, за; Дпмитрнје Катић, за. Потпредседник — Изволте чути резултат гласања. Гласало је свега 102 иосданпка, за закон 96, а против 6. Према тоше објављујем, да је Скуиштина усвојила предлог измена у закону о нстражннм судијама. Сад је на реду прво чнтање измена и допуна у закону о судијама; јуче је погрешно стављено, да је друго читање, јер су на ирвом читању враћена два члана у одбор да се прераде. С тога су сад на дневном реду та два члана, како нх је одбор ирерадио. Известилац С. Костић прочпта члан први (ст. 166). Овај члаи враћен је одбору по иредлогу поштованог посланика Живана Жпвановића, који је предложио, да се овоме члану првом дода још н ово: „да је судија дужан да полаже државнп испнт ио одредбама закона о судијским исиитнма. 1 ' Одбор је размислно о овом додатку и нашао је да, п ако је он и савремен и корисан и да одговара услову који је постављен п у самом Уставу, да се ппак не може сада усвојити с ових разлога : Кад се стави овај додатак одма, Скуиштина би требала да нма на нретресу и закон, којпм се регулпше то полагање исиита и матерпјално стање судпја, који буду иостављени по положеном испиту дакле, да би требало да Скуиштпна, још сад има на иретресу тај закон, који ће да регулпше то полагање пспнта. Но како је немогућно доћи још ове скупштннске сесије до тог закоиа, а међутим минпстар правде обећао је одбору да ће пдуће Скупштине поднети тај закон о полагању нспита, онда нек остане по иројекту. Сем овога кад би се сад ставно овај услов у закону, па чекалн до годпне док се поднесе и прпми здкон о иолагању нсинта, мислим да би довелп министра у незгодан ноложај, да у случа.ју, кад бн се у ком ирвестененом суду било смрћу бнло ма како упразнпло место судпја, у таквом случају дошао би министар у немогућност да иопунн та места судијска, попгго су му сампм законом везане руке, јер ннти пма закона о нолагању исинта, нити пма оних којн су га положили. Дошао би дакле у незгодан положај. И при свој доброј вољп од стране одбора да се овај додатак примп, одбор мисли да га је немогућно сада прнмити, док се не донесе закон о полагању исиита ; а кад то буде онда ће се у нсто време ноднетн и доиуна за овај члан првп у смислу иредлога, који је иодпео г. Ж. Жнвановпћ. Ови су разлозн руководилн одбор да ннје могао овај додатак сад, одма да усвојп. На то је иристао н г. мннистар. Мијајло Поповић — 0 томе, да лн су тн нсиити користни нлп не, не може бити речи, јер не само од поштованог г. предлагача, пего п од стране самог одбора то се не иорпче. Но одбор, како сам ја разумео, велн : да се не може усвојити предлог поштованог посланика Жнвановића, само с тога, што бп онда г мнннстра, без донесеног закона о нолагању исннта, довелп у незгодан положај да не би могао поиунити како упражњено место судпје* о ; најзад вели : да је г. минпстар обећао, да ће идуће годпне поднети иредлог закона о полагању испита, и тада ће се иоднетп и доиуна за овај ирвн члан. Мени се чини да баш и кад би смо усвојили овај додатак госиод. Живановнћа да уђе у овај члан први, да инак можемо да дамо могућност г. министру, да може попунити упражњено судијско место, а то овак >, ако уз усвајање првог члана са овим додатком, у прелазном наређењу кажемо : да ! се миннстру даје право, да може постављати еудије п без полагања пспита, док закон о полагању нспита не ступи у