Narodna skupština

СТРАНА 698

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Ја ћу еамо покушати да иоред онога што се овде изнело, искажем још неколнке мисли и тако да сведем овај разговор, те да се нристуии одлуци. На ирвом месту доиустите да додирнем оне приговоре, који иду нравце против иозоришга, иа ћемо носле моћи лакше са оинм другим да свршнмо. Гледиште иротивно позоришту заступа г. Ранко Тајсић, којн налази задовољство, да ноодавна исту мпсао гајн и застуна. Њега у том иотномажу г. Тривун Милојевнћ, (који га је и мало пре, код епискона, онако леио потпомагао), и г. Стојан Станковић, којн жали шго за 13 година ннје впдео нпкакве вајде од народног иозорншта. Господо, ако хоћете да говорите у опште о иозоришту, ја ћу вам онда у опште рећи, да је иозорнште — она кућа где се „дају некаке иредставе" као што једннн рече Тома Бојичић —да је то позорпште не само засебна врста уметности, него иоред тога још и оруђе за једну врсту књпжевпости, и да чпгаве једне врсге књпжевностп нема, где позорпшта нема. То је драмска књижевност; једна врста поезнје, једна од нзјава духа човечијег, п резултат и даљп покрегач духовнога напретка. Српски народ је п у епској, и у лпрској поезијн показао н снаге н живота п напретка, п ја мнслим да он неће ннкад казати, да он осем ове две гране поезије неће нокушати да ради и на драмској ноезијп. Нама су драга имена нашпх драмских пиеаца и ми желнмо да ту врсту књижевности гајимо п нодижемо, како бп сваки Србин пмао поред чптања другпх врста књижевностн, да чпта п ту велику н лепу врсту, која се зове драма, која, Богу хвала, почпње код нас да се све боље развија, баш норед позорпшта. 'Го бп био главин разлог, главна оцена, да ли да чувамо позориште, плп не? Ја нећу ни да се иознвам на закон н да кажем, да Скупштина треба да чува закон о позоришту, који је она сама једном вотирала, о томе свакојако и не треба у начелу говорити, али ћу вам наиоменутн, да је се у нас драма паралелно развнјаласа иозориштем и да су се драмскп књпжевнпцп онда јавпли, кад се јавпло нозорпште. Ако лн ви хоћеге да ставпте нптање: да ли ће се позоршпте п само одржатп, то ја могу да тврдим, да ако бп ви овом позорншту н одреклн помоћ, да би се оно ипак одржало. Кад бн ми срушилн и Академнју, и Учено Друштво, п Велику Школу, ннак бп иарод то све опет подпгао, само бп за то требало впше времена, н у том н јесте разлог зашго држава оиде прнтнче у номоћ. Ми морамо много што радити не очекујући одмах вндне корисги, ми морамо н. пр. н штампатп спнсе, који ирема новцу што је на њих утрогаен не доносе никакве корнстн матернјалие, јер се врло малн број прода; мп морамо штамнати и астрономију н друге предмете, којн ће се можда многнма чпннтн да су луксузни, а то све просто с тога, што хоћемо да смо држава, што хоћемо да однегујемо овде код нас еве врсте наука као и у другнм државама, а све то на углед н на корнст наше отаџбнне. Нашем иозорпшту ми баш не дајемо сјајиу цпфру као иомоћ. То ће се најбоље оценптн, ако се узму у обзнр дотацпје загребачком нозорншту. Вп ћете видеш да оно нма два или трп нута више номоћп него што пма паше пародно нозорнште, а да норедимо наше са пештанским позорпштем, о томе не може битн нн говора. Сад, госиодо, ако тамо људи нмају разлога, да чувају своје иозориште, ако је једна држава дужна да таку установу. а нарочнго у престоннци чува, а друга не: оида бпсте ви моралп да докажете да Србија нма другп начпи живота и да престоинца ерпска пде другпм иутевнма нсторијекпм, пего што то бпва код другпх образовапих држава. Ви то никада нећете моћи да докажете, то нпко иеће моћп да докаже. У културпом животу мп се морамо, господо, угледатп на друге образовапе пароде, ми морамо следовати њима у свему, па п што се тиче позоришта. Ја сам се дотакао ових прнговора, али ја сматрам као што сам п у ночетку овога говора рекао, да сад нред нама и пнје пнтање, које ће репшти еудбину позорншта. Ја, држнм, да се сад у Скупштнни ие решава опстанак нозорпшта, а то

своје мншљење ево на чему осннвам: ирошле године беше пекакав зајам нозоришту новод, да се обелоданн расноложење Скупштине ирема иезорпшту, н онда се поднгоше протнв полорншта само г. Ранко Тајспћ п г. Баличевац. Значп, да нема онасноетп за позорпште, те с тога ја нећу у начелу нн да га бранпм. Сад да пређем на онај ннз навода, који немају везе са књнжевиошћу, него се односп на начнн, како се у нозоришту радн. То је изнео г. Раднсав Митровпћ а носле и г. Ћирић. 0 томе мп се можемо засебно разговарати. 0 томе бп требао г. Ђнрпћ да ноднесе пнтерпелацију, те бп ее онда о овоме могли разговарати. Сад вам још могу рећп, да се од једно двадесет дана ради на том нптању о уредби за продавање улазнпца, и ја очекујем да ће се у то«е учинптп нзмене, које ће иабоље пћп. Али никако не могу да одобрим оно што г. Радисав рече, да је чуо како благајипк иродаје бнлете, на нредаје новаца иолпко хоће. Он је то чуо, алн нпје тако. Благајннк иредаје иовац од нродатпх бнлета пред управником, ну н меин се тај на пш не допада н ја тражим другп, који би бољи бно. 11а оно што се даље нзносн, да неки долазе у ложе н на друга места без билета, ја одговарам ово : Прво, господо, тај беснлатни долазак у иозориште није баш без икакога разлога. У нозориште долазе бесплатно ппсци чија се драма представља, за тим један број нитомаца СветоСавке школе, једаи број војнпка стајаће војске, полицнја и иолнцијски служитељи. И ја сам у почетку хтео ограпичити овај бесплатан долазак, иа сам одустао од тога кад сам видео ко све бесилатио долазп. Међу тнм л ове беснлатне улазнице пе вреде кад год се даје комад којп доносн прнход. Да је тако, нмалп стс прплпке увернти се и самн. То је дакле, што се тнче бесплатннх улазница, једно, а друго и главио је, госиодо, то, да саме бесплатне улазнице не чипе да се позоришнп ириход умањује. Дефнцпт позорншнн не долазп отуда. Кад се места већ нису раснродала, онда не знем кака штета може бптн за иозорнште, ако се на иразна места н бесплатно иусте неки. Азаједну представу од које се очекује ириход, увекстојп на позоришпој лнсти: „бесплатне улазнице не важе". Тога има само у иредставама које се дају уторнпком и четвргком, на које долази врло мало свега. Што се тиче билета п манипулације, ја вам могу пзјавнти, да прпсгајем, да се понова нзнесе то иптање, да се ионови разговор о томе, али путем интериелације као што то нословиик прописује. Менн је остало да се још врло мало забавпм. Нарочнто сматрам да је кажно оно што је пзиео г. Марко Петровић, који је иоказао својим говором да врло добро промерн шта ће да каже. Г. Марко казао је да се процени мало боље који комади да се предсгављају, он дакле замера реиертоару. Ја волем ту тему, п због ње ћу се мало забавптп. Шго се тнче реиертоара, овако ствар стоји. Ако се хоће 1 у позорииггу да иредстављају модернн комадн, тако звана »француска драма к , они ће иматп извесну иублику, н то малп дел иублике. А ако се хоће да предсгављају пароднп комади, он^а Ке на њпма бпти друга нублика, т.зв. шпра публнка. Кад би смо нмалн два нозоришта, и у једноме да се нредстављају комадп .једне врсге, а у другоме комадп друге врсте, ја зиам онда би многи нашли да им се не донадају комадн у једноме нозоришту, [;а:;вн се ннсу доиалн н г. Марку. Алн, господо, наше пародно I аозоршпте мора да даје н оно што је луксуз, ја ћу прнзнати да ј има тога луксуза, али тај луксуз пе бива увек. Г. Марко, којп је навпкао на разговоре озбнљне, — иаравно не може да трин нн један незгодан внц, нарочнто ако види то између младића п девојке. Ја нризнајем да то њега вређа, алн п он ће иризнати да ама људи којн ће доћн у нозорнште само оида, кад тога нма. Иозориигге мора, као н јсдан трговачки завод, да водп рачуна о евојој публпци, и нозориште се мора да стара да недељом 1,аје комаде за ширу иублику, а само уторинком и чегвртком да даје онаке комаде, какав је један иомеиуо г. Марко. Што се тнче релергоара, ако бп ми давалп већином лаке, мале комаде, оне друге луксузне врсте, опда ие бн требало .чного помоћи нозорпшту, иаирогив ако се хоће у позорншту