Narodna skupština

СТРАНА 486

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

■грам као минимум, најмању меру слободе, као најмању меру оннх рефорама, које се нмају остварптн у овој земљи. За, мене дакле то ннје макснмум, него мнннмум. Ја ћу у Скуиштннп радитн на томе, да се тај програм, тај мој мандат оетварн од корице до корице У томе мандату стојн ово: (чнта): „Као цнљ нашег државног уређења сматрамо : — унутра народно благостање и слободу Да се тај цнљ послпгне, треба да се развпје материјална, умна н морална снага народна. Како је пак материјално благостање народа гдавни основ за јачање целокупне народне снаге, то, норед неговања грађанскпх слобода, државннм установама треба да буде иоглавити задатак , да пнднжу народно благостање јачањем ароизвођачке народне снаге н нравнчном ноделом државннх терета." Ово што сам довде говорио, мање се тиче вас , а внше се тпче мојнх бнрача ; јер кад говорим у начелу, ја имам обзнра и на њпх. Ово, што ћу говорити, чнннм но мојој савести н по ономе, што су мн норучнли мојн бпрачн. Што ћу рећи, Ј нислим да ћу рећп н у име народа, којн меје нослао, и у пме науке, коју сам учио, у име нове , сувремене науке о друштву, коју је створнло правпдно н тачно разумевање економскнх закона. Укидањем дућана потнуно се одговара захтевпма сувремене економске науке. Три велика мислиоца: један у Руспји, други у Енглеској , н трећп у Америцн — Чернишевски, Маркс и Морган — проучавалп су за носледњнх 40—50 годпна ово друшгво. И па оним базама научнпм, које су онн пзрадилп и воје су усвојене од евронско-америчког раднпчког народа — на тим базама је основан овај мој мандат, који имам од мојих бирача ц који вам мало пре прочитах. У тој науци на место анархнје економске — долази економска органпзација , а слободна трговина осуђена је нотиуно за народ, којн није нндустрискн развнјен. Према ономе, што ми, по моме мпшљењу, треба још да остварнмо као економске реформе у овој земљн, овај је нредлог мпннстров маленкост. То је првн корак. Мп се сад налазнмо у једном необпчном економском стању. Код нас се распада нлн се ве1- расиала—економска задруга. На место задруге не поннче нпшта ново, не пониче нн капиталпзам; настаје економско растројство. Ја разумем да се маса народа претвара у бескућника п пролетера, кадсе подпжевелика фабрпчка, каипталистпчка иронзводња, алн у нас народно благостање оиада, народ економскп нропада п без каииталпзма. Тоје иајгоре економско стање, у ком једаи народ може бити. Код нас ннтп се подпже каиптализам, ннти се индустрнја на други којн начнн снажн, а иарод нооаје спротан, постаје пролетер. Ми немамо никакве накнаде за то, што народ спроти. Нашн трговци неће да се лате тога, да нодижу индустрнју. Него шта ? Ми просто морамо да дајемо повластице странцима, а наши трговци тргују. Господо, сеоски дућанн су много допрннели , много внше, но што се обично мпслн, да тако буде. Ја сам мало пре рекао, да трговци, који говоре иротив дућана, говоре иротпв самих'себе. То је са свнм јасиа ствар. ИЈношено је са свпм обрагно. Говорпло се: хоћете лп да допесете све у варошн, шта ће да буде од села. То пије тако. Трговцима је много лакше, кад оип пмају на хиљаду илп две х*иљаде места у Србнјп своје иосредниве —сеоске дућанџије за расиродају оних есиаиа, које донесе са стране. Не може сељак тако лако да трчи у варош, више ће да куиује кад м\ је дућан иод руком , на м.ти. Дакле, укидањем дућана сеоских губе иа ирвом месту иаши трговцп, јер они неће моћи у истој мери, као до сад, распродаваги своје еспапе. Еспапи долазе са сгране пз Пеште, Беча и т. д. Дођу овде и одат.н; се растурају но осталим варошима п паланкама, а одагле иду у сеоске дућгне. Кад се запуше тн каналп, онда је то сигурпа мера да се у неколпко забрани улазак страних фабрикага у нашу земљу. Неко је рекао : „кад нсћемо да се оснгурамо заштптном системом.зашто да укидамо дућане ?" н налази у томе неку нротпвуречност. Нема ту нпкакве нротнвуречности. Има разних узрока, са којпх нама нпје лако царинскнм мерама осетно за-

штититп нашу пронзводњу. Али укидањем сеоских дућана' ми носредним иутем заштићујемо наш народнн рад, тј. тпме, што зпагно смањујемо пијаце, на којпма се продаје страна израђевина. Оставнте сеоске дућане, а уведнте јачу заштигну снстему, на неће толико помоћн бнтп, колпко ће је бнти ако укнпете те дућане, а оставите заштнтну спстему, каква је п данас, с тога гледпшта ово је уираво једнни закон, који је до сад г. миннстар Нар. Привреде поднео, збиља неносредно у корпст сеља а. Музеј на нример нма впше трговачког значаја. Код нас се много водн рачуна о трговини, у земљи која нема своје рођене пронзводње, нема своје индустрије, ипдимо, /.а се подиже Народна Банка н разнн други трговачки кредитни заводн, алп на јачање народне производње слабо ко и мислп. Овај предлог закона, већма него н који закон, који Ј -в до сада подаесен или за који сам чуо да ће га г. миинстар Народне Прнвреде поднетн, помаже : да се истерају страни фабрикати. Ја ћу сад да пређем на говоре неких носланпка н да учиним неколике ирпмедбе. Г. Трифун Мплојевпћ рекао је, како се код нас лако долази до тога, да се једно повеће село прогласи за варошицу, па је поменуо Лазаревац. Нема, велн, 20 кућа, на је варош, и онда пма право на све оно, на шта и једна варош. Менп се чинп, да је то араво на зло, а не право на добро. Завпдетп тпм варошицама — ја не разумем то. Сматрати то што се села оглашују за наланке, као неко добро н завидети гоме, ннје оправдано, јер се сиротнн део народа у тим варошицама, добпјајућп „право" на сва зла варошка, сатпре и иропада, а никако не нодпже. У варошпма, нарочпто већпм, велпко нагомплавање људп на малом иростору пропзводи многе штетностн по народ. То су оне зле последице цивилизације данашње. Завидегп варошима, што оне нмају иа пр. кафане, у којима се руши здравље, или дућане, у којима се иродају прпмамљиве али некорисне нампрнице, те се тпм сужава намирење иравих погреба, а желетп све то и селнма, то није желети им добра. Ту се не тражп право на добро, већ право на зло. Хоће се, да н села пмају нраво да се уиј опашћују као варошн, н ако се то код села може цзбећп, а код варошп, због нагомплавања људп п са свпм другог начнна жпвота, не може. Тако псто Раша Нпннћ рече јуче : све нам узеше вароши. Запптајмо се: шта су узеле ? Па узеле, ето, све згоде п прнлнке, које маме народ да се упропашћује. И то је сад неко зло, што се отклањају те згоде за уиропашћавање ! Аганаспје Вучковић велп, ако затворпмо сељачке дућане, онда ће варошани да ћаре и сељацп ће само у варош да врве. То не стојп. Варошани ће иматн впше ћара, ако свој еспаи распродају на 1000 илп 2000 места у Србијн, и кад сељак тај еспап купује близу своје куће, него кад мора 10 сати да путује, па да купи што му трсба. Госиода, која су бранила сеоске дућане, веле, да дућапџије пмају тај задатак, да подмнрују нотребе сеоског сталежа, јер што народу треба, не може да му иодмпри варош, и треба да нма на мети. Овим предлогом миннстровпм баш се и нде па то, алн се само у њему иредвнђају ираве иотребе, а не и оио, што нде на разврат. Нпко н не мисли да укпда дућане у колико они подмпрују праве потребе. Овим иредлогом истпскују се из дућана оне иампрнпце, које но нодмирују стварие иотребе народне, п које извлаче само новац од народа. Дакле, тим предлогом пде се на то, да се народу да могућност, нрилике и згоде, да што лакшс иодмпрује те своје аогребе, али он их до сада ннје подмиривао помоћу овнх дућана. Још јуче је поменуо један, да по гим дућанпма слабо кад н нма тих намирница, које подмпрују истпннте потребе. По тнм дућаннма ретко кад п нма оног есиапа, који је потребаи земљорадннку, а иуни су којекаквпх ђииђува и криица, којима сеоске жене и девојке подмирују своју сујету. Ја држим, да су за иоследњпх 20 год. овп дућани много ирииомогли иропадању нашпх задруга. Са опадањем задруга разуме се да је оиао и морал. Г. Панта Срећковић рекао је, да ко хоће да се квари, он ће да се покварп и без тпх дућана. Он рече: ко хоће да