Narodna skupština

46 САСТАНАК — 25 ЈАНУАРА

СТРАНА 485

да мн се каже име за ту земљу, јер ја, искрено признајем, не нознајем те речи у српском језпку, која бн бта кадра да означн н обележн оиу тежнну грехова, коју бн држава у овом случају пмала. Видим, да сам вас заморио и хоћу да довршим, алп опет морам да завршмм са говором протпвника овога^нредлога, Мнлоша Богдановнћа, којп је сам поменуо израз: „да се запитамо од када носгоје дућаип"? Јест, госнодо, то бп бпло најбоље кад би смо по срећп нмалн статистпку до сеоскнх дућаиа, иа онда од сеоских дућана па даље, н онда пе бн ималп нотребе да говоримо шта треба да радпмо. Али, и ако те статнстпке нема, ја знам шта бпонаказала. Она бн говорила нротив самнх сеоскпх дућана. Нема нп једнога од нас, којн нпје бпо на саборнма н којн неће знати разлпку, која је постојала у ношњн пре сеоских дућана п ношњи која дапас постоји. Разлпка иде на штету домаће нндусгрнје, међутпм отвара се нут, земљишге се проширује навалп туђнх фабрикага. Кад то стојн, онда и тај разлог бпо бп довољан, да без икаквог даљег говора усвојпмо предлог у начелу, а у појединостнма, ако шго добро нмамо да унесемо — мн ћемо то учинити. Но има још један разлог, којн још нпје сноменут, п који би бпо од најјачих разлога да се гласа за овај нредлог законскн. Ту мислим на берлинскп уговор. Вп знате, да но томе уговору свакоме странцу је доиуштено, да седи у месту гди хоће п да се бави чим год хоћс. Ова могућност, да Јевреји уђу у наша села, довољпа би бнла, да овај закон прнмнмо. Вн сте, госиодо, виделп из новнна ону раздражеиост руског народа иротпву Јевреја, која је тражила, да се из земљо нзагнају. Раздраженост је била толика, да је народ бно готов да се н најсуровпје свеги за зла, која су му они учпнили. Руски, пољскп, мађарскц сељак пропао је материјално од сеоскпх Јевреја. Оип су изазвалп код тпх народа аитнсемптску струју, за то, што су то биле ппјавице, које су сисале пароду срж пз костнју, н кад зпамо све те последнце—хоћемо лп дозволпгн, да подржавањем ове ус1апове доведемо Јевреје п код иас, те да н срнске сељаке нспсају. И ово бн бно један разлог, којн пде у прилог овог предлога. Меип се чиип, кад се стане на земљиште чпсто народннх интереса и ие узпмају се у обзир сићушни, сталешки, иатересн, морамо гласати за предлог овакав какав је, а нгго се тпче поједнностп — њпх можемо нсиравнти у претресу о поједпнпм члановима. Моје је најјаче уверење, да је овај закон корпстан за народ н ја ћу гласати за њ. Драгиша Станојевић — Господо, пзгледа да је овде уираво судар између два сталежа • између сељака и варошана. Г. Ћнрковнћ јуче је лепо рекао, да бн он као трговац нмао цнтересе да брани опстанак сеоскпх дућана, али пх ниак затЈ пс брани, јер налазн, да су нротив бољпгка народиог. Он је једпни леио обележио тај однос, којп сам мало пре напоменуо. Г. Димовић пак, баш је наопако схватпо ствар и он почнње свој говор нзразом : „ја као трговац, долазпм у иезгодан ноложај, кад хоћу да говорим о овом иредмету, јер сам заиитересован." Ја могу јамчпти г. Дпмовпћу, да оп нпје пп мало заннтересован и да је он говорећп, иротив сеоских дућана, говорпо иротив себе, а то аије незгодан положај, већ у најзгодннјем ноложају, који може нмати један говориик. Но бнли трговцн заинтересоваии нли ие, ја свакојако ннсам,јер нисам трговац и ирема томе могу да говорнм иепристрасно о тој стварн. Да се вратим сад на оио мишљење, које сматрам, да је овде спор између трговаца — варошана и сељака. Никад нисам у мојим сппсима нмао обпчај да браним оне, који се могу сами браиити. Ја сам бранио сељака и занатлнју, јер сам сматрао да је њима потребна помоћ образованпх људи и науке, а трговце ннкад ннсам застунао, јер самп могу да бране своје интересе. Кад се човек реши, да заступа неко начело, да застуиа н.пр. народ илн један део народа, кад се реши да изгубн из впда себе и жртвује своје личне пнтересе и да се у опште дати заступања ирпвде, онда нек бар заступа оне, који иај-

више трпе иначе, ако неће то и ако хоће да иостане бранилац оннх, којима је п оиако лепо на овом свету, онда он непаметно радн, јер ннком не корнстп а себи шкоди, и боље бп урадно кад би гледао сам себе. Но кад човек неће да гледа сам себе, онда нека узвншено бранн оне, којн страдају ц нате а то је код нас сел>ак и занатлија. Ја сам о њима писао п њих заступао а то псто чиннм и сад. Ја сам за иредлог, којн је поднео г. линпстар, али баш зато, штоје тај предлог у ннтересу сељака н занатлија, баш зато, што је тај иредлог иротив варошана. Велнка је разлика у схватању овог питања између г. Димовића п мене. Овај законскп предлог збпља је протнв варошана, н г. Дпмовић, прпсгајућн на предлог, радн узвишено и карактерно против својих личних пнтереса а у корист општег добра — иротив варошана. Пребацпвало се говорницпма варошаннма много што шга н да говоре овом прилпком за рад својих интереса, па се споменуо н ђерам, Ја сам београђаннн, дакле варошапнн; ја имам к«ћу у Веограду и као год што је Благоје Божнћ казао, да нма механу а говорио је против механе, тако исто и ја сам против ђ^рма. Ја могу да кажем, да ђерам пде поглавнто у корнст онпма, који имају куће, а снротпњп није у интересу. Дакле, нека мн се не иребацн да сам и ,ја за ђерам јер ја нисам за њега. Ја сам за то, да спротиња боље живи иа бнло електрнчног осветлења нлн коцкасте калдрме пли не било. Ја сам рођен и одрастао у Београду н хвала Богу здрав сам а није ми сметала ни калдрма, нн освеглење. Ја бих хтео да говорнм о овој ствари са научног гледишта а мпслнм да могу са тога гледшита да говорнм. Пре 26 годнна, ја сам био ђак у Бону на Рајнн н 1865 год. почео сам да заступам оиа начела, која и сад заступам, демокрацпју н раднкалпзам. Сведок је томе ова књпжица која је шгамиана на немачком језнку 1865 године у Бону. (Ту књижпцу нредаје посланику Мплошу Марковићу). Исто начело које ћу сад засгупатп, заступао сам и у овој књпзп иа француском језнку, која је 1870 год. штампана (п њу нредаје) дакле пре 20 година, баш онда кад је н закон о сеоским дућаипма пзла.шо. Ту сам брошуру штамиао у Швајцарској, она пма ннтересаитно име н ја нећу да га споменем. Пре 6 годнна штампао сам овде у Београду књпгу, која се зове „ интереси Сриства и па и у њој сам заступао она иста начела, н оне псте ннтересе које ћу н сад да заст^иам, а то су, интереси сељана и занатлија (н ту књпгу предаје поменутом посланпку). Ја мнслим, да сам за ових 26 годнна бавећи се науком, у колико сам то могао н знао н продазећи кроз све пропнсне школе стекао права да могу говорити нешто мало у име пауке. Ја се истнпа могу и преваритн, а.ш пиак пмам права до говорпм у мме науке, а то мислпм да ће мп се допуститн. Но пре него што пређем иа употребу тога мог ирава, да говорпм у пме науке имам да говорим и о другом неком ираву, а то је ираво мојих бирача. Госиодо, кад год овде у Скупштиип заступам какво иачело, ја ћу се у исто време обзирати и на народ, којп ме је овамо иослао и заступаћу права мојих бирача и тада ћу замншљатп, да нред њпма иолажем рачун. У место да на крају годние држчм где год збор, те да за нола часа пли један час иоложим рачун, ја ћу то чнинти сваком нриликом, кад год се претреса какво пнтање начелно, и све, што тада будем говорио, говорићу ио моме разумевању и схватању саме ствари, али са обзпром иа жеље и захтеве мојих бирача. Сад долази иитање: да ли се слаже моје појпмање ове стварн с појимањем мојих бирача. Ја налазим да се нотпуно слаже. Ја сам другом једном прилнком говорио овде о овој ствари н доказао сам,да у нашем Уставу ми заступамо овде ирограме, ми заступамо странку. Ми смо нстнна овде на нрвом месту народни иослаинци, а као таквн говоримо и гласамо •, али , но Уставу и по нравди, ми се морамо обазнрати и на ирограме оних бпрача, којн су нас на својим лнстама пстаклн и нзабралн . По моме мншљењу ти су програми за нас заиоведнн мандати. У оном мандату, којп сагс ја потипсао, а то је програм радпкалне странке, са свим је јасна реч о овом пнтању. Овде у овом програму, који ја сматрам као мој мандат, ја ћу иоменути овом ириликом и то: да ја овај програм сма-