Narodna skupština

89 САСТАНАК — 18 ЈАНУАРА

СТРАНА 419

живот. Мислим да је ово потребао учинити с тога, што би се министар натерао, иросто принудио, да тај закон о полагању иснита пгго скорије Скуиштини поднесе, а овако се оставља доброј вољи министровој. Дакле ако налазите, да је овај предлог г. Живановића користан, ваља овако учинити као што сам предложио. Витомир Младеновић — Ја еам то псто хтео да напоменем, што је г. М. Поповић казао. И сам налазпм, да су разлози одбора, да ову допуну не унесе у овај члан ирвп, са свнм неосновани; што одбор велп, да би тиме отежали постављање судија, то не стоји. У том члану треба да уђе то, да су судпје дужпп да полажу пспите, а у ирелазном наређењу може се казати када ће то иолагање исипта одиочети т. ј. онда, кад се донесе закон о полагању тих исиита. А дотле су одрешене руке г. минпотру да поставља суднје н без исиита. Ја не мислим да ове нспите полажу само они, који ће иостати судије, него да се то полагање нсиита односи н на већ постојеће судије, који су наиунпли 5—1и год. судијске мужбе, као што је то било ироппсано и за професоре, кад је уведен закон о иолагању ирофесорских исиита, те да на тај начин судије иокажу да ли су они од кад су из школе изпшли н даље чнтали п расправљали иитања, која долазе у делокруг њиховог рада, па тек кад и ове судије положе исиит, да онда могу бпти унапређенп као што бива и код професора. Ирема томе нпшта не смета да се ова редакција о поаагању исиита унесе у члан првн, а да се у ирелазним наређењима каже, да ће се полагање испига увести онда, кад стуин закон о иолагању исиита у живот. Максим Сретеновић — Одбор износи као главнн узрок те ннје унео у нројекат да судпје иолажу исппт то, што нема закона о полагању нсиита. Ја мислим да се за време може иослужити са оним правилима која су прописана за нолагање адвокатског исиита, док се не донесе закон о полагању судијског псинта, јер ако то не бп сад у овај закон унели, онда бн идуће Скунштиие ио доношењу таког закона о испитима судиаја, морали донетн нзмену овога члана. Зато треба предлог поштоваиог носланик^ Шивановића иримити с тим додатком, да се полажу нсиити но онпм иравилпма, како полажу адвокати, док се не донесе закон о иолагању испита суднјскнх, јер би бпо жалостан судпја онај који незна толико колико адвокат. То је моје мишљење и предлог, ако има довољно иосланика да ме потпомогну. (Не номажу га). Извеетилап; Сима Костић — На говор поштоваиог посланика М. Поиовпћа имам да кажем ово: да он доказујућц неоснованост тога, што је одбор решно да се сада ова донуна не ставља у овај члан први, налази да би уаошењем ове доиуне сад учинили као неки ирит^сак на г. мпннстра, да га обвежемо да он сирема тај пројект закона о полагању судијског исппта, ја мислнм да је го једно исто, јер као што сад верујемо да ће г. министар иоднети тај предлог до године, ми инак можемо у случају да га он до године не ноднесе, да га ми иоднесемо, пошто знамо да и од иојсдиних посланпка могу потпцатн законски иредлозн. Нико не порнче важност тога, да је корисно и потребно да се уведе закон о нолагању испита, али ако сад ставнмо ово у првом члану, а у нрелазном наређењу кажемо да министар може постављатн за судије она лнца, која су свршпла правни факултет и без полагања исиита, док не стуии у жпвот закон о нолагању исппта, онда то значн: једном руком нешто дати, а другом одузети. Кад хоћемо тако гато да стављамо у један закоа, онда то нпје закон. Закон треба да је закоа онако какав је наиисан и да ступп у живот одмах, чнм буде потписан, или како Устав наређује, а не да се министр) остављају у ирелазном наређењу одрешене руве, да може постављати судије и без исиита. Једном речи кад ће се стављати нрелазно наређење, онда је боље да остане ио иројекгу. Мијаило Поиовић — Устао сам једино у тој намери да одговорим г. известноду на његов говор. Сав његов прн-

говор оснпва се на незгоди овој, што каже да се једном руком даје а другом одузима, и велн узима се министру нравде у нрвом члану, а у другом му се даје. Тај случај н тај обичај прелазних наређења није првп обичај, који би се увео у овај закон. Корнсност ове сгвари, којом се један министар законом обвезује, да мора нешго да изврши, очевидна је а нракса ирелазних наређења, освештана је ранијим законнма. Помињем Скунштини закон о оишгинама. По том закону за груиисање ошптина надлежиа је Скуиигтнна да решн на предлог мнннстра а прелазннм наређењима јб речено, да до прве Скупштине може министар то сам да ради. Дакле, ирема ирактпци доказује се иротивио ономе што је известилац хгео да тврди. Главно је тежишге у овом хоће ли, треба ли, и је лн корнсно да судија иолаже државни псппт и да ли је за друштво, у коме тај суднја пма да суди, корчсно да своје знање доказује исиитом н да да што више гараитаја за позив, коме има да служи. Кад знамо и то да Устав изречно тражи да се ио свима струкама заведу државии нсиити, онда их треба н завестн. Ми иравимо сад закон о суднјама, и хоћемо да у њ унессмо тај иропис. Настаје пезгода, коју иомиње нзвестилац што ће миипстар доћи у незгодан иоложај и неће моћи да радп. Али ова се незгода може уклонпти прелазнпм наређењима; дакле ништа се ае губп. Овнм се шга више још добнја, јер, кад не бисмо сад ово учинплн у закону, где је и место овоме, нсго кад бп чекалп закои о иолагању држав. нсиита, мп бисмо мора.ш да се вратнмо до године на исти посао, да ■гражпмо овај исти закон, и да исгу донуну уноснмо до године, а међутнм можемо је сад унети. Дакле ствар је и са практнчког гледишта добра и мислим да је треба усвојити. Живан Живановић — Госиодо, ја као предлагач ове доиуне највише сам заинтересоваа да се она н остварн. Кад сам ово нредложио имао сам на уму да имамо што бољнх судија, да пођемо корак у напред и да остварнмо оно што је Устав рекао,ато је, — казао сам — врло лако, јер пмамо иосла са људнма који пмају факулгатнвну сирему и којп се за цело неће сшдетп да дођу на испит. Кад сам ово предложпо, пмао сам намеру да се државн сриској осигурају добри чнновници. Но свакојако из мога иредлога иогекла је гешкоћа, шго би се њиме везале руке госиодпну мииистру правде. Ја нисам пмао ту намеру. Мн морамо ићи једаа корак у сусрет г. мннистру те да му олакшамо ноложај. Тај нзлаз нађен је најбоље нредлогом Михаила Поновића, да се стави једно нрелазно иаређење, које ће министру одрешнти руке да за годину даиа може располагати слободно са свима кандпдатпма Ја сам овде нанравно наинсмено једно нрелазно наређење, које ћу носле и ирочнтатн. Госнодо, овде је иитање: је ли Скуишгина вољна да пдемо један корак напред или не? ж4ко је вољна оида треба усвојптн овај дредлог, а ако није онда нека га нанусги. Ја, међутим, држим да треба ноћи корак напред, н да осигурамо држави добре чиновнике. Прелазно наређење гласило би овако (чнта): „Прелазно наређење чл. 43. -о док се, према чл. 1 овог закона, не донесе нарочити закон о нолагању судиских псинта, што мора бити најдаље у ирвом идућем сазиву Народне Скуишгннс, овлашћује се миннстар правде, да може упражњена судска места ионуњавати но досадањем начпну, кандидатнма без испнта." (Чује се: „врло добро"). Држнм да је ово добро и да га греба усвојити. Потпредседник — Има ли кога од г. г. носланпка да ногномогне иредлог г. Живановића? (Устају више од 10). Потпредседник — Има реч г. мпаистар правде. Миниотар правде Мика Кр. Ђорђевић — Госиодо иосланиии! Сматрам за дужност да н сам кажем неколнко речн о ннтању које се иретреса. Као што је познато приликом првога читања ироЈекта зааона о судијама, а усљед предлога ноштованога иосланика г. Жпвана, Скуиштина је донела бнла одлуку да се овај члан ирви врати у одбор, те да он размисли како бн се бредлог овај могао да оствари, на да о томе ноднесе свој нзвешгај. Чули сте мало час шта одбор о томе мисли. А чули сте шта ве.ш поштованн иосланик г. Поиовић, да разлози одбора